U jeku radnicke borbe u Kragujevcu bukvalno za hleb nasusni, radnicima se obratio - evo znaka! - svestenik.

To je valjda prvi put da se neko iz nase Crkve obraca javnom skupu gladnih radnika; dok je grmelo oruzje i vijorila se ratnicka znamenja mnogi su jerarsi blagosiljali oruzje, pomagali su da se i ono malo pameti sto imamo nadje u torbi, kako to biva u takvim prilikama; imale su vladike vremena da poju Isajije, likuj na svadbi Arkanovoj, drzali su besede u slavu paganskoga boga Marsa, ali za radnika i trudbenika niko mario nije. Odazvao se evo, o. Voja Petrovic - istina ne iz sumadijske vec iz sabacko-valjevske eparhije - i kazao da su »rat, izbeglice, jad, beda i glad posledice ovoga rezima«. Uz ovacije radnika dodao je jos da je to rezim koji je naneo »zla srpskom narodu u poslednjih pet godina«.

Radnicko znamenje borbe za svoja prava nije u suprotnosti sa hriscanskom porukom; dobar je znak sto se Crkva obratila radnicima jer ima i u ime cega i u ime Koga to da cini.

Mirko Djordjevic