Ministar pravde Srbije prosle sedmice pustio je u javni promet pozamasan spisak sudija cije smenjivanje zahteva, zbog loseg rada u minulom vremenu. Pri tom, tvrdi, da tim gestom sledi »glas naroda«.
Valja reci da u tom gestu ima izvesnog napretka. Naime, nekada su spiskovi za razne »cistke« po pravilu bili tajni, kao i »crne liste« osoba koje su potisnute iz javnosti. Medjutim, spiskarije nisu niti mogu biti demokratski postupak u postavljanju i resavanju problema. Na to ukazuju ne samo pojedini krugovi pravnika vec i deo kvalifikovane javnosti. I nije rec samo o tome sto pomenuti spisak »nepocudnih sudija« nije cinjenicno zasnovan, nego se, u zaista demokratskom postupku, ne moze niko kazniti bez prilike da se izjasni o pripisanoj krivici. Ali, ni to nije sve. Naime, rec je i o presudama koje bi trebalo ukinuti ako su ih donele korumpirane i kompromitovane sudije. Apsurdno je ostavljati na snazi rdjave presude, a smenjivati sudije koje su ih donele. A nije rec samo o sudijama i presudama, vec o citavom represivnom aparatu koji je sprovodio samovolju vlastodrzaca. Nikakav napredak stoga nije to sto bi nekadasnju samovolju vlasti zamenila neka nova samovolja, pa makar bila manje tajnovita i po »volji naroda«.