Dogadjanja

Dogadjalo se proteklih dana

Spiskarenje

Sve jaci pritisak Haskog tribunala da se optuzeni za zlocine privode pravdi ponovo je ovdasnju vlast zatekao nespremnu. Uz sve to proizvedena je jos jedna afera. Jos nije bilo ni jasno da li su pripadnici JSO zadovoljni kadrovskim i drugim promenama koje su izazvali, tek list Reporter je objavio spisak od tristotinak imena sa obrazlozenjem da se radi o autenticnom haskom spisku ovdasnjih policajaca oko cijeg se ponasanja na Kosovu vodi istraga kod ovog suda.

Ovaj tekst, koji je preneo i Blic, izazvao je dosad nezapamcenu buru negodovanja novih vlasti, a i hasko tuzilastvo ga se odreklo. Tek, uzbudjenje oko ovog spiska (na kojem su i neka imena iz nove vlasti), dostiglo je vrhunac u momentu kada je Grejem Bluit, zamenik Karle del Ponte, rekao da se protiv nekih visokih zvanicnika policije i vojske zaista vodi istraga pominjuci, pri tom, sve sam krem novih-starih bezbednosnih struktura (Nebojsa Pavkovic, Sreten Lukic, Vladimir Lazarevic). Ali, novinari su vec bili saslusani kod inspektora Odeljenja za privredni kriminal SUP-a Beograd, odbivsi da odaju svoje izvore. List Danas je, medjutim, tvrdio da je spisak doturen bas iz Haga, a premijer Djindjic i ministar policije Mihajlovic veoma ostro su napali novine koje su spisak objavile, tvrdeci da policajaca nema ni na tajnim ni na javnim optuznicama.

Nevinost bez zastite

Ako Zoran Djindjic misli da mu neko namerno kvari odnose sa policijom i pored njegovih napora da stigne cak i na slavu JSO, savezni predsednik i dalje muci muku na globalnom planu. On se, u stvari, sukobio sa svetom tamo gde je to najopasnije, u pitanjima sudjenja za zlocine. Pred svoju prvu zvanicnu posetu Londonu on je u intervjuu Sandej tajmsu rekao da se Hagu ne moze u svakom pogledu izaci u susret, pogotovo ne onda kada su u pitanju "legitimne drzavne tajne". To je ostavilo veoma rdjav utisak, pa i pokusaj demantija nije mnogo vredeo.

I u Hagu su ostali pri svome. U godisnjim izvestajima Kloda Zordaa i Karle del Ponte pred organima UN (26. i 27. 11), receno je da jugoslovenske vlasti ne saradjuju dosledno sa Tribunalom i insistirano je da ta saradnja mora biti ista u slucaju svih optuzenih.
U Londonu je Kostunica (29. i 30. 11) trazio vise strpljenja Zapada, ali je zato Vladan Batic napisao svoje "poslednje pismo Karli del Ponte", insistirajuci da ona sto pre uhapsi nekog od bivsih lidera OVK da oni ne bi, posle novembarskih izbora, zaseli na vlast.

Sanse

Nesposobnost glavnih predstavnika drzave da se postave u odnosu na imperativ kaznjavanja za zlocine, nije pokvarila bas sve napore koji se i te kako ulazu da bi se vidljivo krenulo napred.
Tako je jugoslovenska delegacija (u kojoj su bili ministri finansija obe federalne jedinice) dobila otpis 66% drzavnog duga prema poveriocima iz Pariskog kluba.
Poziv da se izadje na izbore na Kosovu pokazao se kao prava iako prilicno kasno doneta odluka. Srbi su obezbedili 22 mesta u parlamentu Kosova, a dobice i dva mesta u Predsednistvu. Tek sada kada je sve proslo nasim liderima su se osladili izborni dobici i perspektiva ucesca u vlasti, pa su poceli da kukaju kako su rezultati dobri, ali se moglo dobiti i vise. Zbog toga su smenjeni Momcilo Trajkovic i Dusan Jaksic iz Saveznog komiteta za Kosovo, a nagradjeni oni koji su sproveli odluku da se na izbore izadje.
Za razliku od Pariskog, pregovori u Londonskom klubu (dug 2,8 milijardi dolara) su prekinuti, ali se nadlezni tese da nam to i nije bio prioritet.
Da li je sve bas tako i koliko je na ponasanje inostranih poverilaca mogla da utice prilicno nestabilna unutrasnja situacija i nove afere, neslaganja u vladajucoj koaliciji, utisak da svako svakom podmece nogu, zaustavljanje saradnje sa Hagom, nejasno je.

Cenjkanje

Slucaj Astra banke je zavrsen resenjem o likvidaciji (16. 11), a dug za prvu ratu ekstra profita morace da plati Mobtel. Ova banka podnela je krivicnu prijavu protiv guvernera Dinkica i preko BK televizije zasula auditorijum tugaljivim saopstenjima.
Sto se tice Zakona o radu sve je, i posle tri skupstinska dana, na nivou rasprave o zakonu u nacelu i posle suprotstavljanja poslanika DSS ovakvom nacrtu zakona jos uvek se ne nazire resenje.
Kao i ovaj srpski zakon, i u crnogorskoj skupstini nije usvojen Zakon o referendumu jer je izostala podrska DPS. I ovde se izlaz iz situacije jasno ne nazire, narocito posle stavova EU o crnogorskoj nezavisnosti i posete visokog predstavnika EU za bezbednost i spoljnu politiku Havijera Solane Beogradu i Podgorici. Solana je, naime, odnose u SRJ ucinio jos neizvesnijim jer je rekao cak i to da "referendum ne moze nadomestiti istinske rasprave o buducnosti veza izmedju Beograda i Podgorice". Posle ove izjave, po kojoj bi Solana mogao da konkurise sentencama crnogorskih politickih mudraca koji se inspirisu Gorskim vijencem, najljuci zagovornici nezavisnosti Crne Gore predvidjaju ponovno priblizavanje Beograda i Podgorice i samo jednu stolicu u UN.
Vojvodjanske stranke nastavljaju sa svojom inicijativom da sacine ustav Vojvodine, a Miodrag Isakov predvidja da bi taj dokument mogao da udje u skupstinsku proceduru do kraja ove godine. Po tome kako je zamisljen ovaj konstitutivni akt, Vojvodina bi dobila neku vrstu sustinske autonomije sa elementima drzavnosti, a Beogradu bi prepustila tek nekoliko zajednickih funkcija.
Pitanje statusa Kosova je tema koja se posle kosovskih izbora pojavljuje kao najveca briga Beograda, pogotovo zbog straha da ce kosovski parlament odmah po konstituisanju proglasiti nezavisnost. Sve su oci uprte u UN i dokument o statusu Kosova, ali ima i onih koji u ovaj pokusaj smirivanja situacije ponovo unose nespokoj. Tako je odlazeci sef misije OEBS-a na Kosovu Dan Everts odmah posle izbora rekao da je nezavisnost Kosova "otvorena mogucnost". Ali, ministra Batica izgleda nije lako razuveriti da je upravo njegovo pismo Del Ponteovoj rezultiralo prvim "velikim" hapsenjem na Kosovu. Policija UNMIK-a uhapsila je Ganija Imerija, bivseg lidera OVK, koji je osumnjicen da je tokom 1999. pocinio zlocine nad civilima. Jasno je jedino da je za nase lidere ponasanje medjunarodne zajednice i dalje velika zagonetka.

Nastasja Radovic