Dok istrazivanja pokazuju da Jugoslovenska udruzena levica ima veoma malu podrsku potencijalnih biraca, njeni lideri pompezno demonstriraju i idejnu marginalnost.

Rade Veljanovski

Takva politicka organizacija kao sto je JUL nije poznata u dosadasnjoj teoriji, a ni praksi. Partija vise partija. Kazu, ima ih 24 iako se nikada nije moglo saznati ko je sve u JULu. Partija proizvedena od vladajuce stranke. Partija za kolektivno pranje biografije onih koji bi da se zaboravi da su bili na vlasti kada se raspala Jugoslavija i kada je pocinjao rat. Mnogi bi se ipak najpre saglasili da je rec o organizaciji vrhunske demagogije, koja otuznim praznoslovljem i dalje zamagljuje sliku stvarnosti.

"Mir je nase osnovno opredeljenje. Kada smo usli u javnost ocenjeni smo kao pacifisti", izjavila je gospodja Markovic. To sto je u tom trenutku na prostoru nekadasnje Jugoslavije besneo rat u kojem su direktno i indirektno ucestvovali mnogi pojedinci, organizacije i institucije iz Srbije kojoj je predsednikovao njen suprug, po njoj, ocigledno, nije za javni razgovor. Ni reci o odgovornosti za rat i stradanje stotina hiljada ljudi.

Ravnopravnost naroda i ravnopravnost ljudi drugo je po vaznosti pitanje na vrednosnoj lestvici direktorke JULa. Ali, ona daje prednost ravnopravnosti naroda. Da li profesorka sociologije nije u toku ili je prevagnuo stranacki pragmatizam pa zaboravlja da savremeni svet u istu ravan stavlja ravnopravnost kolektiviteta i individua pri cemu je ravnopravnost pojedinaca upravo najbolji test i za jednakost velikih drustvenih i etnickih grupa? Neprijatna prica o ljudskim pravima koja su pre svega individualna i kada su zajednicka, ovako se zabasuruje. Nama su potrebna prava za nase narode, a oni imaju svoje vodje da odrede kome koliko od tih prava pripada, kao da se zeli reci ovom vrstom demagoskog altruizma.

Kosovo je ekstaza intervjua gospodje Markovic RTSu. "Na prostoru Jugoslavije je doslo do nerazumnog nacionalizma i separatizma koji vodi u nacionalizam", kaze profesorka. Posto Srbi u Srbiji, pa ni u Jugoslaviji, nikada, bar u beogradskim krugovima, nisu optuzivani za separatizam, treba da bude jasno da su na meti Albanci, ali sagovornica je delikatna pa ne zeli to da otvoreno kaze. Ona dodaje da su "nepoverenje kod Albanaca stvorili albanski separatisti jer oni kod naroda podgrevaju svest da im sudbina nije u Srbiji". O odgovornosti srpskog rezima za prekid svake civilizovane komunikacije i podsticanje separatizma rigidnoscu vlasti - ni reci. Samo, kao uzgred, da su tome "verovatno" doprineli i nekakvi anonimni srpski nacionalisti. I tu dolazi do vrhunca demagogije: "Dijalog je moguc, ali u njemu ne mogu da ucestvuju oni koji nemaju poverenje jedni prema drugima"! Ko, dakle, treba da sedne za sto i zapocne razgovor posle nekoliko godina pogubne politike sa obe strane cija je posledica potpuno izgubljeno poverenje? Da li ce rezim ponovo potraziti resenje u oprobanoj metodi pronalaska "postenog Albanca" koji ce pristati na uslove i epilog razgovora, nametnute od rezima u Beogradu? Sta bi znacilo razgovarati sa nekim ko ne uziva poverenje u sopstvenom narodu i ko nije njegov legitimni predstavnik?

Zaista je zanimljivo sa kim bi to sa prostora nekadasnjih republika, osim sa nekoliko podmicenih sopstvenih ekspozitura u bosanskosrpskom entitetu, predstavnici JULa mogli da uspostave saradnju.

JUL govori ono sto vlast misli.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]