Iznogud: Koliko shvatam (mozda gresim), ovo, izgleda, najvise svrbi sindikaliste. Zamisli, da se dogovaras sa gazdom oko plate u cetiri oka, pa da svi ne znaju plate svih okolo – stvarno nije u redu. 
Aljosa: Gresis. Ovakva pretpostavka imala bi mozda osnova kada bi sindikati zahtevali gornji limit plata i javnost svakog individualnog ugovora o radu. Sindikati zahtevaju garantovanu minimalnu zaradu i jasno definisane uslove za otkaz radniku, a ne da bude prepusten dobroj ili zloj volji poslodavca. Predlog zakona o radu koji je pripremilo ovo debilno i korumpirano Djindjicevo ministarstvo rada gori je cak i od onog zakona koji je Serpsa izglasala u republickom »parlamentu« decembra 1996, ali koji se nikada nije usudila da i primeni. Zbog toga su u stavu prema zakonu jedinstveni i nezavisni i bivsi drzavni sindikati (»samostalni«).
Giovanni: Ako cemo realno, te sto sad strajkuju najvise svrbi sto su pukli na izborima pre godinu i kusur dana jer ovo sto oni izvode sa pravima radnika nema nikakve veze.
Aljosa: Narocito one iz Kolubare? Ili iz IMT-a u kojem je manjinski sindikat baza Djindjicevom ministru rada? 
Giovanni: Njihovi kvazizahtevi samo jos vise otkrivaju sustinu njihovog delovanja.
Aljosa: »Kvazizahtevi«?! Formulacija Djindjicevog ministra rada.
Giovanni: Ali ipak osecam potrebu da ponovim necije reci (parafrazirano): »Steta sto nemamo Margaret Tacer da ih malo upristoji«.
Aljosa: Pa, imali ste Skota koji je bio gvozdeniji od Gvozdene ledi, a sad imate Djindjuvastog koji bi izgleda da postane Celicna. Al’ preko tudjih ledja, pa je zato i gurnuo u prvi plan onu dvojicu pajaca iz IMT-a. BTW, obojica su svojevremeno bili na kadrovskim i izbornim listama SKJ. Pa kad se tu nisu ovajdili »presli su na stranu naroda«. Oni u zivotu i majci razglednicu tesko da su napisali, a kamoli nekakav nacrt zakona, veselnici.
Iznogud: Moze li da se sklapa individualni ugovor o radu ako se insistira na kolektivnim ugovorima? (Pitam, ne oponiram.)
Aljosa: Naravno. Opsti kolektivni ugovor sklapa se na nacionalnom nivou. Posebni na nivou grane. Pojedinacni na nivou preduzeca. Individualni je licni ugovor radnika sa poslodavcem. U ovoj »hijerarhiji« nijedan ugovor ne moze biti nepovoljniji od onoga u cijim okvirima se sklapa.
Iznogud: Kakve »jasno definisane uslove za otkaz« sindikati traze? Da li je ponovo u izgledu neki zakon o zastiti belih medveda, pa da krilatica »nikad ne mogu toliko malo da me plate koliko malo mogu da radim« ostane najomiljenija u Srba?
Aljosa: One koji bi definisali povrede radne obaveze i discipline koje za sobom povlace otkaz, a ne da ti otkaz moze dati poslodavac zato sto mu se dovoljno ne uvlacis tamo gde sunce ne sija. A krilaticu o »zakonu o zastiti belih medveda« proslavili su upravo takvi uvlakaci, a preuzele naivne budale (u najboljem slucaju). Inace, ponikla je 70-ih godina u SSSR-u u vreme Breznjevljevih trzisnih reformi.
Mira: Meni se cini da bi najvise trebalo da smeta ono sto niko ni ne pominje. Po novom zakonu bice produzene godine zivota potrebne za odlazak u penziju, a vise nece postojati godine radnog staza kao osnova za penzionisanje. S obzirom na sadasnji procenat nezaposlenosti, ne vidim kako bi ovakvo resenje moglo da bude pametno.
Aljosa: Lose ti se cini. U skoro 200 primedbi koje su sindikati stavili na taj nacrt i te kako se govori i o tome. No, bice da si ih citala jednako malo kao sto su i ministar rada i njegov zamenik (obojica iz manjinskog sindikata ASNS u IMT-u) citali i nacrt zakona i primedbe na njega. Takav nacrt je nemoguce poboljsati amandmanima i zbog toga sindikati zahtevaju njegovo povlacenje. Zanimljive su prve poruke u Forumu sa reakcijama na taj sukob – kao da ih pisu poslodavci ili obozavatelji Ministarstva rada iz IMT–ASNS.
Dejan: Trebalo je da drzava slomi neki strajk (svima otkazi, novi konkurs, pa prime ponekog od onih sto se jave). Mozda ne rudarima, ali recimo slamanje strajka u Telekomu tesko da bi iko osudio.
Aljosa: Tipican i ocekivan rezon sitnog poslodavca. A kome bi to »trebalo«? »Drzava« bi to i te kako rado ucinila kada bi imala snage i petlje. Najbolja strana ove »nove« vlasti jeste upravo to sto toga ima manje od one Skotove. Upravo u tom pogledu indikativna je lazljiva rasprava sa sindikatima, u kojoj se Vlada uporno pravi blesava i raspreda pricu kako su sindikati ravnopravno sudelovali u izradi nacrta zakona o radu i kako su sve njihove primedbe »prihvacene, odnosno bice prihvacne kroz amandmane«, pa sad postavljaju »kvazizahteve«.
Dejan: Zasto bi te, dakle, poslodavac otpustio ako si koristan firmi? A ako nisi od koristi za firmu, i treba da te otpusti momentalno.
Aljosa: Eh, »otpusti«... bas si nedosledan. Zar nije korisnije i njemu i »drzavi« da te strelja (ne mislim tebe, nego ’nako uopste, pa tako mozda i tebe, sto ce reci da nije nuzno i tebe) cim nadje jeftinijeg, tj. korisnijeg, pa odmah resi i problem penzionog fonda i socijalne zastite i strajkova? Nisu valjda sahrane skuplje? Pa ima leka i za to – masovne grobnice. Jedan, naglasavam »jedan«, od razloga sto je »medjunarodna zajednica« pomogla balkanskim poglavicama da zaratuju jeste i taj da se tako otarase suvisnih, a bas zilavih zaposlenih i uopste zivih. Jos i NATO-avijacijom priticali u pomoc, pa nije uspelo. A sad ce Celicnoj Djindjuvi i njegovim miniserima sa tim nacrtom zakona o radu? Sio mi ga Djura. Zna ovaj narod sto je glasao za DOS, tj. protiv Skota. Lakse je sa slabijim. 
Dejan: Da li ti mislis da svu silnu administraciju i birokratiju, tamo gde je nepotrebna, ne treba otpustiti?
Aljosa: Nigde nema vise suvisne administracije i birokratije nego u drzavnom aparatu. Srbija i dalje nosi tuzan rekord po broju policajaca po glavi stanovnika. Odatle treba poceti sa budzetskim ustedama.
Dejan: Kako je vise puta u diskusijama receno, terajuci neku tezu u apsurd i dokazujuci da je taj apsurd los ne dokazujes da je sama teza losa. Kada se otera u apsurd, sve je besmisleno. 
Aljosa: Ne moze se svaka teza »oterati u apsurd«, ali ponekoj apsurd jeste logicna konsekvenca. Sta mislis zasto su se ubili obojica Kragujevcana kada su nedavno otpusteni iz »Zastave«? Ponekad je i streljanje humanije od izbacivanja na ulicu. 
Dejan: Posalji ovu recenicu SPS-u, bas se slaze sa njihovom propagandom. Zla medjunarodna zajednica koja hoce da nas istrebi, koristi razne metode, cak su nas i bombardovali, ali eto, nisu uspeli, pa su krenuli dalje itd.
Aljosa: Procitaj ti lepo ponovo tu citiranu recenicu, pa se izvini za tu bezobraznu nedotupavnost. Ako umes i ako te status vlasnika i moderatora ne ometaju u tome. U njoj je sasvim jasno (i naglaseno) receno da nista nije ni pocelo ni zavrsilo se ni sa balkanskim ratovima ni sa NATO-bombardovanjem i da je to Skotovom rezimu bilo u pripomoc u istrebljivanju suvisnih stanovnika.
Dejan: Kada bi se jasno izrazavao, mozda bi neko i razumeo tvoje poruke, ja ih citam onako kako su napisane. Jedan, naglasavam »jedan«, od razloga sto je »medjunarodna zajednica« pomogla balkanskim poglavicama da zaratuju jeste i taj da se otarase suvisnih, a bas zilavih zaposlenih i uopste zivih. Jos i NATO avijacijom priticali u pomoc, pa nije uspelo. Kao prepisano iz SPS propagande.
Aljosa: Bas si nesto u formi za glupe bezobrazluke, pa bi jos da ih pripises sagovorniku? Ajd’ da probam da ti nacrtam smisao koji ne mozes da dokucis u recenici da je »‘medjunarodna zajednica’ pomogla balkanskim poglavicama da zaratuju« i otarase se suvisnih stanovnika, pa im (tj. balkanskim poglavicama) i »NATO avijacijom priticala u pomoc«. Primecujes li da je tu rec o ratu koji su vodile balkanske poglavice, a medjunarodna zajednica u toj recenici ima ulogu njihovog pomocnika? O karakteru i aspiracijama (»zla«, »hoce da nas potrebi«) »medjunarodne zajednice« u toj recenici nema ni pomena ni nagovestaja, pa ma koliko je ti natezao i rastezao, ne bi li je pripodobio SPS propagandi i onda ponavljao sopstvenu izmisljotinu kao nesto »procitano onako kako je napisano«. Njena »slicnost« sa SPS propagandom postoji samo u tvojoj glavi, a tu ti ne mogu pomoci. Nisam strucan.
Dejan: Vec vidjeno da onaj ko nema nikakvih argumenata pristupi prostackom vredjanju sagovornika.
Aljosa: Upravo tako. A sada pokusaj polako, rec po rec, da ponovo procitas recenicu »onako kako je napisana« i prestani da vredjas samog sebe neumecem citanja napisanog. Pa nisam cirilicom pisao. Il’ bi bilo bolje da se najpre ispavas, moderatoru, pa da onda mozda pokusamo da ozbiljno razgovaramo o ulozi »medjunarodne zajednice« u poslednjih pola veka na Balkanu? A sto trazis dokaze da me raskrinkas kao »komunjaru«, ne trudi se uzalud i ne trazi ih tamo gde ih nema. Priznacu ti, to sam. Jesam. I?
Dejan: Ostavljam svakom citaocu da zakljuci da li u »tako otarase suvisnih, a bas zilavih zaposlenih i uopste zivih« nema ni pomena ni nagovestaja istrebljivanja.
Aljosa: Ti zaista nisi u stanju da zapazis da se tu govori o tome kako se balkanske poglavice (dakle, Skot&bratija mu diljem ex-Yu) trude da se otarase svog suvisnog stanovnistva? Svaki kriticki pomen »medjunarodne zajednice« u tebi odmah budi refleks da je branis tako sto ces to odmah proglasiti SPS-propagandom? Upravo to je SPS manir, iliti gazdinski, ako tako vise volis.
Dejan: Mozemo i to, u okviru neke druge rasprave. Tema ove poruke i prethodnog lanca je, kako pise u zaglavlju, predlog zakona o radu, ali naravno od toga si odmah pobegao u vredjanja, tako da se vracam toj temi, odnosno tvojoj tezi da...
Aljosa: Najvecu korist poslodavac ima kada maksimalno raubuje radnu snagu za minimalnu nadnicu – bukvalno do granice bioloske reprodukcije. Granice tom raubovanju postavljene su radnim zakonodavstvom i penzionim i socijalnim osiguranjem za koje su se radnici sa svojim organizacijama izborili tokom vise od veka i po klasne borbe. Senilni kapitalizam, pod dominacijom USA, napada te politicke i socijalne tekovine u celom svetu. Nedavno sam ovde negde preneo par tekstova americkih sindikalista u kojima se vrlo jasno govori o tome kako Busova vlada koristi tragediju od 11. septembra da bi pokrala fondove socijalnog osiguranja i njima finansirala rat i ratnu industriju. Ne treba valjda da ti ih i prevedem? Elem, radno zakonodavstvo je suvise ozbiljna stvar da bi o njoj odlucivali korumpirani pajaci poput onih Djindjuvinih. A vise je nego simptomaticno to sto su Serpsini i DOS-ovski programi u tom pogledu u bitnom identicni. Pisao sam ja i o onom zakonu o radu koji je Serpsa izglasala decembra 1996. i po »Sezamu« i seirio sto nikada nije smogla ni snage ni petlje da ga i primeni. A upravo tim zakonom se iz sve snage preporucivala MMF-u i Svetskoj banci.

Dejan: Nije neophodno da poslodavac bude vlasnik kapitala da bi mu bilo stalo do poslovnog uspeha firme. Vazno je da poslodavca imenuje vlasnik kapitala i da je tom vlasniku kapitala bitan profit, pa da on procenjuje rad poslodavca na osnovu rezultata koje firma postize. U takvim uslovima poslodavcu je potreban dobar radnik bas kao sto je i radniku potrebna dobra firma.
Aljosa: Naravno da je vlasniku kapitala oduvek i uvek bitan profit. A granica profita je u visini najamnine. Birokratske perverzije staljinizma i njegovih derivata nisu u tom pogledu neki sustinski izuzetak. I te kako se u njima isterivao i isteruje profit za privilegovane diktatorske kaste. Liberalne bajke o idilicnoj harmoniji interesa poslodavca i radnika ekonomija je ostavila iza sebe jos sredinom 19. veka, a dalje ih promicu sami poslodavci i njihovi ideolozi i menadzeri i ostali im uvlakaci tamo gde sunce ne sija (naravno da to ne rade iz platonskih motiva, ili po navici).
Dejan: Cinjenica je da si skrenuo sa teme i poceo da vredjas. A sada koristis cinjenicu da sagovornik koji je zvanicno lice nece da ti odgovori onako kako zasluzujes. Samo napred...
Aljosa: Ja »skrenuo sa teme i poceo da vredjam«?! Jesam li ja uveo u pricu SPS propagandu mimo svake veze sa temom?! Aman, covece, lepo ti rekoh da se ispavas, pa mozda ujutro i primetis kako zloupotrebljavas cinjenicu da si »zvanicno lice«. Umes ti i bolje, al’ ako tako vise volis – »samo napred...«
Dejan: Strasno... Zli senilni kapitalisti i imperijalisti protiv sirotih radnika.
Aljosa: Eto, vidis da umes.
Dejan: Kazes: Naravno da je vlasniku kapitala oduvek i uvek bitan profit. A granica profita je u visini najamnine. Zasto bi bila? Najamnine su samo jedan od mnogobrojnih parametara poslovanja. Pitanje je koliko mozes da prodas, koliku cenu mozes da postignes na trzistu, kako koristis intelektualni kapital firme, patente...
Aljosa: A da ipak zirnes malo na site-ove MMF-a i Svetske banke – jos aktivne mozdane centre senilnog imperijalizma? Zapanjices se koliko se ravnaju po radnoj teoriji vrednosti i kako granice profitu vide bas u »troskovima rada«, a verovatno i time koliko je ekonomija kao nauka iznad individualnih zongleraja sa »mnogobrojnim parametrima« i muvanja sa porezima. Jesi li mozda cuo za »globalizaciju«?
Dejan: Ako cemo vec po vekovima, 20. vek je ostavio iza sebe te »industrijske« price o radnicima i kapitalistima. Pogledaj recimo IT sektor u Americi, gde je poslodavcu toliko stalo do radnika (hocu reci strucnjaka) da mu daje deo vlasnistva firme kako bi ga zadrzao. Mnogo ljudi se obogatilo, ali ne samo od plate, nego od opcija koje su dobijali kao zaposleni u firmi koja je, zahvaljujuci (i) njihovom radu, porasla. Ima samo jedna sitnica – trazi se da covek bude vrhunski strucnjak i da zalegne na posao.
Aljosa: Lako ces naci moju poruku nekoliko dana posle 11. septembra sa upravo takvom prognozom o profitima na kraju godine. A sto se tice spekulativnog profita – odmah posle 11. 09, pada dolara i blokade berze, svima sam savetovao da kupuju dolare za marke. Ne, nisam duplo pametan. Samo sam »komunjara«, tj. marksist, tj. gledam svet otvorenim ocima i pamtim dalje od danas. I nesto mi dodje kao zao kad vidim koliko su i okoreli staljinisti pametniji od pomodnih liberala i kako ih isturaju u prvi plan za svoju stvar – privatizaciju. Znam, znam, opet se izrazavam nejasno.
Giovanni: Da li se ti secas bilo kog strajka radnika JP RB Kolubara pre jeseni prosle godine?
Aljosa: Mada tvoje pitanje ne smatram nimalo znacajnim za ovu diskusiju (ono je samo izraz tvog licnog neraspolozenja ili nesklonosti prema radnicima i strajkacima, a to nije nikakav argument), ipak cu ti reci da se i te kako secam i ranijih strajkova u Kolubari, pa i usred rata – ’93. i ’94. godine. Tih godina rezim je strajkove i radnicke buntove amortizovao ispunjavajuci im zahteve, da bi ustupke odmah potom inflacijom ponistio. LM, sada mozes da razvijes i teoriju kako su strajkovi generatori inflacije. Al’ pre toga ipak zirni malo u Dinkicevu knjigu o inflaciji tih godina. Podnaslov joj je »Velika pljacka naroda«. Nego, kad smo vec kod secanja – secas li se ti nekog strajka u kojem si ucestvovao? Ili si u idili sa poslodavcem?
Giovanni: Zar je otkaz razlog za samoubistvo (da ne govorimo o tome da oni nisu »izbaceni na ulicu« nego je svako od radnika kojima prestaje radni odnos imao na raspolaganju nekoliko alternativa od kredita do otpremnine i sl. Uzgred, ubiti se i ostaviti porodicu na cedilu je akt vrhunskog kukavicluka. 
Aljosa: Verovatno bi imao vise razumevanja za one koji bi svoj ocaj i bedu izrazili tako sto bi ubili nekog od krivaca za svoj otkaz? I ja bih. Bivalo je i takvih slucajeva. Kragujevac je grad koji zivi od »Zastave«. Sesnaest hiljada ljudi ostalo je tamo bez posla. Mnogima od njih to je bilo jedino socijalno uporiste i jedina mogucnost da svojim pothranjenim porodicama obezbede kakvo-takvo zdravstveno osiguranje. Mrsomuditi o kukavicluku onih kojima je bilo lakse da umru, nego da zive, neukusno je. Sreca je u nesreci da ih nije bilo vise. Lasno je biti junak u tudjoj muci.
Damjan: Zasto sada nije lako naci posao?
Aljosa: S koje planete se ti javljas? Il’ si samo jedan od onih Dejanovih »vrhunskih strucnjaka« za koje se poslodavci otimaju i uzimaju ih za ortake, pa nemas bas mnogo razumevanja za obicne sljakerske smrtnike koji zive od svog rada? Jedva cekam da i njega neko tako uzme, pa da ovde dobijemo pravog moderatora. U Srbiji ima milion nezaposlenih. Reforme koje se pripremaju da bi se ostvarila »tranzicija« treba da ostave bez posla jos jedan milion. Sa njihovim clanovima porodica ispada da je skoro polovina stanovnistva Srbije »suvisno«. Je l’ ti to ozbiljno pitas il’ se zevzecis?
Damjan: To je najtuznije objasnjenje prosvetnih radnika (osnovne i srednje skole) za sistematsko upropastavanje generacija – mislim da je vecina preplacena za vreme koje trose u skoli (da ne kazem rade). 
Aljosa: Kanda nisi bio bas u ljubavi sa uciteljima? Losi djaci su ovde oduvek bili najgorljiviji reformatori skolstva. Setimo se samo Suvara.
Endre: Kako ne? A onih 1000 radnih mesta otvorenih u Kolubari? Ili ih nisu primili?
Aljosa: Ne znam da li je taj podatak tacan, jer niko od onih koji su ga potezali nije naveo nikakav verodostojan izvor, niti nesto bas insistirao na tom podatku. Ako je kojim slucajem zaista tacan, onda je i te kako pokazatelj kako nova vlast nastavlja da neguje nasledjene tradicije korupcije. Pre par godina u Rumuniji, kada je pripremano masovno otpustanje rudara, u rudnicima je naprasno zaposlena masa supruga, svastika, strina, tetki, svalerki... pa su onda sve lepo dobile otkaz, ali i otpremninu u visini dve godisnje plate.
Damjan: Ne, nego je samoubistvo kljucni izraz hrabrosti. Suicidum je prilicno rasclanjen fenomen, besmisleno je zagovarati uzvisenost istog.
Aljosa: Ne, nego je izraz krajnje, ocajnicke nesrece. Srecni se ne ubijaju niti ubijaju druge. Rugati se ljudskoj nesreci – posebna je vrsta samozadovoljne »srecnicke nesrece« koja zasluzuje bar porugu. Ne sumnjam da ti to zvuci odbojno.
Damjan: Ne znam sta hoces da pokazes – da su inkompetentni ljudi naklonjeniji vezivanju ruku poslodavcima. Razumljivo.
Aljosa: A je l’ ti to hoces da kazes da se zaposleni dele na malobrojne kompetentne »vrhunske strucnjake« i inkompetentnu vecinu koja se zalaze za radno pravo?
Damjan: Ono o suvisnima sa njihovim clanovima porodica je prosto rastezanje istine (koliko ima zaposlenih u »njihovim porodicama«, kada se neko otpusti ne otpusta se cela porodica.
Aljosa: Zaista verujes da je oko vise od polovine radno aktivnog stanovnistva okupljena beznacajna manjina ukupnog stanovnistva?
Bulaja: Nema nade da ce se ikad nesto promeniti dokle god (opstaje) komunisticka banda (ukljucujuci tzv. radnicku klasu, sindikate i ostale parazite).
Aljosa: Bas si se zalaufao. »Tzv. radnicka klasa« je socioloski pojam i oznacava drustvenu klasu koja zivi od svog rada – od prodaje svoje radne snage – dakle ogromnu vecinu stanovnistva. Druga je stvar kako je totalitarizam kada koristio taj izraz, ali u poslednjih cetrdesetak godina ta banda je koristila uglavnom izraze »radni ljudi« i »radni narod« – u cilju mistifikacije sopstvenog kastinskog socijalnog identiteta. Nije li »malo« preterano svrstavati radnicki klasu u »komunisticku bandu«. Po tom merilu bi se verovatno i ti obreo u toj bratiji. Sem ako si poslodavac ili rentijer ili sitni sopstvenik sredstava za rad.
Bulaja: Suvise se dobro secam kada je ista ta radnicko-sindikalna stoka krajem osamdesetih okupirala Beograd postavljajuci svog vozda na presto; takvima ne treba ostaviti ni tracak mogucnosti da zaustave promenu sistema.
Aljosa: Kao da smo ziveli u razlicitim Beogradima u tom vremenu. Ja se iz mog dobro secam da su Skot i bratija mu iz totalitarnog aparata tih godina upravo blokirali i zaglusili masovno radnicko nezadovoljstvo i talase strajkova nacionalistickim talambasima i ratom. A da im je »medjunarodna zajednica« u tome i te kako pomagala, da proste njeni slepi guslarski zaljubljenici.
Iznogud: Ovo je najgora demagogija koja se da zamisliti. Kao da je »Zastava« do juce radila kako treba, a onda su dosli zli i zatvorili je. Nije nego. Za vreme cirkusa je razoren samo onaj najgori nacin razmisljanja kojem je ljude naucila komunisticka frazeologija (koju i ti prosipas ovde) kako je najbolje biti u drzavnoj firmi jer nema otkaza.
Aljosa: Smesno je kako upravo korisnici najgore »komunisticke ideologije, frazeologije i demagogije« »pene« na to sto sami koriste. Vec sam jednom napisao odakle je potekla krilatica o »zakonskoj zastiti belih medveda« – iz SSSR-a u vreme prvih Breznjevljevih trzisnih reformi koje su smerale upravo na ukidanje radnog prava, pa i fikcije od sindikata. Sedamdesetih godina Pravda je bila prepuna takvih tekstova i pisama »odusevljenih« citalaca zaposlenih u »eksperimentalnim reformskim fabrikama« u kojima nije bilo sindikata. Jedno takvo pismo posebno mi je ostalo u secanju – iz jedne Fijatove fabrike u Ukrajini. Mozda sam ga i sacuvao, bas bi mi bio merak da vam ga podastrem. Pokusacu, ali ne smem da tvrdo obecam. Nisam siguran da ga jos imam. Ti breznjevski reformski projekti ostvareni su u Rusiji znacajnije tek pod bivsim kagebejcem Putinom – izmedju ostalog i usvajanjem Zakona o radu vrlo slicnom ovom Nacrtu zakona o radu Djindjiceve vlade.

Mira: Inace, cinizam nove vlasti je zaista neogranicen. Juce, na TV-u, je sadasnji ministar rada na primedbu u vezi sa penzionisanjem rekao kao da oni uopste nisu produzili radni staz nego su ga smanjili jer je po sadasnjem zakonu potrebno 67 godina zivota za penzionisanje! Neverovatno je koliko su postali osioni i bezobrazni kada mogu ovako bezocno da lazu.
Aljosa: Juce na radnickom protestu pred skupstinom i vladom – protestu koji je okupio vise ljudi nego sto bi to mogle sve stranke zajedno i koji mediji uporno minorizuju – par govornika izjavi: »Mi smo krvarili ruseci Milosevicev rezim jer smo hteli promene, a dobili smo otpatke tog rezima. Mi smo ih doveli na vlast – mi cemo ih i srusiti ne budu li zastupali nase interese i prava«. Sindikalni birokratski lideri pozurili su da se ograde od ovih govornika koje je masa odusevljeno pozdravila. Lideri »Nezavisnosti«, Bane Canak i Milan Nikolic, uplaseno su napustili skup i pozvali svoje clanstvo da ucini isto, ali niko nije posao za njima, a Smiljanic je potom rasturio skup ’ladno slagavsi da su im zahtevi usvojeni. Sada ce morati da laze kako je i sam prevaren od Vlade. Tragikomicno je da je do sada najkorektniju ocenu ponasanja triju sindikalnih birokratija dala – Unija poslodavaca Srbije. Naravno, lukavo izjednacavajuci te birokratije sa sindikatima u celini. U celoj mistifikatorskoj prici o »politickoj i stranackoj pozadini« radnickih protesta, najrecitija je cinjenica da su sve poslanicke grupe, dakle: sve parlamentarne stranke, ukljuciv SPS i SRS jedinstvene u odbijanju centralnog zahteva sindikata da se Nacrt zakona povuce. Da bi se uspesno borili protiv drzavne i stranacke birokratije, radnici se moraju najpre obracunati sa »svojom«, sindikalnom birokratijom i uzeti svoje organizacije u sopstvene ruke na svim nivoima.
Endre: Ama, i ne treba da rade, ali ne sada nego kad se malo dignemo na noge i kada drustveni proizvod postane dovoljno velik. Govorim o razvijenom drustvu, a ne ovom krsu od nase zemlje.
Aljosa: Naravno. Pol Lafarg je u svoje vreme napisao jednu lepu knjizicu pod naslovom Pravo na lenost. Nije slucajno da je autor Francuz. Prirodno je da poslodavci zele sto vise rada i profita za sto manje para, a radnici sto vise para za sto manje rada. Pre oko godinu dana angazovao sam zenu koja mi povremeno radi po kuci. Njena cena je bila 1 DEM po satu – ja sam joj dao dvostruko i bili smo oboje zadovoljni sve do danas. Danas mi je zatrazila 4 DEM po satu, »jer dugo nismo menjali cenu«, a kada sam rekao da cu o tome razmisliti, smesta se povukla na 3,3 (100 din po satu) i tako smo se i dogovorili. Vredna je i pouzdana sto u tim poslovima i te kako mnogo znaci. Platio bih joj i vise samo da ne moram da zivim ni sa kim pod istim krovom, al’ il’ me nije »provalila« il’ je samo obzirna. Najvise bih voleo da postoji sindikat kucnih pomocnica koji bi odredjivao cenu njihovog rada, da ne razmisljam o tome da li sam »gonic robova«. Kad pogadjam takve poslove ili zanatske usluge, uvek se najpre upitam da li bih ja radio taj posao za te pare. Ako bih – onda ga sam i radim. 
Endre: Oko cega se vi prepirete? Ni oko cega sem ko je u pravu sa ideoloskog stanovista. Amin.
Aljosa: Naravno. A otkad je to »ni oko cega«? Ima li za ljude ista vaznije od onoga u sto veruju? Amin.
Iznogud: Koliko je bilo ljudi po tvojoj oceni? Pitam ozbiljno, nisam prolazio tuda?
Aljosa: Eh, znas kako je sa ocenama, pa jos pristrasnim. Ne, evo ti moja procena i par kontrolnih parametara. U »spicu« protest je okupio 40–50 000, sve sa »slucajnim prolaznicima«. U 13,50 kada je otprilike kolona stigla pred Vladu i kad je njeno celo bilo ispod vladine zgrade u Nemanjinoj – njeno zacelje bilo je jos pred Republickom skupstinom. Nemanjina (10 m ispod ulaza u dvoriste vladine zgrade) i Knez Miloseva su bile popunjene celom sirinom, a gustinu zacelja nisam video, nego sam obavesten mobilnima, pa neka... »Posao« je odradjen u Skupstini, a ostalo je bila parada i razvlacenje da se »krvolocna masa« zamaje, umori i rasturi. U 16 casova i neki minut, kada je skup rasturen, bilo je jos jedva desetak hiljada – taman dovoljno da se sindikalni lideri uspanice u strahu od radikalizacije protesta i gubljenja kontrole nad njim i uzajamnog podvaljivanja. Nijedan od »nezavisnih« i »zavisnih« medija nikada nije imao tako sture informacije. Ni pod Skotom. Policije skoro da i nije bilo. Vodio ih je jedan simpaticni beli cikica koga vec vise od desetak godina vidjam kako obezbedjuje benigne skupove i zaista to korektno i uljudno radi. Toliko da sam skoro pozalio sto se iz principa ne pajtam dobrovoljno sa micosima, pa ne mogu da ga i licno upoznam. Takvom verovatno ne bih licno zamerio sto me hapsi.
Mlaca: Mozda ce zvucati cudno, ali ne bih voleo da zivim u zemlji gde neko ko je (recimo) gladan ima manje prava od nekoga ko je (recimo) protiv neke politicke odluke? Obaska sto sam ja hteo da kazem da distinkcija politicki–socijalni strajk nikako ne bi smela da izadje iz usta ministra za rad koji se, kao covek i sindikalista, borio protiv Milosevica, sto ce reci za cisto politicke ciljeve. A njegov ASNS se sada mora vezivati da ne bi fizicki nasrnuo na drzavni sindikat... iz cisto socijalnih, je l’ te, razloga.
Aljosa: Inercija. Da te podsetim: ASNS je sada drzavni sindikat, a miniser rada je bio »njihov« predsednik do miniserskog ustolicenja. Zna li neko neki strajk koji je organizovala ASNS?
Mlaca: Pa, na ovo mogu samo da parafraziram Duska Radovica: Tesko ocevima zenske dece kada se sete sta su radili tudjoj (zenskoj) deci.
Giovanni: Naravno da bih imao vise razumevanja da su ti i njima slicni pre desetak godina poduzeli nesto. Ali ne. Oni su tada vikali »Slobo, Srbine, Srbija je uz tebe!« i srecni i radosni pustili da taj njihov miljenik gurne zemlju u propast. Bolje receno, pomogli su mu u tome. Za radnike u Srbiji nema nikakve milosti posto su dospeli tacno tamo gde su i zasluzili da budu. Ovde kad se prica o radnicima kao da se govori o debilima odbeglim iz kakve defektoloske ustanove. Kako vas nije sramota da uopste tako govorite o njima, a sve kao branioci, o njihovim jadnim zivotima i unesrecenim porodicama. A nije im bilo lose od 1992. kad je njih toliko napravilo ukupno isto toliko hiljada automobila i koliko milijardi DEM zaradjenih od strane drugih gradjana Srbije su oni pojeli u protekloj deceniji?!
Aljosa: Sramota nas je ako na nas mislis. Sagovornikove sramote.
Damjan: Imputiras mi svoju tezu – ti si podelio ljude na »vrhunske strucnjake« i »sljakatorske smrtnike«. 
Aljosa: Pa, daj da cujemo i tvoju tezu. »Za sve koji hoce da rade ima posla«? Na kojoj planeti, matere ti?
Damjan: Takodje nije sporno radno pravo nego mnogo uza oblast – resavanje problema ogromnih viskova.
Aljosa: Ma daj, bolan: »ogromni viskovi« protiv »suviska stanovnistva« koji uopste »nisu suvisak«. A s koje planete se ti zapravo javljas? Ajd’ zirni malo na sajtove UNO/UNPD i u njihove godisnje izvestaje o stanju covecanstva. Nije ni nalik tome u sto se ti i Nedobri nadate.
Damjan: Uopste nisam polemisao na temu beznacajnosti vec o nacinu na koji razvlacis istinu:
– ima milion nezaposlenih
– jos milion treba da se otpusti
– taj miliona ima porodice
=> >5 mil. ljudi visak (sa njihovim clanovima porodica ispada da je skoro polovina stanovnistva Srbije »suvisno«)
– uvrstavas nezaposlene u racunicu kao da je to trajna kategorija
– to sto je neko otpusten ne znaci da je suvisan, nego da je suvisan na mestu sa kog je otpusten. Nista ga ne sprecava, kao sto rekoh, da se ponovo zaposli negde drugde.
Aljosa: ’Ajde! Lepo mi odgovori na pitanje sa koje to planete se ti javljas, gde je to »negde drugde« i posto je transport do tamo. Nisam licno u frci, al’ znam jedno dva miliona ljudi sa porodicama koji jesu. 
Damjan: To sto je neko otpusten ne znaci da su jos tri (po tvojoj racunici) clana otpusteni ili jos gore, suvisni. Mislim da nikakvog razloga nema da neko bude formalno zaposlen, prima neku milostinju, a da zivi od drugih poslova sa strane.
Aljosa: Narafski. Baba, zena i deca itd... nisu otpusteni, jer i nisu imali posao nego su zlikovacki zaradjivali »sa strane«. Svejedno da l’ su se kurvali il’ preprodavali drzavno svercovanu robu?
Damjan: Je l’ imas ti neki stvarni argument ili ces da se ogranicis na napadanje svakog ko se usudi da ti protivureci? Tvoja rasprava je vecim delom vredjanje sagovornika, najbolje je da sebi odgovoris na »pravo pitanje«.
Iznogud: Ja sam mojoj majci vec nekoliko puta predlagao da batali drzavni posao za koji prima neku bednu crkavicu, i da krene da pravi kolace po narudzbi (nije sto je moja majka, ali stvarno je talenat za kolace). Nudio sam joj da ja kupim miksere i sta joj jos treba, samo da krene sa poslom. Nece, boji se promena.
Aljosa: Ne sumnjam da su mamini kolaci najbolji na svetu, ali... hm... da prostis unapred: a mozda se boji da joj neces uplacivati penziono i socijalno, al’ nece nesto da ti kaze. Molim te, ne preslisavaj je o tome i... izvini za ovu verovatno izlisnu napomenu.