Nagledali smo se odluka i politickih poteza s poreklom u onoj osetljivoj zoni gde politicka ekstravagancija prerasta u destruktivno ludilo. Natrpeli smo se posledica ovakvog (zlo)cinjenja. Sada, kada je »mir izgubio alternativu«, oni najstrasniji oblici ludosti se (privremeno?) povlace i ustupaju mesto operetskim manifestacijama umopomracenja. To su, sada, dogadjaji koji su vise iritantni u svojem prostastvu nego opasni po svojim neposrednim posledicama. Uzmimo za primer slucaj akademika Ljubomira Simovica: ono sto se njemu u Negotinu desilo krajnje je neprijatno i ponizavajuce (za grad u ime kojeg je to ucinjeno, manje za samog akademika), i u normalnim drustvima bi bilo sasvim nezamislivo. Ipak, pre se radi o grotesknoj hipertrofiji totalitarne svesti i palanackog besprizornistva nego o indikativnom cinu koji najavljuje, recimo, jos jedan talas represije. Ludilo nas vise toliko ne plasi koliko nas nervira; da li je to napredak, procenite sami.

Nekako u isto vreme kada je pesnik Ljubomir Simovic izmarsiran iz Negotina onako kako su teksaski serifi proterivali iz svojih prasnjavih gradica zalutale protuve koje stalno prave probleme, druga dva poznata gradjanina SRJ dozivela su, u nekim drugim varosima nase lepe otadzbine, sasvim drugaciji tretman. Paradni predsednik Savezne Republike Jugoslavije Zoran Lilic svecano je proglasen pocasnim gradjaninom Kladova, a skromni bankar iz Pozarevca - trenutno vrsilac duznosti predsednika Republike Srbije - unapredjen je, iz nekih razloga, u pocasnog gradjanina ni manje ni vise nego Sremskih Karlovaca. Predsednik SRJ rodom je iz Brze Palanke, mestasceta na Dunavu nizvodno od Djerdapa. Ovo naselje pripada opstini Kladovo, tako da su priljezni odbornici Djerdapske opstine ovencali slavom svog zemljaka, tako reci sugradjanina. Kladovo i Brza Palanka se nalaze blizu Negotina, tako da je, ocigledno, rec o kraju u kojem lokalni vlastodrsci umeju vrlo eksplicitno da iskazu svoje politicke simpatije i antipatije. Svaki putnik-namernik tamo dobija po zasluzi: jal' proterivanje uz (k)letve i anateme, jal' titulu pocasnog grazdanina male varosi! Posto su sve forme udvaranja mocnicima u njihovom zavicaju nesto sto nam je dobro poznato jos iz prethodnog rezima, moze se reci da novostecena Liliceva titula i nije neko iznenadjenje. Mnogo je zanimljiviji slucaj Predsednika Republike Srbije: ni uz najbolju volju dolepotpisanog - u koju nije lepo sumnjati - nije lako dokuciti koje su to specificne zasluge Slobodana Milosevica za cast i slavu »srpskog Hajdelberga«? Sremski Karlovci su u istoriji i kulturi srpskog naroda odigrali ulogu koja daleko prevazilazi velicinu ovog podunavskog gradica. Danas je, sto zbog promenjenih istorijskih i politickih okolnosti, sto zahvaljujuci pogresnoj politici lokalnih komunistickih struktura - kako »autonomaskih«, tako i kasnijih »antibirokratskih« - mesto izgubilo veliki deo svog nekadasnjeg znacaja. Ipak, ovo ime i dalje mnogo znaci svakome ko nesto zna o srpskom kulturnom nasledju. Utoliko je ideja o pateticnom »cascenju« trenutnih mocnika zvucnim titulama blasfemicnija: kao da se lokalne udvorice trude da obescaste i obesmisle i one retke vrednosti koje su do sada odolevale njihovoj vulgarnoj instrumentalizaciji.

Ljudi na ovim prostorima imaju bogato i zivopisno iskustvo sa pocastima te vrste; setite se kako je Josip Broz Tito, najveci sin nasih zbratimljenih naroda i narodnosti, dobijao silna sela i gradove, brda i doline i ostale znamenitosti iz oblasti prirode i drustva! Sve je u onoj drzavi bilo Titovo, a ono najtitovskije se tako i zvalo. Nedugo nakon sto je priroda zauvek okoncala njegov neograniceni predsednicki mandat, oni isti lokalni vlastodrsci koji su se utrkivali u nazivanju svojih palanki Titovim imenom (tj. nadimkom) popismanili su se i poceli da se odricu svog dotadasnjeg idola, sve se ostro ogradjujuci od vlastitih hvalospeva pokojnom vladaru.

Cela stvar danas opasno lici na operetu. Bojim se da ce vrlo brzo oni isti koji su dizali rucice da ovencaju neprolaznom slavom Milosevica, Lilica i slicne »prijatelje naroda« morati uskoro da demantuju vlastite brzoplete odluke. Da li trazim previse ako se nadam da ce ovaj put demontaza operetskog i farsicnog kulta licnosti proci bez uvodjenja neke nove idolatrije?

Teofil Pancic