Svet i mi

Svojatati OSCE

Bojan al Pinto-Brkic

Moram priznati da sam se nemalo iznenadio ugledavsi ime starog prijatelja u nedeljnim novinama - pri dnu nekog spiska na cijem je celu Atanasije Jevtic, jedan od onih episkopa zbog kojih SPC smatraju najretrogradnijom u hriscanskom svetu, a uz njega sve umisljene nacionalne velicine; znam da je karijeru napravio ismevajuci palanku, ruseci njene barijere, prkoseci stereotipima. Pozovem ga i pitam otkad se zalaze za odrzavanje narodnog plebiscita o poverenju Vojislavu Kostunici (posto ne znam kako drugacije da shvatim izbore na kojima ucestvuju i dva kandidata za zatvor, po mogucstvu Seveningen), na sta mi on uzvrati pitanjem otkad sam ja, kao pobornik demokratije koja podrazumeva principe i legitimne procedure, protiv izbora predsednika.
- Otkad izbori podrazumevaju pluralizam.
- Pa, kud ces veci pluralizam od Seselja, Pelevica i Kostunice, pri cemu poslednjeg podrzavaju Micunovic, Covic, Svilanovic, Velja Ilic i Mile Isakov, crkva i sindikati - precizan je moj prijatelj, i poteze kljucni argument - Uostalom, valjda smo OSCE, Atanasije i ja pametniji od tebe i Djindjica.
- Svakako - zakljucim i prekinem nadgornjavanje postidjen.
Nisam spreman da sudim o Djindjicevoj pameti. I, ne volim da me trpaju u isti kos s njim. On ima drugaciju vrstu odgovornosti: nisam siguran da je pravilno da osoba A opstruira izbor osobe B na jedinu funkciju u cijoj je nadleznosti, izmedju ostalog, i kontrola rada vlade koju predvodi osoba A, pogotovo kad se ta vlada pojavljuje kao glavni regulator politickog, ekonomskog i drustvenog zivota u zemlji, u kojoj se pokusava ucvrstiti demokratija, zasnovana na principu podele vlasti.
Sto se pameti mog prijatelja i Preosvecenog tice, koliko se secam, oni nisu zajedno blagosiljali Karadzica. Prvi je bio nazivan subverzivnim, a drugi slavljen kao najmudrija srpska glava. Kako su se zblizili oko Kostunice, nije mi jasno. Kakva je to pamet koja upucuje na Seselja i Pelevica kao na legitimnu alternativu koja obezbedjuje pluralizam u izbornoj trci, jos manje.
Jedino oko cega nemam nikakvih dilema je OSCE. Organizacija koja je, po zavrsetku rata, 1996. sprovela "slobodne, fer i demokratske izbore" i dozvolila svim zlocincima da budu birani (Karadzic je postao predsednik) trajno unistivsi politicku scenu BiH, a zatim nesto slicno uradila i na Kosovu, ne treba da se snebiva sto je Atanasije i njegova klika svojataju. Na stranu to da je bilo jasno o kakvim se izborima radi i da svaka organizacija koja vodi racuna o svojoj dobroj reputaciji ne bi stala iza projekta koji je unapred osudjen na propast, OSCE nema tih briga: njima je poveren budzet koji valja potrositi i zadatak da predsednik Srbije bude izabran. Ova neverovatna simplifikacija sa kojom nastupaju razne medjunarodne organizacije jedan je od razloga sto Balkan i dalje predstavlja potencijalno krizno zariste, ali autoritet i sila kojom raspolazu nalaze da se njihov svaki potez smatra bezgresnim. Objasnjavati da nije rec o politickom konsenzusu drzava clanica, vec o krivoj proceni birokrata, produktivno je taman koliko i izaci na izbore koji to nisu bili.

Svastalice

Zbivanja: Srbija pred drugacijim izborom


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar