Umor u glavi

Pozlacivanje Srebrenice

Srpski gazda i hrvatski gazda sreli su se "u cetiri oka" i vodili tajne razgovore. O cemu li? Tema njihovih razgovora je zakonspirisana kao ruski spijun u starom beogradskom vicu. Kad god se njih dvojica sretnu (a i kad se ne sretnu, naprosto: dok god njih dvojica postoje) - Bosna ce sanjati lose snove.

Sa ladanja-krstarenja dva mala diktatora su porucila kako je njihov susret "krupan korak" ka miru "u celom regionu", u "celoj jugoistocnoj Evropi". Koje li naduvenosti! Saglasili su se o "potrebi pune normalizacije". Kad dva mahnitasa govore o normalnosti i normalizaciji - mozemo se nadati samo novom kosmaru. Dogovarali su se naravno i o usavrsavanju granicnih linija. Savrsena granica kod Prevlake u zamenu za savrsenu granicu u dubrovackom zaledju. Ludilo savrsenog razgranicenja je neizleciva bolest i bice svakako izvor nasih novih kosmara. (Pogotovo kad se ta mracna trampa obavlja - na racun treceg.) Ko bi to napao nasu "nevestu Jadrana"? Fiktivna opasnost od ludaka cini opasnog ludaka. Narod i ne primeti kad je postao plen njegovog ludila. I normalni ljudi danas ozbiljno raspravljaju o tome da li je Milosevic konacno uspeo da prevuce Prevlaku na nasu stranu.

Sta nam rade!

Mi srcemo, mi srkucemo
masnu corbu propagande
i hukcemo i hukcemo:
"O sta nam rade? O sta nam rade?"

Gazde su se dogovorile o "potrebi pune normalizacije odnosa izmedju dve zemlje", medjutim, najogavnija antihrvatska (i antibosnjacka) propaganda u beogradskim medijima ne jenjava. (Verovatno se isto desava i na drugoj strani.) Ko zna, gazde mozda pod normalizacijom podrazumevaju status ljuo mrznje, nesto umerenije nego u ratu, ali konstantne, nepresusne.

Takva strategija je probitacna za obojicu diktatora. Ona je sracunata na dugotrajno skretanje pogleda i njegovog usmeravanja preko sopstvenog plota. Ona racuna sa uspostavljanjem stanja nemocnog besa usmerenog tamo negde. Glavni efekat uspesne propagande svodi se na standardnu reakciju "Vidi sta nam rade!" (oni iz Hrvatske, oni iz Bosne, oni iz Amerike - popuniti po zelji). A dok nam oni to sve "rade" On moze da radi sa nama sto god hoce.

Olimpionisti

"Pobednici, zdravo da ste!" "Olimpijski junaci!" "Sportske legende!" "Lavovi i lavice!" To su samo neki od kliktaja koje su Gazdini cinovnici uputili nasim sportistima po povratku iz Atlante. Negovanje nacionalne prepotencije nebeskog (olimpskog) naroda nastavlja se. Mi smo prvi i kada smo drugi a pogotovu kad smo treci. Nasa bronzana medalja, (u odbojci), rece jedan Bastiljin komentator, nije bronzana nego - dijamantska!

Nasi "olimpionisti" (Bastiljin izraz) provezeni su ulicama na specijalnim transporterima - nalik onima sa nekadasnjih prvomajskih parada "uspeha i dostignuca". Rezim nije nimalo krio svoju nameru da uspeh (?) na olimpijadi proglasi za jedno od svojih "dostignuca". Posto je jedan od eksponata sa pokretne platforme nedavno izjavio da vise nece igrati za nas tim (jer je zatrazio americko, mrsko nam, drzavljanstvo) patrioticni voditelj ga je priupitao pred okupljenim "milionom freneticnih Beogradjana" da li je to istina. Eksponat-dostignuce je pokajnicki promrmljalo: "Salio sam se!" "Dostignuce, ostani kod kuce!" naredio je patriota. "Hocu, hocu, ostacu!" zajecalo je pokajnicki dostignuce.

Izdaja je ljubavnicka rec

Dve nedavne izjave Vojislava Kostunice (da su izbori u Bosni vazniji od onih s ove strane Drine i da uspesne opozicione koalicije nema bez Seselja) jasno predocavaju svu sugavost duhovnog stanja danasnje Srbije. To da su izbori u Bosni vazniji od onih ovde verovatno misli i dedinjski samodrzac. Nacionalisti raznih boja uvek se susretnu u svojim tajnim zeljama. Srpski nacionalisti smatraju da je Velika Srbija nedopricana prica, galama oko zlocina je uspesno izdenfovana, svetski mirograditelji mislili su da ce se inspiratori zlocina i zlocinitelji potresti i blokirati od iznosenja istine o njihovim zverstvima. Ali prevarili su se, moglo bi se nastaviti "veliko delo", Srebrenica bi se mogla pozlatiti. Prirodno, i Seselj, u takvom stanju stvari, postaje neophodan sastojak "demokratske koalicije".

"Izbori u Bosni su vazniji" jer je to, kako rece baba sa Pala put ka "legalizaciji" i "nezavisnosti" Srpske. (A Kostunica je njen omiljeni stranacki lider.)

A i cemu bi sluzili ovdasnji izbori? Da branitelji zlocina smene glavnog izvodjaca zlocinackih radova? Zbog cega? Zbog "izdaje"? Rec "izdaja" je ljubavnicka rec - ona je poziv na vise strasti, makar i bezglave. Medjutim, ono sto je za neke "izdaja" za druge je "mudra politika". U dolazecim izborima u ovoj zemlji ljudi ce se opredeljivati izmedju zvuka reci "izdaja" i zvuka sintagme "mudra politika". I nije neki izbor. Depresivno, krajnje depresivno.

Svinje i macke

Pritajio nam se Ratko. Novi Vojvoda Misic sakrio se u svoju betonsku rupu kao misic. Vele da je bolestan. A jos juce, kak bi skazal Iva Colovic, pucao je od zdravlja. Svedoci srebrenickog masakra pricaju da je pred bledoputim Nizozemcima izveo predstavu klanja svinje da demonstrira srpsko-brdjansku snagu. Verovatno im je pojasnio da rec "holandez" u srpskom oznacava gajbicu od tankih dascica koju on potezom ruke moze smrviti. Scena sa svinjom odnekud mi je bila poznata - setio sam se: u Bertolucijevom "DzDz veku" glavni fasista izvodi slicnu demonstraciju snage - sa mackom. Ista ideologija proizvodi iste teatarske scene.

Praistorijski lovci smatrali su da duh ubijene zivotinje prelazi na lovca. Mladic je postigao vise: onim sto je ucinio u Srebrenici osvinjio je jedan narod koji ga jos uvek smatra za svog heroja.

Miodrag Stanisavljevic

Republika br.145-146 1-31. avgust 1996.