'umor u glavi

Presednik

Srecnije drzave imaju predsednike. Ova, po drugi put zaredom, dobija presednika (ne onog koji predsedava drzavom, nego onog koji je preseo biracima koji su mu dali svoj glas). Sa kakvim su apetitom Srbi zaokruzivali ime g. Kostunice i kako im je brzo, cim je na svoje mesto zaseo, njihov izabranik preseo!
Meni presedne svaki dan kad na ekranu ugledam g. Kostunicu, sa obaveznom Plavusom koja sedi pored njega i obaveznom ikebanom ispred njega. Presedne mi i obrok slastan kad ga cujem da kaze "ja sam vlastan" (rec "vlastan" je, kako je primetila Ceca Lukic, njegova omiljena rec).
G. Kostunica sa Plavusom pored sebe i ikebanom ispred sebe svake nedelje bar jednom cascava nas svojim nebesno-plavim mislima i svojim ikebana-objasnjenjima.
Nacionalizam je, sigurno, oblik nastranosti. Mnogi su mislili i tvrdili da je Kostunicino srbovanje, iz vremena pre nego sto je izabran, bilo samo deo marketinga i da ce on biti sasvim prikladan i pristojan gradjanin-Predsednik. Ali, g. Kostunica kao da vreme svog predsednikovanja koristi da dâ sto vise oduska svojoj nastranosti. Ne sumnjam da on uziva u izlivima svoje nastranosti i da je to jedino zadovoljstvo koje mu donosi vlast. On radi u korist svog zadovoljstva i kad je ocigledno da je to na stetu zemlje kojoj je Predsednik. On pokusava da se kontrolise i prihvati "realnost", ali postoji nesto sto je jace od njega. On ne moze da kontrolise svoj odijum prema Haskom tribunalu, odijum koji je standardni znak raspoznavanja nacionalisticke ogrezlosti. Iako je odavno jasno da se glavna raskrsnica svih srpskih puteva nalazi u Hagu, g. Kostunica pri samom pomenu tog imena promeni boju - ta rec je lakmus za okorele nacose. Za neprihvatanje Haga g. Kostunica nalazi najfantasticnija (citaj: najnesuvislija) objasnjenja. Za pokretanje istrage nad Pavkovicem i Lukicem uspaniceno tvrdi da ce "destabilizovati zemlju i ceo region"! Stabilnost zemlje i regiona, bice, zavise od spokojstva delija osumnjicenih za ratne zlocine? Zanimljiva teorija. Moram da priznam da me takve izjave totalno destabilizuju. Kao sto me je destabilizovala ona kojestarija o drzavnim tajnama. G. Kostunica misli da se tajne zlocina mogu sakriti ako se preimenuju u drzavne tajne. (On misli da je tajna vladanja u jezickoj ikebani.) Drzavna tajna! Kako to zvuci mocno. Ali, ako ovaj izraz zamenimo njegovim jezickim ekvivalentom "drzavno djubre" dobijamo rezultat da g. Kostunica uziva u tome da bude cuvar Milosevicevog djubreta! A svako djubre bazdi.

Jatakovanje

Losa gluma u pozoristu i na filmu je nepodnosljiva. Ali, izlazak iz sale resava problem. Losa gluma u politici je problem kojeg se ne mozete tako lako otarasiti.
Prica o boravistu Ratka Mladica je prica o smiri i glumatanju zvanicnika nase nove vlasti. "Koliko znam, on vise nije u Srbiji!", izjavljuju ministri policije i predsednici vlada kad ih priupitaju za generalovo zdravlje. Alisa vise ne stanuje ovde. Kao da je general igla koja se moze izgubiti u travi.
Pre neki dan cuh kako su ratnika Ratka vidjali u ovom gradu kako se setka - u papucama. Cime pokazuje da se oseca sasvim sigurno i bezbedno u Beogradu. I nimalo nalik progonjenoj zveri.
Ministar Zivkovic trazio je od Karle del Ponte dokaze za njenu tvrdnju da je general Mladic u Beogradu. Ministar naivno veruje da se tajna usiju cara Trojana moze sakriti. Onaj koga su Srbi letos, u jednoj anketi, proglasili covekom "najzasluznijim za Srpstvo" ne moze odoleti strasti pokazivanja. Onaj koji se samodopadno kostimirao u vojvodu Misica trazice pozorje za svoj nastup.
Prica o generalu Mladicu i novoj vlasti moze se najbolje nasloviti jednom starom recju - jatakovanjem. To nije samo jatakovanje jednom monstruoznom ratnom zlocincu vec i jatakovanje jednoj od najvecih srpskih sramota (sto je svakako bio srebrenicki masakr). Slogan Kostunicine stranke "Ponosni u Evropu" moze se prevesti kao "Sa Ratkom Mladicem u Evropu!" Sto ce reci o svetom Nikad.

Osvestenja

Da nam nabolje krene
treba nam sveopste osvestenje.
Necemo izaci iz ovog stanja
bez osvestenja i osvestanja.
Privreda ce da preporodi se
uz pomoc bosiljka i svete vodice.
Nijedan posao da se ne sklopi
dok ga pop vodicom ne poskropi.
Javni casovnici nece izbijati tacne sate
ako im popovi ne ocate.

Moda osvestenja koju su uvele opstinske vlasti bivse koalicije "Zajedno" nastavlja se. I nista moze da postane nesto ako ga je pop vesto osvesto. Glavni pop je, uz prisustvo novovladajuce vrhuske, osvesto zvona za Hram sv. Save. Zvona je napravila najbolja strana zvonolivnica, ali bez osvestanja ne bi zvucala kako treba. A mogao se u njima prosvercovati i neki zapadni djavolcic. Mi ne umemo da pravimo dobre stvari, ali umemo da ih osvestavamo. Zato je, pre neki dan, osvestana i zgrada Carine. Na Zapadu umeju da naprave tehnicki savrsene stvarcice, ali tek kad one prodju kroz osvestanu i svetom vodicom poskropljenu zonu postace stvarno dobre. Uvozni artikli bez pravoslavne duse su bezivotni i neupotrebljivi. Mogli bismo i da ih dalje reeksportujemo sa nalepnicom "osvestano u Jugoslaviji". Zaradili bismo puno para.

Miodrag Stanisavljevic