Zajednicki dokument UNMIK-a i SRJ prihvacen je kao preduslov za ucesce Srba i ostalih nealbanskih etnickih zajednica na izborima za Privremenu skupstinu Kosova. Ovim aktom pruzaju se garantije za poboljsanje njihove bezbednosti, zastitu individualnih i kolektivnih prava putem ucesca u upravljanju Kosovom, povratak izbeglih. Sa gledista medjunarodnog prava ovaj akt ima izuzetan znacaj. Njegov domasaj je mnogo siri nego sto na prvi pogled izgleda podje li se od neposrednog povoda koji je doveo do njegovog potpisivanja. Ne radi se samo o izborima, nego o mogucnosti uvodjenja kosovskog pitanja u novu fazu razvoja.
Doslo je do otvaranja u odnosima izmedju UNMIK-a i SRJ, odnosno Srbije kao federalne jedinice kojoj pravno Kosovo kao autonomna pokrajina pripada. To se manifestovalo u tekstu time sto su u punoj meri reafirmisani ciljevi Rezolucije 1244 (1999) Saveta bezbednosti konkretizovanjem njihove realizacije u saradnji SRJ, kao clanice UN, i UNMIK-a, kao organa svetske organizacije. Rezolucija 1244 ostala je pravna osnova stanja na Kosovu stvorenog zavrsetkom intervencije NATO-a. Potvrda iz teksta Zajednickog dokumenta pokazala je da klauzula Rezolucije 1244 o priznanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ nad Kosovom nije mogla da ostane formalna deklaracija kao i da uprava UNMIK-a nije morala da znaci njihovu suspenziju u promenjenim uslovima, tj. postojanja konstruktivne saradnje sa Vladom SRJ. I pored svih teskoca koje je trebalo savladati u pregovorima oko Zajednickog dokumenta, doslo je do poklapanja interesa obe strane – jedine medjunarodnopravno ovlascene da rade na resavanju kosovskog pitanja. Javne izjave i podrska generalnog sekretara potvrdile su ovu cinjenicu utvrdjenu u tekstu Zajednickog dokumenta u dvostrukom vidu. S jedne strane, u stavu prema kojem privremene institucije, pocevsi od skupstine, ne mogu da se bave pitanjem buducnosti (nezavisnosti) pravnog statusa Kosova, sto je jedno od glavnih pitanja koje podleze vetu specijalnog predstavnika UN i, s druge, u stvaranju visoke stalne grupe za resavanje pitanja od zajednickog interesa u kojoj ce biti predstavljene SRJ, odnosno Srbija. Ovo vazi i za radne grupe za pojedine oblasti drustvenog zivota. Isto tako, i zadatak stvaranja demokratskog multietnickog drustva na Kosovu kao osnovna funkcija UNMIK-a, organa privremene uprave UN, po Rezoluciji 1244 je njegova imperativna obaveza. Ona je omogucila da se razrade u Zajednickom dokumentu putevi njegovog sprovodjenja i to u pravcu pune zastite ljudskih prava i uopste interesa Srba i ostalih nealbanaca na Kosovu. Ocevidno da je sadrzina Rezolucije 1244 mnogo plodotvornija nego sto su mnogi skeptici i negatori smatrali pominjuci i potrebu njene revizije. To je slucaj i sa ustavnim okvirom koji su SRJ i Srbija svojevremeno odbile, a sada se vidi da omogucava da se srpske i nealbanske snage aktivno ukljuce u borbu protiv majorizacije vecinskog albanskog stanovnistva.
Ipak, treba misliti na multietnicku demokratsku buducnost Kosova. Kakva ce ova buducnost uopste biti, u ovome trenutku zavisi od rezultata izbora i sprovodjenja Zajednickog dokumenta.