Pojava generala Lebeda u danasnjoj Rusiji donekle baca u senku i samog pobednika na nedavnim predsednickim izborima, Borisa Jeljcinja. S Lebedom prica tek pocinje, a kraj niko sigurno ne zna, barem sada. Njegove konferencije za stampu su bezmalo mitinzi, odgovori su - blago receno - sibilinski. Naglasava da nije ruski Pinoce, to su mu, kaze, pripisali, tu nema problema - to s Pinoceom - "iako to i nije problem vec cileanska sreca". Istoga dana, 18. juna, on ce kazati i to da se nije opredelio ni za koga, cak ni za Jeljcina vec - za ideju. I tu zapocinje krug svetskih nagadjanja, vec otvoren njegovim ekonomskim programom koji spada u red socijalnih utopija. "Jos jednom ponavljam - kaze Lebed - izabrao sam ideju - ideju. Duboko sam ubedjen da ce vecina ljudi takodje izabrati ideju". Dva dana iza toga kazao je i to da svi od njega sve ocekuju - "Eto, juce su tetka Manji ukrali kokosku, i sva je stampa povikala da to treba Lebed da rascisti".

No generala ideja ne napusta, to je predmet ozbiljnih istrazivanja i u najozbiljnijoj stampi. I on ju je objasnio - "Ona je vrlo jednostavna. Mi cemo celom svetu objaviti da vise necemo ni s kim da se tucemo, da imamo dovoljno zemlje da ne bismo morali zbog zemlje da prekrajamo kartu sveta. Naci cemo nacina da stavimo do znanja americkim poreskim obveznicima, kao i engleskim, nemackim i ostalim, da ce njihova tako skupa pesnica koja se zove NATO naici na vazduh. Mi cemo im staviti do znanja da ce ih usavrsavanje infrastrukture na teritorijama zemalja istocne Evrope i Baltika kostati oko sto milijardi u dolarima. A modifikacija naoruzanja jos oko sto pedeset milijardi dolara. Pa ako imate snage i novca - sirite se". Ova ideja mladog generala ne spada sigurno u one kakvima on bukvalno zabavlja novinare. To je zapravo - i to je predmet ozbiljnih komentara - obrnuta ideja Zapada, posebno americke administracije pod Reganom, da se Sovjetskom Savezu nametne trka koju on ekonomski nece izdrzati. I nije je izdrzao - znamo to. Velika imperija se brzo raspala, cim se pocela otvarati.

Naravno, mnogo je jos nepoznanica. Da li i predsednik Jeljcin usvaja ovakvu doktrinu ili ne, to se ne zna, ali ideja nije nikako za nipodastavanje s obzirom na velicinu zemlje od cije je sudbine zavisila oduvek sudbina Evrope pa i sveta.

Ima tu jos nepoznanica. Jedna je, recimo, hoce li ideja generala Lebeda naici na konsenzus u samim vrhovima i postati strategijski reper, sto u nekoj buducnosti nikako nije iskljuceno, bez obzira na sudbinu samog generala. Druga je sto i Zapad to zna, s tim racuna, a treca je najvaznija - ekonomske, vojne i druge rezerve Zapada nisu tako male, njemu sirenje na Istok moze otvoriti "poslove" i plasirati kapital koji se, po imanentnom zakonu, oplodjuje u poslovima i slicnim operacijama. Ne zna se samo ko ce prihvatiti igru i kojom brzinom. A nisu u Rusiji - i van nje - samo ljudi u blizini generala Lebeda uvereni da se Zapad tek tako "moze baciti na kolena".

U svakom slucaju, na pocetku smo jos jedne velike igre, jos jedne utakmice. A hoce li ona biti civilizovana ili prosto ratna to za sada niko ne zna. Pa ipak - reforme za koje je Rusija glasala obecavaju da igra ne mora biti samo ratna i ratnicka. Najbolje govore, kako nam se cini, oni koji kazu da Rusija mozda po prvi put hoce da bude svetska velesila, ali na jedan nov nacin. I doista, samo bi takva Rusija prestala da bude muka i svetu i sebi. Nije generalova izjava nejasna - nejasan je samo buduci put kojim ce se zaputiti ta velika zemlja.

M. Dj.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]