Dogadjanja

Kosovo: Jos jedni nepotrebni balkanski izbori

Pozitivna nula

Cak i povrsne analize ukazuju da lokalni izbori nisu ni Kosovo ni region priblizili proklamovanom cilju, bez obzira da li se on zvao red i mir, sloboda, demokratija ili mozda neka druga krupna rec. Naprotiv!?


Pocetak aktuelnog milenijuma je, u ovom delu sveta, ocigledno, vreme izbora. Doduse, za vecinu njih se moze kazati da su mnogim drzavama i narodima, a pre svih domicilnim, doneli vise stete nego koristi i da je bolje bilo da nikada nisu odrzani. To su mahom bili (i, nazalost, bice) izbori koji ne znace nista i ne donose nista novo ni dobro, vec ono staro i lose produbljuju i povecavaju, i na kojima ne samo da nema pobednika, vec se srecnim smatraju oni koji mogu da konstatuju da nisu nista izgubili. Tako je bilo i na poslednjim izborima za lokalne organe na Kosovu (26. oktobar).
Gotovo svi zvanicnici medjunarodne zajednice su 26. uvece odahnuli slusajuci izvestaje o "mirnom zavrsetku izbora", a Paskal Fieski, sef misije OEBS-a na Kosovu, je cak izjavio da su "upravo okoncani kosovski izbori dostigli evropske standarde".
Medjunarodna zajednica je tako jos jednom pokazala da joj je stalo samo do svoje brige, jer cak i povrsne analize ukazuju da ti izbori nisu ni Kosovo ni region nimalo priblizili cilju, bez obzira da li se on zvao red i mir, sloboda, demokratija ili mozda neka druga krupna rec. Kao i na nedavno odrzanim izborima u Srbiji, najvecu grupaciju (46%) cinili su gradjani koji su ostali u svojim kucama i za koje je kolega Veton Suroi rekao da su "tim cinom pokazali da odbacuju postojeci kosovski politicki establisment". Oni koji su izasli na izbore opredelili su se, ne na osnovu ostvarenih rezultata partija koje su do sada bile na vlasti, vec balkanski poslovicno, po osnovu politicke lojalnosti partiji i njenom lideru.
Kosovo, kao teritorija pod medjunarodnom upravom, podeljeno je na trideset opstina. U 16 su pobedili kandidati Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ibrahima Rugove, izgubivsi pri tom tri opstine koje sada kontrolisu Taci (Lipljan i Malisevo) i Haradinaj (Decani). To, medjutim, nije sve. Dugorocno gledajuci, moze se pokazati veoma vaznim sto je ugrozena do sada neprikosnovena kontrola LDK nad gradovima kao sto su Prizren, Pec, Djakovica i Klina. Rugova je ipak sacuvao vecinu u Pristini i u velikim centrima kao sto su Gnjilane, Kosovska Mitrovica i Urosevac.
Demokratska partija Kosova (PDK) Hasima Tacija (Hashim Thaçi) je, kao i mnoge druge partije proizasle iz populistickih pokreta, privukla siromasne Albance. Pobedila je u siromasnim seoskim oblastima, ali i u sirotinjskim predgradjima bogatih gradova. Relativan uspeh Tacija tumaci se njegovim zaokretom u predstavljanju svojih politickih ideja, ali i nezadovoljstvom gradjana Rugovom i njegovom politikom "kratkih koraka". Demokratska partija Kosova je izgubila sve izbore na kojima je ucestvovala, ukljucujuci izbore proslog novembra. Posle toga, partija je promenila svoj imidz i sada promovise toleranciju i koegzistenciju, vladavinu prava, civilnog drustva i koegzistenciju razlicitih politickih snaga. Medjutim, ubistvo Uke Biticija, visokog funkcionera Rugovine partije, i njegovih pratilaca Bajrama i Baftija Biticija samo dan posle izbora, dovelo je u pitanje iskrenost takvog zaokreta i povisilo politicke tenzije. Policija je odmah posle incidenta uhapsila Jetulu i Mentora Kriezijua, militantne pripadnike PDK i osumnjicila ih za ubistvo. Jedan od govornika je na Biticijevoj sahrani u selu Semetiste pred oko 100 000 ljudi rekao da je ovo ubistvo delo onih koji "ubijaju nocu, a placu danju", ukazujuci na suparnicku Tacijevu PDK, za koju se veruje da stoji iza ubistava velikog broja visokih funkcionera Rugovine partije, od kojih, kad smo vec tu, UNMIK policija nije rasvetlila - nijedno.
"Kralj Metohije", Ramus (Ramush) Haradinaj, napravio je mali korak u vracanju poverenja. Njegova Alijansa za buducnost Kosova (AAK) je znacajno povecala svoje vodjstvo u nekim delovima Metohije, tako da to postaju pravi mali bastioni nalik na kolumbijske narko-drzavice.

Srbi

Poslovicno najveci gubitnici na svim izborima u ovom delu sveta u poslednjih petnaestak godina su - Srbi. Tako je bilo i na ovim izborima. Izborni rezultati ukazuju da su Srbi osvojili vlast u opstinama u kojima cine vecinu - Leposavicu, Zubinom Potoku, Zvecanu i Strpcima. Naravno, rukovodeci se losim savetima iz Beograda i prestonickom politikom "dana i komada" i "sevapa i inata", vecina glasaca na Kosovu i onih koji su sa statusom raseljenih lica glasali u Srbiji, uglavnom su bojkotovali izbore. Ucinivsi to, izgubili su lepu i retku priliku da se integrisu u lokalne organe uprave i igraju znacajnu ulogu u vecim opstinama. Umesto da izlaskom na izbore pocnu sami da resavaju svoje probleme oni i dalje, podrzani srpskim nacionalistima, nastoje da njihov problem resi "nasa policija i vojska", valjda onako kao 1998/99.

Da Srbi na Kosovu zaista imaju problem govore i "interni rezultati". Sto se njih tice, oni su poverenje poklonili najradikalnijim pristalicama cvrste nacionalisticke linije koja se vec neko vreme bezuspesno zalaze za etnicku podelu Kosova. U dve opstine vlast su osvojili kandidati DSS koje kontrolise Vojislav Kostunica, a u druge dve socijalisti Milana Ivanovica, koje, sto indirektno sto direktno, kontrolisu Slobodan Milosevic i Vojislav Seselj. Na kraju dolazi verovatno najveca steta koju su Srbi sami sebi napravili; ovakvim izbornim rezultatima na pitanje decentralizacije najverovatnije ce biti stavljena tacka.
Otac Sava Janjic iz manastira Decani je, komentarisuci izborne rezultate, konstatovao da "ta cinjenica odslikava duboko razocaranje kosovskih Srba politikom koju medjunarodna zajednica, vlasti iz Beograda i etnicki Albanci, svako ponaosob, sprovode na Kosovu". Glasovi koji su otisli Seselju su izraz ogorcenja i razocaranja u UNMIK administraciju koja za tri godine nije uspela da stvori uslove za slobodan i dostojanstven zivot nealbanskog, pretezno srpskog stanovnistva.
Kosovski Srbi su veoma nezadovoljni politikom Beograda prema njima. Posle promene rezima u oktobru 2000. godine i izrucenja Slobodana Milosevica Hagu, a time i jacanja pozicije Srbije u medjunarodnim odnosima, kosovski Srbi su ocekivali da ce se Beograd odlucnije zaloziti za trajno resenje njihovog statusa. Medjutim, to se nije dogodilo. Najpre zato sto su oni, trazeci da neko drugi vuce njihova kola napred, iz sve snage vukli nazad, a zatim zbog disonantne politike dvaju centara moci u Beogradu. Jedan od dva suprotstavljena lidera drzao ih je na stand by-u kad god je negde trebalo zametnuti kavgu, pa su pomognuti "spavacima" iz Mitrovice zamalo izazvali etnicki rat u Novom Pazaru, a drugi nikada nije imao srca da im kaze da ga oni, jednostavno - ne interesuju.
U teskoj poziciji je Coviceva koalicija Povratak, cudna politicka tvorevina koja je neko vreme pretendovala da politicki predstavlja kosovske Srbe, ali nije uspela jer se nije primila nigde. Kao i njenog lidera, odbacili su je i Albanci i medjunarodna zajednica, i - Srbi. Na ovim izborima je potpuno izgubila legitimnost, jer ne samo da nema nijednu opstinu, vec nema ni iole znacajan broj odbornika tamo gde su Srbi vecina.

Veton Suroi smatra da je ovim izborima porazena i medjunarodna zajednica. "Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, i njegovi partneri oslabljeni su ovim izborima. Sve one koji su bojkotovali izbore sada niko ne zastupa i nikoga nema da cuje njihove muke. Pobednicke albanske stranke imaju manje legitimiteta nego ranije i, uprkos cinjenici da mogu formirati organe lokalne vlasti, slabije su nego ranije. Ovo je veoma neugodna pozicija - kako za UNMIK tako i za gradjane Kosova. Takva politicka klima ne sluti na dobro u pogledu unapredjenja zajednickih pokrajinskih institucija".
Na kraju nekoliko reci o dokonom poslu utvrdjivanja cije je Kosovo. Da li je "oduvek, pa i sada neotudjivi deo Jugoslavije, a tako treba i da ostane" ili je, pak, samostalna drzava ili drzava koja sigurnim putem ide ka samostalnosti. Naravno da Kosovo nije samostalna drzava i da je ideja da ce to uskoro postati van pameti, ali je ideja o povratku srpskog suvereniteta nad Kosovom, ma koliko bila bliska srpskim nacionalistima, bar za nekoliko koraka dalje od pameti kojoj svi toliko stremimo. A sta o jednoj ili drugoj ideji misle albanski nacionalisti u Pristini ili srpski u Beogradu, to zaista nikome nije vazno.

Miroslav Filipovic

Dogadjanja: Smirivanje u Crnoj Gori

Dogadjanja: Socijalni zahtevi i neprihvatljive reforme


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar