Dogadjanja

Marija Antoaneta u Skupstini Srbije

U Srbiji je sada 1,4 miliona stanovnika ekstremno siromasno, a i oni koji nisu u toj grupi najugrozenijih prezivljavaju zahvaljujuci pre svega sivoj ekonomiji

Na nedavno odrzanom savetovanju o rasprostranjenosti siromastva u Srbiji izneti su najnoviji podaci o izuzetno nepovoljnoj socijalnoj strukturi naseg drustva. Cinjenice su vise nego neumoljive i opominjuce. Gradjani Srbije zive losije nego sto nam to oficijelna vladina statistika govori, a puka borba za golo prezivljavanje obelezava i dalje nas svakodnevni zivot. Bez obzira sto predsednik vlade tvrdi da statisticki zivimo bolje nego pre godinu dana, realni zivot je daleko od povoljne statisticke slike i zvanicnih vladinih podataka koji samo sluze kao pokrice vladinog zvanicnog optimizma. U Srbiji je sada 1,4 miliona stanovnika ekstremno siromasno, a i oni koji nisu u toj grupi najugrozenijih prezivljavaju zahvaljujuci pre svega sivoj ekonomiji. To su realni zivotni podaci koji jasno odslikavaju svu slozenost i protivrecnost naseg politickog i socijalnog zivota. Medjutim, ovi alarmantni socijalni podaci izgleda da nisu dovoljno ubedljivi i atraktivni da bi izazvali znacajniju i ozbiljniju paznju predstavnika nove vlasti koji su jos uvek ophrvani i zauzeti unutrasnjim politickim podelama i golom borbom za vlast, kao i odbranom najsitnijih privilegija i pogodnosti do kojih su dosli ulaskom u strukture vlasti. Umesto da seriozno istrazivanje siromastva bude pravi povod da borba protiv velikog i razdiruceg siromastva i beznadja dodje po hitnom postupku na dnevni red zasedanja Narodne skupstine, grupa od cetrdesetak poslanika vladajuce koalicije podnela je zvanicnu peticiju za vracanje kolaca i torti na jelovnik Narodne skupstine. Ovu otuznu peticiju podrzala je i predsednica Skupstine Srbije. Ne zna se sta je tragikomicnije i sramnije, sama peticija ili obrazlozenje koje je prati, a sadrzano u tumacenju da su uslovi za rad poslanika izuzetno teski, cak neizdrzivi i da je zato poslanicima neophodna sto raznovrsnija i bogatija ponuda tako neophodnih kolaca i torti.
Mozda ce uspeh ove peticije da omoguci da poslanici konacno ostanu na okupu i obezbede kvorum za rad Skupstine. Ovaj poslanicki saziv je u nasoj javnosti vec mnogo puta drasticno pokazao da nije jednostavno dorastao dramaticnim i slozenim istorijskim okolnostima u kojima deluje. A vreme u kojem zivimo upravo zahteva pre svega jasnu politicku i drustvenu viziju promena kao i izuzetnu ozbiljnost, resenost i posvecenost narodnih predstavnika. Sama cinjenica da poslanicka vecina cesto ne moze da odrzi ni najminimalniji kvorum za izglasavanje zakona dovoljno govori o vaznosti i stvarnom uticaju koje nova vlast pridaje parlamentu i njegovim odlukama. Medjutim, to ocigledno nije najvazniji problem za nase poslanike koji se toliko pate u tvrdim klupama parlamenta, vec je za njih vazno da dobiju nazad svoje torte i kolace. Da li ti poslanici koji su potpisali ovu sramnu peticiju zaista znaju u kojoj zemlji zive i koji narod predstavljaju, ili je odbrana najsitnijih i najprizemnijih privilegija i pogodnosti koje donosi poslanicki status postao najvazniji zadatak narodnih poslanika.
Ova peticija mnogo govori i o prirodi i karakteru vlasti koja je uspostavljena posle 5. oktobra. Ona takodje svedoci o neozbiljnosti, neodgovornosti, o osionosti i iracionalnosti narodnih predstavnika, ali je ona jos jedan jasan znak da su poslanici vec izgubili svaku vezu sa realnim zivotom kada mogu da na ovako groteskan i farsican nacin potpisuju peticije za svoje torte i kolace, i to u zemlji u kojoj stotine hiljada osiromasenih i unesrecenih ljudi ne mogu sebi a ni svojim porodicama da obezbede ni obicnu koru hleba.
Kada su Mariju Antoanetu u njenoj versajskoj izolaciji obavestili da su na ulicama pobunjenog Pariza neredi i da narod trazi hleba, ona je odgovorila - zasto gladnom narodu ne date kolaca. Da li se duh nesrecne francuske kraljice iznenada i nepozvano pojavio u nasoj Narodnoj skupstini?
U nasoj politickoj javnosti se vode burne rasprave o potrebi odrzavanja novih izbora. Ovakve peticije samo nas uveravaju da cemo tek posle nekoliko izbornih krugova dobiti poslanike i parlament koji ce na odgovoran, kvalitetan i iznad svega ozbiljan nacin odgovoriti na izazove vremena u kojem zivimo.

Marinko M. Vucinic

Dogadjanja: Ponori etike «

» Dogadjanja: Legalizacija pljacke