Svakidasnjica

Nije krivo ogledalo

Istorija se ponavlja. Ova ko zna kada izrecena misao zasnovana na posmatranju i pracenju dogadjaja kroz decenije, mozda i vekove, postala je cesta izreka u razgovorima na svim nivoima. S pravom, narocito ako se to ponavljanje ne trazi samo na svom tlu, nego i u udaljenijim prostorima kakav je za nas, na primer, Nemacka. I to ona Nemacka iz prve polovine proslog veka koja se namece kao paradigma za neka nasa zbivanja, koliko god da se u nekim krugovima psuje i pljuje. Koliko god da su zagrizeni "nacionalisti" klicali od srece sto su je zadesile katastrofalne poplave, u stilu... tako vam i treba, neka vam bude jos gore! Ili bas uprkos tome.
Normalan covek ne moze da shvati sta su stanovnici nemackih gradova i sela bogu zgresili da bi bog morao da ih kaznjava (!), niti u njima, tim sitnim, obicnim ljudima vidi bivse NATO agresore, zlocince i zlikovce. Ali eto, neko ih vidi, pa se s tim u vezi, u mnogo sirim razmerama nego sto su pomenute poplave, namece podsecanje na ogorcenje Nemaca Versajskim ugovorom od pre vise od osam decenija a time ulogom posramljene i gubitnicke zemlje koja je zelela osvetu. A onda...
"Kad talog izbije na povrsinu, kad siklja uvis, nema vise kontrole. Utoliko gore sto se taj talog uoblicio i postao moc koja je u svoje dizgine hvatala misli, kulturu, umetnost. Koja je nemilosrdnim napadima na druge i drukcije delovala na najnize instinkte masa u vidu... vulgarnih ulicnih scena, izmisljenih pisama intoniranih himnicnim pevanjem 'vodji', zabranama citanja nepozeljnih knjiga i izlaganja 'antipatriotskih' slika i njihovim ceremonijalnim spaljivanjem, ukratko, grubim potiskivanjem svih onih koji suprotno misle. Tragika tadasnje Nemacke bila je i tragika jedne ranije ugledne zemlje koja se s nacizmom ponizila pred ocima sveta i koja je malignom autoritarnom ideologijom zamenila svoje dostojanstvo."
Ove reci poticu od Tomasa Mana, jednog od najvecih ako ne i najveceg knjizevnika a jos vise mislilaca XX veka. Covek koji je tu srozanu i moralno unakazenu Nemacku napustio 1933. da bi se vratio tek 1952. godine, ali ne u svoju podeljenu domovinu, nego u Svajcarsku. A to sto nama ponesto u njegovim mislima zvuci vrlo poznato nije njegova krivica. Nije krivo ogledalo koje je Tomas Man drzao (ili zeleo da drzi) pred licem svog naroda i koje nije prestalo da zraci na daljinu vise od sedam decenija...

Iduci putem vrlo indikativnih misli Tomasa Mana zakljucicemo da je veliki pisac bio anacionalno orijentisan ili, kako nedavno (nezvanicno) rece jedan od pomenutih domacih nacionalnih idolopoklonika, "bio je nerodoljub, izdajnik!" Ako, ima taj nas covek pravo da misli i (u demokratiji) govori sve o svima sto zeli, ali bolje da s nama zajedno jos malo poslusa Tomasa Mana: kako je cuveni pisac reagovao posmatrajuci upravo takvo idolopoklonstvo, odnosno narastanje nacionalizma u Vajmarskoj republici.
"U to vreme dosta se baratalo pojmom 'internacionalni nacionalizam' kao idejom koja bi mogla da bude bliska i velikim patriotama i kosmopolitama. Ja ga nisam prihvatao, verujuci da vodi novom svetskom ratu a time i propasti svih naroda. Ja sam verovao u omladinu, u zdrave snage u narodu, ali je moja vera bila izneverena: sunovrat je odneo sve sto je valjalo ili je sve sto valja otislo iz Nemacke. A sto se nacionalizma tice, ja ga prihvatam u razumnom, zdravom obliku, lisenog svake prezagrejanosti i fanaticnosti, jer samo tako bi bio autentican i ljudski. Ja takav nacionalizam vidim u okviru sjedinjenih drzava Evrope, ne po ugledu na SAD, nego kao zajednistvo u kojem bi svaki narod zadrzao svoje bice a istovremeno bio deo sveta. Ja takodje verujem da mora nastati novi humanizam, jer interesovanje za coveka kao pojedinca ne moze trajno da bude potisnuto. Bice taj humanizam drukciji nego ranije, ne tako optimisticki, bice tamniji, preuzece ideje i misli antropologije, psihologije, psihoanalize. I kao svaki pravi humanizam bice nadnacionalan."
A njegovo iskustvo sa uticajem propagatora nacionalizma u nekadasnjoj Nemackoj? Jednom je Hitlera i Geringa nazvao prirodno nadarenim demagozima, uz to prefriganim i nedobronamernim a vestim govornicima koji su...
"Zaslepljivali mase, uspesno im izmamljujuci odusevljenje 'novom, nasom nacionalnom stvari'. A masa, kad se zapali, izmice svakoj kontroli, zdrav razum se gubi, sutra prestaje da postoji. Nacionalno, pogotovo ako je oslonjeno na samoljublje i ako ima moc da probudi potisnut ponos, vremenom se pretvara u najveceg neprijatelja tog naroda. Preterano odusevljenje sobom, nekriticko verovanje u sebe i svoju posebnost, u svoja prava da se bude vredniji od drugog, moze da postane pogubno. Najzad, to je istorija pokazala."
Kome? Da li i nama? Da li se to tudja istorija ponavlja na nasem tlu? Ili je sve ovo fantazija...

Nada Mijatovic

Ponovo procitati: Svinja reformator «

» Svakidasnjica: Jedna slika - hiljadu reci