Dogadjanja

Vise od igre ogledalima

Svi oni koji godinama tragaju za novim smislom, sadasnje promene dozivljavaju slicno posetiocima vasara u dvorani sa iskrivljenim ogledalima

Danas, kada je minula godina dana od onog dana koji smo doziveli kao pocetak novog doba, mnogi od nas ulazu veliku energiju da konstruisu elemente vere u novo doba. Obicna rec "promena" koja nas je povezivala kao nevidljiva nit, spajajuci u svima nama nepodeljenu spremnost da ulozimo sebe u novi dan dostojanstvenijeg zivljenja, postala je univerzalna lozinka koja je artikulisala sve nase teznje. Realizaciju njenog univerzalnog znacenja poverili smo ljudima "koji su smeli svima da pogledaju u oci". Nismo ocekivali, ma koliko iracionalni u svojim stavovima bili, da ce za godinu dana sve zlo, prljavstina, nesklad, sva mrznja, nistavilo i ponizenje da iscezne sa ovog morbidnog tla, ali smo poverovali da smo stekli pravo da zivimo u drzavi u kojoj ce zakoni postati neprikosnoveni uredjivaci svih institucionalnih oblika drustvenog funkcionisanja. Trebalo je da nas zakoni izvedu iz civilizacijske zabiti i priblize organizovanim sistemima svetske zajednice. Promene zakona i promene svesti o zakonima, ocekivali smo, postace integrativni gradivni elementi novog drzavnog sistema. O tome su nam govorili Predsednik-legalista i pragmaticni Premijer. Legalizam i pragmatizam ne moraju da budu inkompatibilne kategorije, ako postoji zajednicki cilj, ociscen od uskih, kratkovidih i kratkorocnih interesa. Ako su Predsednik i Premijer imali zajednicki cilj da dodju na vlast kako bi postavili sigurnije i dugotrajnije temelje novoj drzavi, onda su njihove kljucne socijalne karakteristike mogle da budu kompatibilne i da omoguce izlazak iz haosa. Godinu dana pratimo Predsednika i Premijera i osecamo kako nam sa svakim novim danom strepnja pobedjuje nadu da ovi ljudi zavredjuju nase poverenje. Njihova kompeticija ravnodusnom i prostorno distanciranom posmatracu izgleda kao sukob reformatora sa konzervativcem, kao sukob progresivnih ideja zapadne civilizacije sa retrogradnim klerikalno-nacionalistickim idejama frustriranih balkanskih nerealizovanih kvaziintelektualaca.
Nama koji u svakodnevici, siromasnoj i dezorganizovanoj, trazimo slobodnije, covecnije i kreativnije odnose, rivalitet izmedju Predsednika i Premijera gubi principijelne obrasce konfrontacije koja je razumljiva u vremenima koja dolaze posle velikih drustvenih oluja i pocinje da nas podseca na neka prosla a nikad iscezla vremena kada osvojena vlast ostaje sama sebi svrha i smisao sveukupne aktivnosti njenih aktera.
Anomicni drustveni odnosi koji su nas kao socijalni sistem doveli do nivoa egzistencijalne ugrozenosti, ne mogu da se prevazidju antinomizmom, koji citavu godinu traje u komunikacijama glavnih protagonista na aktuelnoj politickoj sceni. Kada je Predsednik legalisticki osudio isporucenje svog prethodnika Haskom tribunalu, Premijer je osetio da mu pada popularnost, pa je na precac uveo veronauku u skole. Predsednik je principijelno zastitio glavnokomandujuceg "nepobedive srpske armade" na njegovom udobnom polozaju, a Premijer je poentirao vracanjem dedinjskog dvorca pretendentu na srpski kraljevski presto. Donete odluke nisu bile utemeljene u zakonima, vec su predstavljale ishitrene poteze ljudi koji su vlast shvatili kao pravo da odlucuju po principima trenutnog dozivljaja moci i uticaja stecenog u interesnim grupacijama koje ih okruzuju. Takvi principi odlucivanja se sa vrha kao vulkanska lava sire Srbijom u cijim se gradovima, selima, naseljima, institucijama i organizacijama pristalice Predsednika i Premijera takmice medju sobom cija ce grupacija da zauzme sto vise uticajnih mesta.
Partijska podobnost kao jedini kriterijum kod raspodele funkcija, parlament koji, umesto da donosi zakone, postaje pozornica najprimitivnijih, najnizih, najagresivnijih i socijalno neprihvatljivih oblika ponasanja, nedoslednost u kontaktima sa medjunarodnom zajednicom, nespremnost da se raskrsti sa opterecujucim nasledjem proslosti, investiranje u izgubljeno Kosovo, nepotrebni i stetni sukobi oko autonomije Vojvodine, pravdanje za sve propuste uticajem neidentifikovanih "centara moci", i presporo uspostavljanje zakonskih regulativa, danasnji su sadrzaj promenjene politicke scene Srbije.
Svi oni koji godinama tragaju za novim smislom, sadasnje promene dozivljavaju slicno posetiocima vasara u dvorani sa iskrivljenim ogledalima. U toj zabavnoj igri nasi sopstveni likovi, ili likovi ljudi za koje smo verovali da ih poznajemo, poprimaju nove groteskne obrise, delom podsecajuci na original, a delom se preobracajuci u neocekivano novi lik.

Dragica Stanojlovic