Pravosudje

Izvestaj sa savetovanja o temi:

Aktuelna pitanja vezana za primenu Zakona o prinudnom poravnanju, stecaju i likvidaciji

Drustvo sudija Srbije organizovalo je 6. i 7. decembra 2001. godine skup sudija privrednih sudova na temu Aktuelna pitanja vezana za primenu Zakona o prinudnom poravnanju, stecaju i likvidaciji. Ucesnici skupa bili su sudije stecajnih odeljenja privrednih sudova u Srbiji, sudije Vrhovnog suda Srbije kao i predstavnici drzavnih agencija, americkog ministarstva finansija, kompanije KPMG Barenc i USAID-ovog projekta reforme privrednog prava. U okviru podrske koju USAID program pruza Drustvu sudija Srbije, u prezentaciji i diskusiji su ucestvovala i dva gosta iz inostranstva: sudija Carls G. Kejs, stecajni sudija okruga Arizona, i gospodin Milo Stevanovic, visi savetnik za stecajno pravo. Osnovni cilj ovog skupa bio je identifikovati kljucna pitanja i probleme vezane za Zakon o prinudnom poravnanju, stecaju i likvidaciji, kao i za njegovu primenu, ponuditi pravce za resavanje tih pitanja kao i prezentovati metode i koncept koji preovladjuje u medjunarodnom zakonodavstvu i praksi.
Dacemo kratak pregled izlaganja, radionice i diskusija vodjenih tokom dvodnevnog skupa, kao i zakljucke povodom kojih su se svi ili vecina ucesnika ovog foruma saglasili.

Prvi dan

Nakon uvodnih i pozdravnih reci predsednika Privrednog suda u Valjevu Ivana Negica i sudije Privrednog suda u Beogradu Branislave Goravice, predsednika komisije za privredno pravo Drustva sudija Srbije, svoje stanoviste o znacaju stecaja u zemljama u tranziciji izneo je gospodin Vladimir Cupic, direktor Agencije za privatizaciju.
Prema njegovim recima, stecaj nije samo pitanje tehnike sprovodjenja stecajnog postupka i efikasne zastite prava poverioca, vec je jedan od kljucnih segmenata u redefinisanju polozaja privrednih subjekata u jednoj zemlji i jedno od prioritetnih pitanja ekonomske politike. S druge strane, jasni svojinski odnosi treba da omoguce nastanak i razvoj privatne svojine i profitnu orijentisanost privrede u Jugoslaviji, sto takodje zahteva zastitu poverioca i jasno definisanu stecajnu politiku.
Sudija Vrhovnog suda Srbije Dragisa Slijepcevic govorio je o radnom stecaju, naglasivsi da je to institut koji postoji u praksi jugoslovenskih sudova, ali koji nije regulisan Zakonom o prinudnom poravnanju, stecaju i likvidaciji. U analizi pravne utemeljenosti i eventualne opravdanosti primene ovog instituta sudija Slijepcevic zakljucuje da vodjenje radnog stecaja moze biti opravdano samo ukoliko se ono okonca zakljucenjem prinudnog poravnanja u interesu poverioca. Ukoliko to nije moguce, stecajni postupak se okoncava prodajom stecajnog duznika, odnosno unovcenjem njegove imovine. U suprotnom, radni stecaj jeste samo instrument za politicki pritisak na sudove, koji ne vodi ozdravljenju privrednog drustva, vec ocuvanju privida "socijalnog mira", sto sudovi ne bi smeli da prihvate. Stoga je nuzno da se svi zapoceti postupci radnog stecaja sto pre okoncaju, odnosno da se zakonom precizno ustanove i regulisu moguci nacini ozdravljenja privrednih sudova. U cilju efikasnosti postupka ozdravljenja bilo bi neophodno usloviti njegovo vodjenje saglasnoscu poverilaca kao i ustanoviti kontrolu postupka od strane vecinskih poverilaca.
Visi pravni savetnik USAID-ovog Projekta ekonomskih reformi u Crnoj Gori gospodin Milo Stevanovic kroz svoju prezentaciju predstavio je mehanizme, kljucne elemente i ciljeve koje podrazumeva efikasan zakon o insolventnosti. Zastita poverilaca, ravnomerna raspodela rizika, pravni mehanizmi za reorganizovanje odrzivih preduzeca, jasna i predvidiva procedura, rokovi i rezultat samo su neki od ciljeva kojima treba teziti kod usvajanja i primene zakona o insolventnosti.
Sudija Carls Kejs upoznao je ucesnike skupa sa modelima savremene sudske prakse ukljucivsi: osnove stecajne politike i ciljeve stecaja, opste elemente stecajnog postupka kao i nacine reorganizacije duznikovog poslovanja, odnosno nacine prodaje i unovcenje duznikove imovine.
Sudija Magda Vujacic pokrenula je nekoliko pitanja vezanih za stecajni postupak. U svom izlaganju sudija Vujacic je izrazila misljenje da poverioci imaju veci interes za odrzavanje preduzeca i njegovo uspesno poslovanje nego za unovcenje duznikove imovine. U tom kontekstu radni stecaj moze biti i prihvatljivo resenje, pod uslovom da se u kratkom roku azurira knjigovodstveno stanje duznika i da stecajni upravnik dostavi jasan pregled o ekonomsko-finansijskom stanju duznika. To bi omogucilo sudu i odboru poverilaca da procene na koji nacin treba voditi stecajni postupak kako bi se zastitili interesi poverilaca, ali i u interesu opsteg privrednog potencijala drzave. Medjutim, vodjenje radnog stecaja bez cilja da se time ocuva proizvodni kapacitet duznika i da se zakljuci prirodno poravnanje duznika sa poveriocima nema nikakvog smisla niti opravdanja. Sudija Vujacic je takodje podvukla problem nacina dostavljanja u postupku stecaja (licna dostava/oglasavanje u sluzbenom listu SRJ), ulogu, izbor i rad stecajnih upravnika, kao i neka od pitanja vezana za isplate potrazivanja zaposlenima, urednost prijave potrazivanja, te odnosa Zakona o privatizaciji i Zakona o prinudnom poravnanju, stecaju i likvidaciji.

Jelisaveta Vasilic, advokat i clan radne grupe za izradu nacrta novog zakona o prinudnom poravnanju, stecaju i likvidaciji, izrazila je posebno zadovoljstvo sto je u mogucnosti da cuje savetovanje sudija, kao i nadu da ce slicnih skupova biti i ubuduce. Gospodja Vasilic najavila je prvu, radnu verziju novog zakona za kraj februara 2002. godine. Clanovi radne grupe smatraju da je neophodno da novi zakon bude koncipiran u skladu sa zahtevima trzisne privrede, da se njime jasno definisu mogucnosti reorganizacije preduzeca, precizno odrede kriterijumi za izbor i rad stecajnih upravnika kao i da se u sto vecoj meri iskljuci mogucnost korupcije u primeni zakona.
Diskusija koja je usledila bila je veoma podsticajna. Ucesnici su iskoristili priliku da razmene iskustva i misljenja o svim aspektima stecajnog postupka, kao i da izloze svoja vidjenja mogucih vidova reorganizacije stecajnih duznika, u skladu sa preovladjujucim savremenim konceptima. O najvaznijim pitanjima zauzeti su zajednicki stavovi sudija, koji su potvrdjeni u zakljuccima usvojenim na kraju skupa.

Drugi dan

U okviru programa profesionalnog usavrsavanja sudija, sudija Kejs je vodio radionicu ciji je cilj bio da se ponudi najbolji plan za reorganizaciju i/ili prodaju imovine jednog hipoteticnog stecajnog duznika. Kroz resavanje prezentovanog slucaja sudije su se upoznavale i primenjivale osnovne koncepte stecajnog postupka - principe utvrdjivanja i procene vrednosti, odlucivanja o reorganizaciji i/ili unovcenju duznikove imovine, modelima reorganizacije stecajnog duznika i prioritetima samog postupka. Imajuci u vidu da je metod resavanja hipotetickog slucaja neuobicajen metod rada u Jugoslaviji, kao i da je na resavanje slucaja trebalo primeniti opste principe, a ne pozitivno zakonodavstvo, ponudjeni planovi reorganizacije bili su veoma uspesni.
Zakljucci doneti na osnovu izlaganja i diskutovanja:
1. U postupku privatizacije kroz stecaj nema mesta primeni odredaba Zakona o privatizaciji.
2. Stecajni postupak se moze okoncati i reorganizacijom stecajnog duznika kroz prinudno poravnanje koje ce se zakljuciti pod uslovima propisanim postojecim Zakonom o prinudnom poravnanju, stecaju i likvidaciji.
3. U zapocetim postupcima radnog stecaja nuzno je ispitati da li postoji i mogucnost zakljucivanja prinudnog poravnanja kao nacina njihovog okoncanja.
4. Ako poverioci ne prihvate predlog za zakljucenje prinudnog poravnanja, sve postupke radnog stecaja koji su u toku treba hitno okoncati prodajom stecajnog duznika kao pravnog lica ili unovcenjem njegove imovine.
5. U novom Zakonu o prinudnom poravnanju, stecaju i likvidaciji potrebno je prihvatiti sledece:
a) Pravni instituti reorganizacije poslovanja stecajnog duznika kao moguci vid njegovog organizovanja.
b) Stecajni upravnici:

• uslovi koje mora da ispunjava lice koje je kandidat za stecajnog upravnika;
• razlozi zbog kojih se neko ne moze odrediti za stecajnog upravnika;
  
• obaveznost postojanja liste, odnosno spiska mogucih stecajnih upravnika;
  
• nacin prethodne edukacije buducih stecajnih upravnika;
  
• akontaciona nagrada stecajnih upravnika ili precizni parametri za njeno odredjivanje;
  
• maksimalno trajanje mandata stecajnih upravnika u pojedinim postupcima.
  

6. Nuzno je dopuniti Zakon o sanaciji, stecaju i likvidaciji banaka kako bi se popunila postojeca pravna praznina o poslovnoj banci koja od banke stecajnog duznika preuzima poslove stednje i poslove po tekucim i deviznim racunima.

Omer Hadziomerovic