'umor u glavi

Branitelji propale stvari

Predsednik Kostunica, sa obaveznom plavusom pored sebe i nakindjurenom ikebanom ispred sebe, odrzao je svoje prednovogodisnje slovo. Da nas malo propameti i da nam udeli malo svog umlja. S grimasom gadljivosti, preko ocala na vrhu nosa, odstrelio je one "koji od nas traze da odigramo nekakvu psiho-dramu i dozivimo katarzu". Svi nacosi dobijaju ospice na pomen reci "katarza"; sto se tice Kostunicine gadljivosti - ona mi je i gadna i jadna.
Kostunica je potom govorio o "liku i delu" generala Ljubitelja namestaja od tresnjinog drveta i o njegovom herojstvu u odbrani zemlje od "NATO-zavojevaca". Kostunica peva u Beogradu istu liru koju Milosevic peva u Hagu. Ko je pobedio a ko je izgubio na poslednjim predsednickim izborima? I posle Slobe - Sloba.
Da li je "herojska odbrana zemlje" podrazumevala izgon onih osamsto hiljada Albanaca sa Kosova? Ali, i predsednik savezne drzave i predsednik Savezne skupstine svojevremeno su tvrdili da "Siptari begaju od NATO-bombi". Tu "teoriju" je cinicno lansirao (a ponavljace je i u Hagu) Slobodan Milosevic. Doista, ko je pobedio na poslednjim izborima? General Nebojsa sigurno, iako je orno navijao za onog koji je izgubio.
Izmedju predsednika koji voli ikebanu a mrzi rec "katarza" i generala koji voli predsednika a jos vise ikebanu na svom reveru i jos vise italijanski namestaj od tresnjinog drveta odvija se prava psiho-zavrzlama. Kostunica stiti generala jer, instinktivno, naslucuje temeljnu postavku Zakona o eksponencijalnom porastu odanosti. A ona glasi: Poslusnik koji je bio odan zbacenom kralju bice, ako bude postedjen, trostruko odaniji njegovom nasledniku. I moze pripomoci u obracunu za uspostavu nedeljive vlasti. Tacit je, verovatno, o ovim stvarima znao mnogo vise i nase stare-Rimljane-iz-nove-vlasti mogao bi mnogo toga da nauci.
Kostunica se ponasa kao da su poslednji izbori bili samo igra licnih simpatija a ne izbor izmedju dve politicke opcije. Kad bi ovo znao, zatvoreniku dvorca Seveningen lakse bi tekli suzanjski dani. U svakom slucaju, sve je jasnije da na mestu saveznog predsednika ima cudljivog i zadrtog zatocnika propale stvari. A da li se zastupanjem propale stvari moze postici trajniji car - videce se na sledecim izborima.

Anri Levi i desni Srbi

Zagrizeni advokati propale stvari napunili su salu bioskopa REX u kojem je prikazan stari film Anri Levija o "podvizima" nasih nebojsa u Bosni. Advokate propale stvari nervirala je mnogo sintagma "srpski fasisti". Ali, koju sintagmu imate na izboru kad vidite slike kost-i-koza logorasa iz Omarske? Razlika izmedju prizora iz Omarske i onih iz Osvjencima je samo u kolor fotografiji koja je koriscena u ovim prvim. Ali, fasisti pred takvim slikama ne dozive katarzu vec ushicenje. Covek koji se pred nekim prizorima ne postidi vec se pomamljeno brani - eto definicije ogrezlog fasiste. Advokati propale stvari bavili su se celomudrenim pitanjima kao sto je ono o lesevima koji lete i stolicama koje ostaju neprevrnute i za takva pitanja dobijali su aplauze. Soj sholasticara zlocina koji se bio namnozio u Milosevicevo vreme izgleda da se ne smanjuje.
Ako je diskusija u REX-u u kojoj su ucestvovali fasisti-marginalci i fase sa dna flase bila odvratna, nacin na koji su beogradski mediji propratili ovaj dogadjaj bio je naprosto ljigav i ogavan. Sto ce reci odvratniji od odvratnog. U raznim popularnim i masovno gledanim emisijama tipa "otisak dana" ili "utisak nedelje" ili iz laznih "suceljavanja gledista" zvanih "DA i NE", "PRO i KONTRA" (i rekontra) mogli smo da vidimo jedan uspijaski i blasfemican odnos prema zlocinu i fasizmu. Srbija je, izgleda, jos uvek puna otvorenih ili, sto je jos gore, lose kamufliranih fasista, fasista dopola, otpola demokrata, onih kojima fasizam proviruje iz snebivljivog osmeha ili iza naocara na vrhu nosa.
Anri Levi je jos dobro prosao u Beogradu. Neki srpski antifasisti (poput Bogdana Bogdanovica ili Bore Cosica) prosli su gore. Bili su docekani i ispraceni gnjecavim, nadmenim poluosmehom medijskih fufica i fufona, snebivljivim poluzgrazanjem spisateljica sa drzavnih jasala i intelektualaca za sva vremena. U novodemokratskoj beogradskoj carsiji, demokratskoj do pojasa a starofasistickoj od pojasa, ovi ljudi nemaju sta da traze.

Miodrag Stanisavljevic