Zoran Djindjic je, ipak, stranackim oglasom o psenicnoj aferi objavljenim u januaru '96. godine u listu Telegraf, oklevetao premijera Mirka Marjanovica. Tako je 20. septembra presudilo Vece trojice Okruznog suda u Beogradu, kojem je predsedavao sudija Goran Cavlina. Kazna za povredu casti i ugleda predsednika vlade Srbije, odlucio je Sud, bice uslovna osuda - cetiri meseca, ako za vreme od dve godine dr Djindjic ne ucini novo krivicno delo. Tako je, izgleda, ovim kompromisnim resenjem udovoljeno vlasti, ali i svetskoj i domacoj javnosti. Lider jedne opozicione stranke je, dakle, pogresio sto je o premijeru govorio kako ne prilici, ali, ipak ce eto ostati na slobodi - za sada.

Odluka zaista jeste izazvala razlicite komentare. Dr Zoran Djindjic je odmah, po izlasku iz sudnice, izjavio da ce o zloupotrebama vlasti govoriti jos vise nego do sada, punomocnik premijera Marjanovica, advokat Spiro Vukovic izrazio je zadovoljstvo presudom, Mirko Marjanovic je jednom smelom novinaru koji mu je zakucao na vrata rekao kako nije zadovoljan i da je lider DS trebalo da ide u zatvor. Zamenik javnog tuzioca Nebojsa Markovic nije hteo da komunicira sa novinarima, pa se i ne zna hoce li proslediti zalbu na ovakvu odluku Vrhovnom sudu Srbije. Djindjiceva odbrana, ako se nije predomislila, hoce, jer, kazu, presuda je morala biti oslobadjajuca. Ono sto je, medjutim, vaznije od same presude je sve ono sto se desavalo tokom sudjenja, koje je bilo izvanredna prilika da se vidi kakva je to Srbija danas. Mozda je to najbolje ilustrovao urednik lista Telegraf Dragan Belic, inace oslobodjen optuzbe koji je u svojoj zavrsnoj reci, rekao: »Oduvek sam mislio da je Srbija relativno nesrecna zemlja, ali od trenutka kad sam se u sudnici sreo sa njenim vodecim ljudima mislim da je Srbija jedna apsolutno nesrecna zemlja«.

Svedocenje bivsih funkcionera nije rasvetlilo Djindjicevo pitanje gde je milion tona psenice, i, ako jeste u zemlji, zasto hleb kosta koliko kosta. Da je sud prihvatio zahtev Djindjiceve odbrane da se sudskim vestacenjem pregleda kretanje psenice u robnim rezervama krajem '95. godine, danas bi mozda znali ko pece hleb od srpskog zita. Ovako, jedino smo jos jednom saznali kakav nas to svet predvodi u 21. vek.

Olja Mamuzic