Nakon onoga sto se dogodilo jedanaestog septembra – ogromna zdanja i hiljade ljudi nestaju u plamenu – ako ne sve, kako se kaze, ono mnogo toga zaista nece biti isto. Dogodilo se to u Americi, ali ne samo Americi vec svima, bezmalo u svakom kutku civilizacije, i od sada svako to i moze da priredi drugom. Svet se uistinu globalizuje po ritmu jednog neobicnog ubrzanja istorije. U decjem vrticu deca se vec igraju i Bin Laden je cas neko zlo, cas pak »Bin Aladin«, carobnjak iz drevnih prica koji im je simpatican. Simboli i signali dozivaju se s kraja na kraj planete. Na jednom platou na Cuburi neka saljivcina zapisuje svoj grafit – »Bravo Bine, bravo majstore!« Jedan korzikanski list preko cele prve strane zapisuje – »Svi smo o tome mastali – on je to ostvario«. Grafiti i slicne »misli« govore jasno, ali ako simboli nisu uvek sasvim jasni, signali to jesu. Sintagma–simbol o »trulom Zapadu« ima svoju istoriju, ona kod Hitlera glasi »plutokratski Zapad« i u gustoj mrezi simbola nastaju teskoce oko citanja njihovog smisla. Odavno to nije vise problem decje igre, niti zabava dokonih obesenjaka.
Sve o tome, a posebno dokumentacija koju nudi pariski Le Figaro magazine – 6. 10. 2001. – deluje i mudro i pomalo zbunjujuce.

Sve je u toj svojevrsnoj antologiji. Izjave naucnika, grafiti sa zidova pariskih zdanja, odlomci iz svetih knjiga i citava istrazivanja. I u toj mapi realija savremenog sveta simboli i signali na cudan nacin menjaju mesta. Na levici – u sirokom smislu pojma – bezumni cin teroriste objasnjava se kao krik jednog dela bednog i obespravljenog sveta. U tome, barem delimice, ima i istine. Pacifisti, pak, koji su nakon svega zadobili nova krila u svom antiglobalizacijskom trudu, ponavljaju ono iz 1939. – »Bolje Hitler nego rat«. Na desnici jos vece sarenilo komentara i jos veca zabuna oko simbola i signala. Najcesce se raspoznaje katastroficni signal S. Hantingtona »the clash of civilization« i najavljuje se rat svetova i fatalni sudar civilizacija. Simboli su uoceni, no signali nisu najbolje shvaceni jer je sintagma–simbol o sudaru civilizacija dignuta na nivo dogme. Istorija govori i o Renesansi i jednom plodonosnom susretu civilizacija. Nesto se o tome i danas zaboravlja. Zaboravljena je knjiga Montgomeri Vata koji je ukazivao na cinjenice koje se ne bi mogle zaobici – u XV veku, nakon geografskih otkrica, Zapad je dostigao i prestigao Istok i sadasnja razlika se meri sa nekih dvesta i vise godina jer drustveni odnosi na savremenom islamskom Istoku su na nivou drustvenih odnosa na Zapadu iz vremena XVIII veka. A islamski svet nema samo tradiciju »serijata« i »dzihada« vec i drugu. Nekada je doneo Zapadu anticko nasledje, a i danas vecina u tom svetu tezi modelu otvorenog sveta, odnosno zapadnom modelu drustva. Sasvim je druga stvar sto su se svi fundamentalisti i nacionalisti prepoznali u liku i delu antiheroja kakav je Bin Laden, a o tom prepoznavanju simboli i signali zaista recito govore.
Dokumentacija koju pominjemo nudi i neki uistinu dobar podsticaj za razumevanje guste mreze simbola i signala.
Amerika je svojim modelom otvorenog drustva – koji je daleko od savrsenstva – zaista na sebe navukla gnev i bezumlje fundamentalista svih boja. Ovo je – naglasava jedan komentator – udar na sve ono »sto je ulog jedne civilizacije koja se oblikuje na vrednostima veka Prosvecenosti«. U tom otporu bi islamski teroristi i nacionalisti imali ulogu koju su komunisti pripisivali »proletarijatu« koji treba da porazi kapitalisticki Zapad, a to je bio »i cilj i nacizma i komunizma«. Moze se ovim zakljuccima prigovoriti da su shematicni – i oni to delom i jesu – ali im se vrednost motiva za nova promisljanja ne moze poreci. Simboli, pa i sintagme–simboli jesu vec po svojoj prirodi nadvremeni i vecni, ali signali se oglasavaju u sasvim konkretnom istorijskom vremenu, a to je ono sto je i najvaznije. Barem katastroficari sa svojim mitom o sudaru civilizacija nisu u pravu, a o ostalom se moze i drugacije razmisljati. Ni vera ljudska ni razum ljudski ne pristaju – i nece pristati – da im pruze sansu jer bi nesto slicno bilo konacno gubljenje svake nade koja je pouzdani saputnik covekov u haosu istorije.