Crvene beretke su posle 5. oktobra postale kultni junaci srpskih medija zato sto nisu intervenisali protiv pobunjenog naroda. »Da su nas oni napali – nadrljali bismo!« – sa strahopostovanjem su tada govorili lideri DOS-a. Nikome nije zasmetalo to sto su, verovatno, iste te delije mnogo puta pre toga ucestvovale u vijanju i ostrvljenom premlacivanju demonstranata. Nikome nije zasmetala njihova boja – koja svakako nije maskirna. Jos manje su nekome smetale price o hororicnim »podvizima« ovih delija na Milosevicevim ratistima. Novim vlastima laskalo je sto su »crvenoberetkasi postali nasi« (kakav petparacki ugodjaj!), sto su »psi rata« postali »akteri Promene« (cega se pametan stidi time se kicer ponosi). Lideri DOS-a nisu ni slutili da ce Crvene beretke postati najlepsi Milosevicev »danajski poklon« novoj vlasti. I zato se, kad danas ove delije zaposednu, poput Muse Kesedzije, drum u centru Beograda, nova vlast prema njima odnosi sa istim gnjecavim i sablaznjivim strahopostovanjem. Djindjic i njegovi ministri malo ogovaraju »srpske Ramboe« (imaju plate cetrdeset puta vece od radnickih), malo ih prekorevaju (mi smo im dali stalna zaposlenja), a uglavnom – ne znaju sta da rade sa njima. Rozmerina beba se rodila, valja je ljuljati. »Problem cemo resiti tako sto cemo im sve lepo objasniti«, porucio je ministar policije (ali su oni njemu nesto objasnili). A Kostunicini »legalisti« se vrlo, vrlo uvijeno dive ovim hiper-legalistima i ustavobraniteljima. Haos u nepreciscenom obliku. 
Da je u Srbiji prosle godine doslo do stvarnog raskida sa grozomornom prosloscu, Crvene beretke bi bile vidjene kao strano telo i bile bi raspustene – zanimanje filmskih kaskadera sasvim je zgodno i casno. Ali, nova vlast je odlucila da se prema ovom stranom telu ponasa kao skoljka – da ga okruzi svojom paznjom i maznjom i da od njega proizvede biser. Kao sto je slicno cinila sa mnogim drugim stranim telima iz Miloseviceve ere. I proizvela je biser – sjajan i otrovan. 
Crvene beretke sepurile su se sa svojom gvozdjurijom u centru Beograda jer im je, vele, ugrozena »profesionalna cast« i jer nece da ucestvuju »u lovu na Srbe«. Vrana vrani nece oci da vadi. Cast ovih maltene vitezova najvazniji je problem danasnje Srbije. Oni su casni kao casni krst i zato smatraju da su najpozvaniji da vode spoljnu politiku ove zemlje, da uredjuju uredjenje, iznudjuju zakone. Dresura za ubojice postaje droga za Srbiju. A narod kaze: ko s djavolom tikve sadi o glavu mu se obijaju.

Analiticari – banaliticari

Strategiju skoljke u odnosu na strano telo nova vlast nije primenila samo u slucaju Crvenih beretki. Mnogi dojucerasnji Srbi-po-zanimanju, patrioti lake i teske kategorije postali su ambasadori, savetnici, savetnikovi savetodavci, glavni urednici ili bar urednici kulturnih programa i rubrika. Ostali patrioti i patriotasi za koje nije doteklo dobrih namestenja postali su – analiticari. Ukljucite bilo koji televizijski program i srescete nekog od njih. Sve analiticar do analiticara. Sve moj do mojega. Steta za Komrakova da trune u Zvecki – mogli su mu dati da bude analiticar kao ostali patrioticni decki.
A sta analiziraju analiticari? Situacije! »Imamo situaciju!«, zavape kao u onoj rok-pesmici TV-urednici. »Zovite nekog analiticara!« A posto dramskih situacija, po Suriou, ima 360 000, potraznja za analiticarima ce biti sve veca. Nije vazno da li analiticari umeju o necemu da sude ili samo mrsomude, da li su po duhu stvarni analiticari ili analiticari–banaliticari, vazno je samo kako se potpisuju.

Nova demokratska moda

Gospod Bog je, ove jeseni, u Srbiji imao predizbornu kampanju kakvu valjda nije imao ni gospodin Sloba. U njegovoj promociji na svim televizijskim kanalima ucestvovali su i takvi autoriteti kao sto su Ajnstajn i Njutn. I pored takve kampanje, i pored toga sto su Srbi nebeski narod, Svevisnji na izborima nije prosao bas slavno: za ucenje veronauke prijavilo se prilicno malo skolaraca.
Sad cujem da ce, od naredne skolske godine, veronauka postati zakonski obavezatna. Tako je nova vlast obecala Glavnom Popu. Sto je nova demokratska moda. Toga se ni Milosevic nije setio. Mogao je, naime, posto je izgubio na poslednjim izborima, doneti zakon kojim se on sam proglasava obavezujucim za sve Srbe Predsednikom. Da se toga setio sad ne bi trunuo u zatvoru trulog Zapada.