Zakon »zivog blata«Dva dana pred izbore u Bosni g. Frovik je izjavio da ce oni i pored »nedostatka slobode kretanja, neslobode medija, ogromnog uticaja ekstremista i nerazvijenosti pluralistickog osecanja« dati - »pozitivne rezultate«. Perverzni optimizam koji porice prvi Marfijev postulat. Bezbedni putevi-koridori, bezbrojni naoruzani momci, bezbrojni kontrolni punktovi - bila je to ekscentricna potvrda izborne slobode kretanja. Ili potvrda rasistickih snova. Samo 14.000 prognanika preslo je medjuentitetske granice da bi glasalo u svom bivsem zavicaju. Medjunarodni mirograditelji su zadovoljni, mada je to zadovoljstvo groteskno. Paljanski rasisti su jos zadovoljniji. Vec traze da buduce zajednicke institucije budu tacno »na liniji razgranicenja« - e da bi svako u njih ulazio »sa svoje zemlje«. Verovatno su zamislili i da okrugli sto u buducem zajednickom predsednistvu bude postavljen tacno po sredini granicne linije - njihova masta nema granica. Izbori u Bosni bili su skupa i smesna predstava koja nista nije resila, samo je pravo resenje ucinila jos tezim i komplikovanijim. Za medjunarodnu zajednicu u Bosni kao da vazi zakon zivog blata - zakon sve dubljeg zaglibljivanja. Prica se ponavlja jos od pocetka rata. Raspetljavajuci »bosanski cvor« medjunarodni diplomati su ga cinili sve zapetljanijim. Da bi se resio neki problem - valja najpre razresiti problem sopstvene gluposti. I zato, svaki naredni razvadjac i mirotvorac u Bosni mora ne samo da resava problem »sukobljenih strana« nego i gluposti svojih prethodnika i, dakako, problem sopstvene ogranicenosti. Sam Bog zna kuda ce ovaj zapetljani spreg sila odvesti bosanski vilajet - u mirnu luku ili u jos krvaviji rat.
IFOR hapsi RadovanaNa izborima u Bosni glasao je i Radovan Karadzic. Iforovci, koji su obezbedjivali glasanje, sigurno bi ga uapsili da slucajno u tom trenutku nisu imali prirodnu potrebu, pa im je scena Radovanovog glasanja promakla. Lakrdijica koja je deo opste iforovske smejurije.
upucen je hitan raspis: svaki vojnik ima duznost da Radovana uhapsi.
Al nemojte ga traziti ni goniti
U NATO-u, svima je znano,
Uhapsili bi oni tog druskana
Triput su se ocesali o njega
Triput su se sudarili sa njim,
Na glasacko mesto
Jednom ce ga ipak sresti
Ugovor u ludiluSlusam reakcije paljanskih podanika na javno izvinjenje gdjice Plavsic. U normalnim zemljama nijedan kandidat posle takvog blama ne bi dobio nijedan glas. Al, zaboravio sam da se arogancija lako kombinuje sa samosazaljenjem - svi ponavljaju poznatu recenicu: »Eto, sta rade, nama, Srbima«. Izgleda da postoji ugovor u ludilu izmedju vodjstva i naroda i taj ugovor proizvodi spremnost podanika da opravdaju svaki postupak vodje. Ludacki projekti i ciljevi lakse se brane od razumnih projekata i ciljeva jer su ludacka opravdanja, za razliku od racionalnih, neiscrpna. Zakon zivog blata i ovde je na delu.
Ruska velikodusnostJeljcinov ministar inostranih poslova izjavio je da medjunarodne donacije za obnovu ne bi trebalo da dobije samo Bosna, vec i Srbija. Ko veli: Srbija se istrosila i iscrpila u ratu (u kojem nije ucestvovala), pa bi bilo humano pripomoci joj da se pridigne i zajaca. Eto, ne moze ni oruzare da isplati koji su u tri smene pravili mine i puske za minuli rat.Lako je biti velikodusan srbofil ako te to ne kosta vise od jedne recenice. Posebno je lako biti siroke ruke - sa parama iz tudjeg dzepa. Pred rat je pominjan ruski dug Jugoslaviji od cetiri milijarde dolara. Odavno se vise ne pominje. Mozda su dolari konvertovani u izjave.
Miodrag Stanisavljevic
|
| Republika br.148 15-30. septembar 1996. |
[Posaljite nam vas komentar] |
[Arhiva] |
[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana] |