'umor u glavi

Rupa bez dna

Svakog dana u Srbiju se slije neka para.
Ne daju nam bas i kapom i sakom, ali nakupi se. Labus je neprestano dobro raspolozen i pricljiv jer stalno nesto potpisuje. Eto, i g. Kostunica, koji mnogo drzi do nacionalnog ponosa, koji vise voli rec "reparacija" od reci "donacije", iz Kine je doneo tri miliona dolara i pohvalio se time. Nije se pohvalio time da su ga Kinezi odvukli na Tjenanmen da dâ neku izjavu, za uzvrat. Tjenanmen je lose mesto za davanje izjava i za izrazavanje nacionalnog ponosa.
Srbija mi sve vise lici na maznu i bestidnu sponzorusu. Ili, jos vise, na mog malog sestrica koji mi se najpre vesto umili pa mi trazi da mu dam sve sto mu se svidi u mojoj kuci.
Srbiju ekonomske nevolje tiste, zato svuda i od svakog nesto iste. Zanat iskanja je glavna specijalnost nasih vrlih ekonomista. Kad se mora - nije to los zanat. Ali, u sta je ulozeno to sto je dobijeno, izmoljeno, iskamceno? U koju proizvodnju, gradnju, sadnju? Nesto se ne secam nikakvog presecanja vrpci u minuloj godini. Nije valjda sve sto je iskano - spiskano, smuckano i profuckano? Celnici nove vlasti kad ih pitaju za najveca ulaganja najcesce pominju EPS. Koji je, plaseci nas kao decu mrakom, podigao plate svojih direktora i namestenika do vrtoglavih visina. EPS koji je izdao dvadesetak hiljada pljackaskih racuna? EPS ciji je jedan bivsi direktor bio strasni kolekcionar stanova (ima ih, vele, tridesetak)... Bojim se da ce strani donori, kreditori, poklonodavci i zajmodavci brzo shvatiti da je Srbija rupa bez dna a takvu vrstu azdaje nemoguce je nahraniti niti pokrenuti iz lenjosti.

Stedise i troskadzije

Jedna izjava guvernera Dinkica, iako stara vec dve nedelje, ne prestaje da me nervira.
Naime, posto je sabrao rezultate prvog meseca konverzije stranih (cvrstih) valuta u evro, guverner je obznanio: "Narod ima para! Nismo tako siromasni!"
Rec je, tada, bila o sumi od milijardu i nesto vise maraka koje je pomenuti narod izvadio iz prirucnih kucnih sefova. Rec je o preostatku onoga sto se u narodu zove belim parama za crne dane.
Dinkiceva izjava, propracena nesvesnim lakomim smeskom, podsetila me na slicnu izjavu i isti harpijski smesak Miloseviceve bankarke Borke Vucic od pre tri godine (o cemu sam tada pisao u Republici). Ona je tada javno sracunavala koliko narod ima jos tajnih para a potajno, verovatno, smisljala kako da te pare slije u gazdin levak.
Guverner Dinkic ne voli Borku Vucic, ali, kao i ona, lakomi se na tudji novac. To pokazuje i povrsna semanticka analiza njegove izjave: "Narod ima para. Nismo tako siromasni". S kojom je lakocom presao sa reci "narod" na drzavno "mi".
Ako glavnog bankara zanima koliko narod ima para onda to nije obicna radoznalost (mada je ona znak loseg bontona kao svako zagledanje u tudji slajpik). Glavni bankar je jedan od najvaznijih zupcanika ekonomske vlasti i nema sumnje da ce njegova saznanja usloviti kretanje ostalih zupcanika te vlasti. Timovi planera i finansijskih stratega smisljace "mere", "uredbe" i "zakone" koji ce pospesiti slivanje para koje lutaju po narodu u "nas levak" (kako je govorio S. Milosevic). Ili, kao sto je rekao jedan cinik: "Naivcinama ne treba dopustiti da sacuvaju svoj novac". Najprostija i najefikasnija od tih mera bice produbljivanje paradoksa "evropske cene - srpske plate" i crni dani naterace bele pare da se sliju tamo gde treba. Svakom stedisi nadje se troskadzija, veli narod.
Mozda bi se mladjani Dinkic ponasao drugacije da ne nosi titulu "guverner". Ali, sama titula (koja potice iz kolonijalnih vremena) tera ga da iz kolonije (koja je u ovom slucaju narod) izmuze sto vise para.

Akademikov katalog

Svakog petka, u osam uvece, na Studiju B, akademik Nikola Milosevic, strpljivo i metodicno, pravi svoj katalog losih Srba. Dok ga slusam pitam se u kojoj to zemlji i u kojem vremenu prebivam. Ali, gospon akademik nastavlja svoju rabotu - on nema nedoumica sa "gde" i "kada". On zna da je dobio udarni termin i zna da se takvi termini tako zovu jer se koriste za zadavanje udaraca. I on udara po Srbima lose kakvoce. U tome mu pomaze, tacnije receno: slabasno mu odmaze, Dragoljub Zarkovic, iz Vremena. Ponekad akademik odstreli i nekog od saradnika ili cak urednika Vremena, g. Zarkovic pokaze da mu to nije pravo, al' nije mu ni krivo onoliko koliko mu laska da s jednim akademikom javno caska. Akademikov katalog vec je pozamasan ali je on priljezan i metodican i vreme radi za njega. Isti posao svojevremeno je radio Seselj, ali radio je to primitivno, zapenuseno, makadamski. Gospon Nikola to radi finije, stalozenije, akademski. I endemski.

Miodrag Stanisavljevic

Ponovo procitati: O korupciji «