San i java

Nakon duzeg perioda neslaganja DOS-ovaca oko izlaska na novembarske izbore na Kosovu konacno je 2. novembra napravljen sporazum izmedju Beograda i UNMIK-a koji, kao prvo, podrazumeva da ce se vlasti u Srbiji i SRJ zaloziti za ucesce Srba na izborima za parlament Kosova.
Pismo Dzordza Busa jugoslovenskom predsedniku, obracanje Kofija Anana na istu adresu, saveti EU i OEBS-a, imali su efekat.
Predsednik Kostunica je u intervjuu RTS-u, 3. novembra, svoju preporuku za izlazak na izbore objasnio »pritiskom stvarnosti«, a ne »medjunarodnim pritiskom«. Vise je, medjutim, nego ocigledno da se radilo o »stvarnom medjunarodnom pritisku«.
Najteze je ipak samim glasacima koji su mesecima bombardovani izjavama zvanicnika da se na izbore ne izlazi ili pricom o potrebi da se odluka stalno odlaze. Uteha najvisih instanci da je izlazak dobar i zato sto je »za nas dobro ono sto je lose za nase neprijatelje«, opet podseca na opsta mesta o srpskom inatu i resantimanu.
Koalicija Povratak, registrovana »za svaki slucaj« i »u zlu ne trebalo«, objedinjuje, pored DOS-a, i druge koji hoce mesta u parlamentu. Trebalo bi, ako izadje broj glasaca priblizan broju registrovanih za izbore, da dobije od 25 do 28 mesta u skupstini (od cega je deset zagarantovano samim izlaskom nealbanaca). Uocljivo je, medjutim, da je, kasno zapoceta, predizborna kampanja Povratka prilicno neuspesna.

Albanski lideri su ne malo uznemireni sporazumom Covic–Hakerup. Hasim Taci je, cak, u znak protesta napustio sednicu PAVK. Tacija i njegove kolege nervira davanje znacajne samouprave vecinskim srpskim opstinama. U intervjuu stanici Dojce vele Taci je jasno protiv toga da Srbi imaju u Severnoj Mitrovici svoj univerzitet jer se to, kako kaze, ne uklapa u njegovu viziju multietnickog Kosova. »Na Kosovu paralelne institucije nemaju buducnosti«, tvrdi Taci, ne osvrcuci se na doskorasnje albansko iskustvo paralelnog skolstva. On, naravno, ne govori ni o uslovima u kojima danas zive nealbanci i koliko su oni, u stvari, slicni (ili gori?) od polozaja Albanaca u vreme albanskog vaninstitucionalnog otpora a pre konacnog Milosevicevog obracuna.

Nema koristi bez »stete«

Kraj proslog meseca poklopio se sa novim pojavljivanjem Slobodana Milosevica pred sudom u Hagu. Radilo se o prosirenju optuznice za zlocine pocinjene na Kosovu. Ovoga puta Milosevic, koji je prilicno nezainteresovano pratio citanje optuznice, obratio se sudu ovom prilikom duzim primedbama. Cinicnim tonom izjavio je da mu sud svojom procedurom citanja optuznice »dosadjuje« te da bi bilo bolje da mu se presuda odmah saopsti, a ne da sudjenje traje godinama. Izmedju ostalog, »garantovao« je da se sigurno nece ubiti i trazio vise privatnosti. Novi momenat su i amici curiae koji su jedini, pomalo, skretali Milosevicevu paznju. Karla del Ponte je (6. 11) otpecatila optuznicu protiv nekadasnjeg nacelnika staba a zatim komandanta sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske RS generala Dragomira Milosevica za troipogodisnju opsadu Sarajeva. Ocekivana optuznica protiv bivseg jugoslovenskog predsednika za zlocine pocinjene u BiH predata je na potvrdu sudijama Haskog tribunala.
No, od samog sudjenja interesantnije je reagovanje ovdasnje javnosti, a jos vise predstavnika drzave. Tako je predsednik Kostunica, u vec pomenutom intervjuu, rekao da je prosirenje optuznice protiv S. M. »neverovatno«, a jos strasnijim mu se ucinilo sto na optuznici ima i drugih protiv kojih je pokrenuta istraga. Od toga bi, po Kostunici, mogao da nas spase samo nikad doneti zakon o saradnji sa Hagom. Predsednik SRJ je, ovim povodom, rekao i to da se radi o »nepravnoj birokratskoj instituciji koja se sama urusava« te da je saradnja sa Hagom, pored toga sto je nuzno zlo, i nacin da se skrene paznja na zlocine pocinjene nad Srbima. To znaci da ovu instituciju »na rubu propasti« treba iskoristiti u onome sto zadovoljava nase potrebe, a u svemu ostalom je, koliko je to moguce, izbegavati. Savrsena pravnicka logika...

Za razliku od Kostunice, Djindjic tvrdi da je saradnja sa Hagom prosto neizbezna jer bez nje nema otpisa drzavnih dugova. Dakle, u pitanju su najvisi drzavni razlozi a ne tek neke dileme o pravdi i pravicnosti, zrtvama i njihovim pravima, a kamoli potpuno beznacajnim i sasvim nedrzavotvornim stavovima da je osuda zlocina vazna za zdravlje nacije i izgradnju buducnosti na novim, stabilnijim temeljima.
Bez obzira na ocigledne opstrukcije i kalkulacije novih rezima u saradnji sa Tribunalom, oni nastavljaju svoj posao svidjalo se to nekome ili ne. Iako Kostunica tvrdi da postoji dokumentacija koju Hag nema pravo da trazi (jer je nece dobiti), sudjenja se privode kraju. Tako su donete presude protiv petorice Srba, optuzenih zbog zlocina pocinjenih u logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje. Miroslav Kvocka, Dragoljub Prcac, Milojica Kos, Mladja Radic i Zoran Zigic, osudjeni su na razlicite vremenske kazne od pet do dvadeset pet godina zatvora.
Viceadmiral Miodrag Jokic dobrovoljno je otisao u Hag. Sa njim je 12. novembra, pored clanova porodice, otisao i ministar policije Dusan Mihajlovic koji je novinarima rekao da ce pokusati da Jokica preporuci za odbranu sa slobode. Sam Jokic rekao je sve najlepse o samom sebi: da je sve radio u okviru ovlascenja i da se ni zbog cega ne stidi.

Pobuna Crvenih beretki

Jedno hapsenje je, medjutim, pokazalo da ponasanje nove vlasti i samog ministra Mihajlovica nije svuda naislo na dobar prijem. Na pijaci u Obrenovcu su, dok su prodavali kupus (8. 11), uhapsena braca blizanci Predrag i Nenad Banovic koji su optuzeni na javnoj listi Tribunala. U pocetku su mediji njihovo hapsenje nazvali otmicom jer niko od nadleznih nije davao informaciju o tome sta se desilo. Tek kada su se sutradan oglasili predstavnici JSO (Crvene beretke), javnosti je postalo jasno sta se dogodilo. Ova neverovatna afera (JSO kritikuje ponasanje Vlade, trazi hitno donosenje zakona o saradnji sa Hagom i smenu svog ministra Mihajlovica), preti daljim posledicama. JSO blokiraju puteve i nastoje da svoje zahteve realizuju kao sto to rade zaposleni u privredi ili prosvetni radnici. Prilicno ozloglaseni, ovi momci »bez mane i straha« o kojima njihovi novi pretpostavljeni, medjutim, imaju samo reci hvale, boje se za vlastitu kozu jer ne bi da zavrse kao braca Banovici koje su uhapsili u neverovatnoj akciji na obrenovackoj pijaci. Bilo bi, medjutim, zaista cudno da Mihajlovic ode sa svog mesta zbog ove druzine, pored svega onog sto mu se inace moze prebaciti. Sada je, na primer, javnosti prikazan fotorobot ubice Slavka Curuvije za koji Slavkov brat Jovo Curuvija tvrdi da je napravljen jos pre godinu dana! Ministar Mihajlovic je, pod pritiskom, ponudio ostavku, ali je Vlada nije prihvatila (14. 11).

Veliki i mali

Kao poseban politicki ali i ekonomski uspeh predstavljen je visednevni boravak predstavnika srpske Vlade i premijera Djindjica u SAD. Susret Djindjic–Bus (6. 11) koji se dogodio na najzvanicnijem mestu u Beloj kuci (Ovalnom kabinetu), bio je, kako su nasi predstavnici rekli, pun najboljih zelja i obecanja. Od toga je jedino sigurno da je pomoc Srbiji uvecana za 21 milion dolara, ali se, uz vracanje duga SAD u Pariskom klubu, ta pomoc svela na 93 miliona. No, obecana je podrska SAD u pregovorima sa Pariskim klubom i veoma visok procenat otpisa duga SRJ. Za Crnu Goru su obecana 45 miliona dolara pomoci, ali postoji najbolja perspektiva da SRJ dobije status najpovlascenije zemlje u trgovinskoj razmeni. Kako pricaju nasi izaslanici, Bus ih je odmah pitao sta nam treba, ali i da oni racunaju na nas kao na najznacajnije partnere na Balkanu. Ocigledno je da se Beloj kuci vise dopada Djindjic od Kostunice koji se ni izdaleka nije tako dobro proveo prilikom svoje posete SAD. On je, naime, Busa video nakratko i moglo bi se reci u prolazu. Da li to znaci da americka administracija u Djindjicu vec vidi »americkog coveka«, u skladu sa svojim manirom maksimalne simplifikacije svoje spoljne politike. Uostalom, on je taj koji odgovara na njihova uslovljavanja. Sam Djindjic nikada nije demantovao da vodi upravo takvu politiku. Saradnja sa Hagom donosi pare njegovoj Vladi. Svi ostali razlozi su sporedni i ne ulaze u reformske potrebe kako ih on vidi.

Pre nego sto je otputovao u SAD, premijer je ovde svecano uveo veronauku u skole tako sto ju je zajedno sa najvisim crkvenim velikodostojnicima prvo promovisao u skoli svoje dece legitimisuci se tako kao pravi srpski domacin koji u krugu porodice (prisutna je bila i njegova supruga) zavrsava i drzavne poslove. Nedugo zatim, neko se setio i gradjanskog vaspitanja cijem reklamiranju su se predali stari i novi funkcioneri GSS koji su eto i u Vladi zaduzeni za ta pitanja. Tu je atmosfera bila potpuno drugacija (vesela i neformalna), sto je izgleda zabrinulo vladiku hvostanskog Atanasija, pa je on javno posumnjao da Zarko Korac ne misli mozda da postane patrijarh jedne nove religije?
Nije bas sve proteklo u promocijama. Ministar pravde Vladan Batic objavio je spisak 187 sudija koje predlaze za razresenja. Mnogima se to nije svidelo, neki su ne samo kritikovali ideju da se javno pomenu imena i »zasluge« vec da se mnogo ozbiljnije radi na preispitivanju odgovornosti onih koji su pokazali veliki talenat da odglume svoju »sudijsku« rolu u mnogobrojnim i raznovrsnim montiranim politickim procesima. Dozvoljeno je zaliti se, ali je sigurno da je ministar Batic pokrenuo prava pitanja.

I u Crnoj Gori ne ide sve po planu. Crnogorskim pravnim ekspertima i politicarima stigle su primedbe OEBS-a i Venecijanske komisije koje ne podrzavaju njihovo vidjenje referendumskih pravila. Na naucnom skupu o dinastiji Petrovic–Njegos predsednik Djukanovic je rekao da savremena Crna Gora nalazi svoj glavni oslonac u slobodarskoj dinastiji Petrovic–Njegos i antifasizmu.

Iskusavanje

Staro-novi obicaj opterecuje rad parlamenata Srbije i SRJ. Radi se, naravno, o nedovoljnoj zainteresovanosti poslanika za rad parlamenata. Sednice se, zbog nedostatka kvoruma, i dalje odlazu. Srpski parlament je ipak uspeo da usvoji (31. 10), u nacelu, paket zakona iz oblasti pravosudja oko cijeg predloga su se slozila dva predlagaca, Ministarstvo pravde i DSS.
Ponovni izbori (4. 11) u 18 opstina u Srbiji pokazali su (ako se njihovi rezultati uzmu kao dovoljan pokazatelj) da niko, za sada, nema takvu moc da bi mogao samostalno da vlada.
Na delu je i jedan novi stranacki raskol. U PDS Momcila Perisica doslo je do sukoba potpredsednika Vuksanovica i dela Predsednistva sa liderom stranke. Scenario raskola (ako ga ima), pomalo podseca na raspad SD, ali bez »posebnih zapleta«.

Mediji

Sudeci po izjavama premijera Djindjica pobeda nad Milosevicem pokazala se kao »nekom majka a nekom maceha«. Neko je, naime, naseg uspesnog premijera priupitao u Vasingtonu zasto Veran Matic i ANEM nisu dobili ono sto im kao zasluznim bojovnicima pripada. Premijeru je to pitanje herojskih zasluga tesko palo (narocito ako se postavlja na nezgodnoj lokaciji), ali je on kao ozbiljniji partner SAD od novinara Matica dovitljivo odgovorio da Matic moze dobiti orden ali ne i monopol da njegova TV postane ono sto moze biti jedino RTS. Ozbiljnost problema u vezi sa odugovlacenjem donosenja zakona o radiodifuziji (ciji nacrt postoji), pretvorena je u zgrazanje nekog ko je boreci se protiv Milosevica (sa mnogo manje istrajnosti od B 92 i nezavisnih medija), stekao sasvim dovoljno moci da bi danas »delio ordenje« umesto da ispunjava predizborna obecanja.

Ostali dogadjaji

Pocela je prinudna naplata ekstra profita, ali i zahtevi da neki poslanici vrate novac koji su nezakonito prisvajali za putne troskove (Tomislav Nikolic ima da plati vise od dve stotine hiljada dinara jer je utvrdjeno da ima stan u Beogradu), a jedan otporas, Boris Negeli, dobio je odstetu od 300 000 dinara (odlukom Opstinskog suda u Beceju), za to sto ga je policija privodila i maltretirala.
Nastavljeno je sudjenje za zlocin na Ibarskoj magistrali saslusavanjem novih svedoka, a Mirjana Markovic se prehladila pa nije mogla da se pojavi kod istraznog sudije zbog nezakonite dodele stana dadilji njenog unuka.

Na 56. zasedanje Generalne skupstine UN otputovali su i Goran Svilanovic i Branko Lukovac, a predsednik Kostunica je otputovao do obliznjeg Skoplja da sa makedonskim predsednikom Trajkovskim razmeni iskustva o borbi protiv terorizma. Sef diplomatije SRJ bio je i u poseti Ljubljani gde je svecano otvorena nasa ambasada, a u Njujorku (11. 11) o problemu Prevlake razgovarao je sa hrvatskim sefom diplomatije Toninom Piculom. Mnoge Jugoslovene osokolio je i izvestaj NDI da Djukanovicu predstoji politicki pad, a Bulatovicu iz SNP uspon jer, kako se ovde ovaj americki izvestaj tumaci, gradjani su za Vojsku Jugoslavije.

Jedino sto ne »valja«: sindikalci opet nisu zadovoljni realizacijom dogovora sa vlascu oko izmena i dopuna Zakona o radu, prosvetari traze da im se plate podignu za 50 odsto, a istrazivaci tvrde da su za prezivljavanje u Srbiji danas jedva dovoljne dve prosecne plate.