Dogadjanja

Srbija i Crna Gora

Trziste i valuta - kamen spoticanja

I pored toga sto se blizi rok koji je EU postavila za okoncanje pregovora izmedju Beograda i Podgorice o redefinisanju odnosa u zajednickoj drzavi, jedinstveno trziste i valuta, na cemu insistira srpska strana, odnosno zadrzavanje evra, sopstvenih poreza i carine, od cega ne odustaje crnogorska, govore da su stavovi jos udaljeni

Iako je visoki predstavnik EU Havijer Solana nedavno dobio podrsku i americke administracije za ocuvanje drzavne zajednice dve republike, resenja za dugogodisnju krizu SRJ koja je ponudio Beogradu i Podgorici jos nisu prihvacena. Sudeci naime po reakcijama zvanicnika, u pregovorima koji se vode iza zatvorenih vrata lome se koplja oko takozvane funkcionalne federacije koja podrazumeva jedinstveno trziste i valutu, a na cemu insistira srpska strana, i zadrzavanje evra, sopstvenih poreza i carine, od cega ne odustaje crnogorska. Uz dodatak da vladajuca koalicija u Podgorici trazi da joj se ne oduzima pravo na referendumsko izjasnjavanje gradjana o drzavnopravnom statusu Crne Gore, odnosno da se ovo pitanje, oko kojeg postoji duboka polarizacija u tamosnjem javnom mnenju "zamrzne" u odredjenom roku za koji bi garancije dala Evropska unija.
I ovdasnje javno mnenje je skoro bilo u prilici da cuje kako i gradjani Srbije imaju pravo da kazu svoju rec o statusu Srbije, od strane republickog ministra pravde Batica, i to u momentu kada je jugoslovenski predsednik Kostunica osuo drvlje i kamenje na DOS pozivajuci neke celnike vladajuce koalicije da opstruisu pregovore o zajednickoj drzavi te da sire antijugoslovensku i anticrnogorsku kampanju, sto je jos vise zaostrilo odnose medju politickim akterima na ovdasnjoj drustvenoj sceni. I kada je, kako su mu spocitali oponenti, Kostunica bio spreman da u pregovorima ide na minimum minimuma. Da li samo zbog ocuvanja federacije ili i sopstvenih politickih pozicija koje su cvrsce na saveznom nego na republickom nivou, odnosno zarad ocuvanja prisnih odnosa sa koalicijom Za Jugoslaviju, od koje ocekuje da na predstojecim izborima u manjoj republici potisne crnogorskog predsednika Djukanovica i njegovu koaliciju? Ne ulazeci u moguce motive Kostunicinog angazovanja (uzgred, njemu je DOS prvobitno dao odresene ruke u pregovorima i zbog funkcije koju obavlja i zbog koalicionog dogovora), ono je u medjuvremenu korigovano na insistiranje vicepremijera Labusa, guvernera Dinkica, premijera Djindjica i republickog ministra finansija Djelica koji su se energicno oglasili zahtevom da se pregovara o funkcionalnoj drzavnoj zajednici koja bi bila efikasna pre svega u ekonomskoj sferi. A toga nema bez, kako su jedinstveno ustvrdili, zajednickog trzista, valute, carina i poreza. U ovakvom stavu im se pridruzila i koalicija Za Jugoslaviju predvodjena celnikom SNP CG Bulatovicem.
Nisu, sva je prilika, rascisceni do kraja ni stavovi oko institucionalne organizacije unije Srbije i Crne Gore. Naime, i pored toga sto se stalno tvrdi da Solana zapravo nije precizirao njene konture, u javnost je procurela sema prema kojoj bi jedna licnost bila i predsednik i premijer unije koja bi imala i svoj ustav, jednodomni parlament i cetiri ministarstva: odbrane, spoljnih poslova, medjunarodne integracije i unutrasnje trgovine. Unija bi imala jednu stolicu u Ujedinjenim nacijama na kojoj bi se svakih sest meseci rotirali predstavnici clanica. I na ovakva resenja obe strane imaju primedbe: Beograd insistira na dvodomnoj skupstini slicnoj postojecoj, a Podgorica smatra da unija ne treba da ima ni predsednika ni ustav, polazeci od svoje ranije platforme o savezu dve drzave, koju je ponudila Beogradu jos pre tri godine.
Bilo kako bilo, rok koji je odredila Evropska unija, sredina marta, pokazace koliko su dve strane, srpska i crnogorska, spremne na ustupke.

Vojislava Vignjevic

Dogadjanja: U medjuvremenu «

» Dogadjanja: Ponori etike