Svet i mi

Holbrukov "blic-krig"

Gordana Logar

Predsednik Srbije ima razloga da bude veoma zadovoljan poslednjom posetom Ricarda Holbruka. Pred domacim svetom koji je bio spreman da ga optuzi za totalnu izdaju da je sam - bez Holbruka koji ima imidz nepopustljivosti - primorao (uz pomoc svog sefa bezbednosti) Radovana Karadzica na totalno povlacenje bio bi u vecoj nevolji. Danas uopste nije vazno da li je Slobodan Milosevic, bez pomoci americkog "buldozera", mogao to i sam da uradi, ili nije hteo. Po svemu sudeci, procenio je, za sve ovo vreme koje je kupovao ne ispunjavajuci obaveze iz Dejtona, da je bolje da to uradi pod pritiskom sile, bas kao sto je sve pre Dejtona i za vreme pregovaranja u americkoj vojnoj bazi i ucinjeno na silu: od NATO bombardovanja do "uspele misije IFORa"! Primedbe i kritike da "Slobodan Milosevic potpisuje sve sto Amerikanci traze" manja je optuzba od one da sve cini sam, bez pritisaka i takozvane pretnje silom.

U ovom trenutku interesi Milosevica i Holbruka su se poklopili. Bilo je jasno obojici da Ricard Holbruk vise ne moze da upotrebi svoje najgrublje metode, jer je u Bosni 20 hiljada americkih vojnika za koje je predsednik Klinton, u predizbornoj kampanji, obecao da ce biti sigurni i vratiti se kuci po planu neosteceni. Nije stoga nikakvo cudo sto je dobro obavesteni Njujork tajms dao za pravo malobrojnima koji su bili uvereni da je ovog puta Holbruk morao da stigne sa meksim paketom. Ovaj list je cak nagovestio, dok je Holbruk jos bio u Bosni, da Milosevicu moze da ponudi i totalno skidanje sankcija i cak prodor kroz jos zatvoren zid embarga u medjunarodne politicke i finansijske institucije.

Sada, izgleda da je formalno sve sredjeno iako se u sustini jedva sta promenilo. Izbori u Bosni i Hercegovini bice u septembru, sto je dobro za americkog predsednika koji izlazi pred svoje birace u novembru. A oni u Moskvi su vec zavrseni na stetu Milosevicevog ideoloskog favorita, komuniste Zjuganova. Biljana Plavsic i Aleksa Buha su dostojna zamena Karadzicu. Oni nista nece promeniti sto ni on sam ne bi ucinio.

Hag je daleko i jedina je "uteha" sto zlocini ne zastarevaju. Upravo je u Italiji osudjen jedan fasisticki zlocinac iz Drugog svetskog rata.

Predsednik Srbije je dobio i drugu zadovoljstinu - ovog puta Holbruk je kritikovao "sve strane", ali najvise bosanske Srbe. Milosevica je pomenuo samo pred dolazak. Celoj stvari se pridruzila i Moskva (treba li sumnjati u dogovor kad je u Kremlju covek koga i Klinton podrzava), sa Primakovljevom izjavom da hapsenje i izrucenje u Hag nije bas oportuno u ovom casu. Mladica jedva da ko pominje, osim onih u Hagu.

Racunanje na Evropu i "rascep sa Amerikom" bio je zabluda. Evropljani znaju Balkan i radije ga, pored svega sto se medju njima samima dogadja, prepustaju Americi. Gospodja Olbrajt upravo resava stvari na Kipru. Za albanskog predsednika Berisu vec se zna da je "spusten iz americkog padobrana".

Trenutno nije najbitnije vracaju li se izbeglice kucama, ima li slobodnog kretanja po BiH i, narocito, demokratije u Srbiji, Hrvatskoj ili Bosni. To je, mozda, neka druga faza. Dugorocna, svakako.

Da sve ovo shvata i domaca opozicija pokazuje bizaran detalj. Portparol Demokratske stranke izjavljuje da se "dr Karadzic zrtvovao za svoj narod". Ne moze se ipak javno reci da je ovu bitku, uz pomoc Amerikanaca, dobio Slobodan Milosevic.

Republika br.143-144 1-30. jun 1996.
[Posaljite nam vas komentar]

[Arhiva]
[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]