Bojan al Pinto-Brkic

Da li srbijanski drzavni vrh, po dolasku na posao, svakog jutra, umesto strucnih kolegijuma, baca pasulj? Ako ne, predlazem da pocnu, jer bi prilikom ocena kretanja u globalnim odnosima stekli pravilniju sliku nego sto je daju nacionalisticka naklapanja na temu hocemo li opstati kao narod, iz kojih je hirurskim putem odstranjen siri politicki smisao, da se ne bavimo sada prisutnoscu ozbiljne drzavnicke vizije. Primer Kosova, teritorije izuzete iz kontrole zvanicnog Beograda, zbog demonstrirane nesposobnosti administriranja, flagrantan je primer da se nove vlasti ne mogu otrgnuti nasledjenim modelima (njima je u tom sistemu, dakako, tesko da se nose sa Milosevicem, koji se rukovodio zlocinackim motivima, a inace je patentirao sistem).
Pogresno su razumeli ulogu medjunarodne zajednice na Kosovu, pogresno su tumacili njene interese, nisu na vreme shvatili da ce najveci pritisak na njih biti izvrsen u vezi sa pozivom Srbima da izadju na izbore i, konacno, precenili su svoj licni uticaj na lokalno stanovnistvo spram poruke koju salju. Predizborno natezanje nije nikome donelo koristi.
Ipak, za nas koji smo se od pocetka protivili nasilju kao metodu resavanja izuzetno komplikovane situacije na Kosovu, bilo bi nepromisljeno posmatrati prve izbore samo u svetlu uloge Beograda posle petooktobarskih dogadjaja. Cinjenica je da je albanska zajednica pokusala da unovci ulogu zrtve, cinjenica je da su se neki elementi bavili progonom ljudi zbog drugacijeg misljenja, jezika, kulture i etnicke i verske pripadnosti, cinjenica je da populizam na kosovskoj politickoj sceni nije doprineo demokratizaciji teritorije, ciji bi izbori bili potvrda. Elita je, poput mnogih drugih elita malih naroda bez demokratske tradicije i izgradjenih demokratskih institucija, podeljena razlicitim interesima cesto kriminalne, odnosno kriminogene prirode, a stanje svesti »obicnih« gradjana nalikuje stanju svesti u citavom regionu koji je bio popristem ratova u protekloj deceniji.
Medjunarodna zajednica, sa svoje strane, trenutno pokusava da demonstrira originalan pristup protektoratu, nakon sto je misija Ujedinjenih nacija potpuno podbacila u poverenim joj zadacima, prvenstveno uspostavi gradjanskog drustva. Pokusaj da se Srbija/Jugoslavija uvuce u igru kao konstruktivan partner, iako u biti nije prevazisla status neuspesne drzave, zbog kojeg je i izgubila upravu nad Kosovom, nezabelezen je u globalnim odnosima, na stranu rezolucija Saveta bezbednosti 1244, Kumanovski sporazum i sve obaveze i prava koji iz pomenutog proisticu. No, stvari ne treba mesati: zvanicni Beograd nije prizvan da bi kasnije povratio kontrolu nad nekadasnjom pokrajinom, vec radi opste stabilnosti regiona, radi izlaska iz ere ratova i ulaska u eru saradnje.