Da li je politika kada desetogodisnja devojcica udje u ekskluzivnu prodavnicu mesa i zatrazi »Dajte mi za dinar mast«

Radnici »Zastava namenski proizvodi« u Kragujevcu usli su u sestu nedelju protesta ne odustajuci ni od jednog svog zahteva. Izuzetno organizovani uz potpunu kontrolu organizatora protesta koji se svakog dana organizuje ispred Skupstine grada, oruzari su pokazali da se radnici isplatom od pedeset ili sto dinara ne mogu vratiti u fabrike. Idemo do kraja, porucili su radnici na samom pocetku svog protesta 19. avgusta i u toj svojoj odlucnosti postajali sve jaci.

Oruzari su kao svoj prvi zahtev istakli - trazimo posao i zarade od kojih mozemo da zivimo pristojno. »Necemo socijalu i milostinju vec pravo na rad i mogucnost da od tog rada zivimo«, receno je vec na samom pocetku.

Konkretno, oruzari su zahtevali da im se isplate zaostale zarade, regres za proslu i ovu godinu i smenu rukovodstva. »Sve dok nam se ovi zahtevi ne ispune dolazicemo ispred Skupstine grada«, porucili su oruzari i svoj protest nazvali »Javnom sednicom odbora sindikata sa clanstvom« kako bi zastitili radnike od represija koje »nudi« Savezni zakon o strajku.

Ispunjenje ovih zahteva preduslov je da se sedne za pregovaracki sto sa poslovodstvom i drzavnim organima gde ce se resiti pitanje statusa »namenske«, ugovaranje sa Vojskom Jugoslavije o isporuci oruzja i vracanje drzavnog duga fabrici u iznosu od 68 miliona dolara.

»Strani placenici«

»Kada je trebalo da isporucujemo oruzje za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu radili smo dan i noc. Odjednom kada smo odlucili da postanemo mirotvorci doneta je odluka - za 'namensku' nema posla«, rekao je jedan od radnika fabrike i dodao - niko od nas ne trazi da pravi oruzje, dajte nam da proizvodimo decje igracke, ali nam obezbedite da radimo. I pored cinjenice da su oruzari, cesto i bespotrebno potencirali da oni »ne zele da vode politiku«, da »nisu clanovi stranaka«, da ih politika ne interesuje, svi njihovi zahtevi su u svojoj krajnjoj sustini bili potpuno politicki. Ta cinjenica i snaga radnickog bunta koji se pojavio u Kragujevcu naterao je vlast da se odmah oglasi sa potpuno poznatim recnikom, kvalifikacijama i ocenama.

Pustena je u rad masinerija koja kao svoj proizvod ima opste zastrasivanje, etiketiranje, podelu ljudi i samim tim razbijanje jedinstva kako vodje pokreta tako i ostalih radnika.

Te ocene su prvo stigle iz saopstenja gradskog odbora SPS-a, socijalni zahtevi su opravdani ali nacin... »ne mozemo politikom ulice da menjamo legalno izabranu vlast«.

Direktor fabrike Vukasin Filipovic cija je ostavka trazena i koju je ubrzo i podneo na konferenciji za stampu bio je konkretan. »U pitanju su zavedeni radnici i drugi placenici.«

Ne zeleci da se na bilo koji nacin umanji jacina ovog radnickog protesta, njegovom daljem prosirenju i intenzitetu doprinela je upravo sama vlast svojom osionoscu, nedorasli situaciji i mestu na kojem se nalaze oni su samo doprineli da se kod svakog pojedinca probudi jos veci bunt zbog etiketa koje je vlast upucivala u krajnjoj panici. Sigurno je jedno, za devet godina od dolaska Slobodana Milosevica za predsednika Republike, kragujevacka politicka elita nije bila u takvom strahu i panici da sacuva piramidu vlasti.

Kragujevacki nedeljnik Nezavisna Svetlost odnos vlasti prema protestu radnika okarakterisala je kao »zaveru cutanja« uz napomenu da vlast taj protest ignorise, ali zato se vrh Socijalisticke partije grada »intenzivno bavi« ovom temom iza zatvorenih vrata i to nocu. »Ovo je jedini sistem na svetu u kojem je u Gradskoj skupstini milicija a na ulici poslanici i narod. Ne ocekujte da vam ova vlast resi vase zahteve, ona to ne moze i nece«, rekao je radnicima savezni i narodni poslanik Borivoje Radic.

U svakom slucaju, i pored svih najava iz »namenske« da ce radnici u nastojanju da ostvare svoje zahteve da izadju na ulicu, gradska vlast je bila zatecena razvojem dogadjaja. Preko svojih medija govorili su o »programu revitalizacije«, »oporavku koji dolazi«, »pogubnim posledicama sankcija a i neophodnosti da se strpljivo saceka kraj godine kada stizu bolji dani«.

Komentarisuci te njihove izjave radnici ispred Skupstine grada su im porucili »Dosta je pljacke«, »Vratite oteto«, »Bando crvena« i na kraju »Lopovi«.

Ostavke

Vec na samom pocetku protesta oruzari su trazili smenu dela rukovodstva fabrike sa tacnim imenima i prezimenima onih »koji su vodjenjem pogresne poslovne politike ostetili fabriku«. Imamo dobrih strucnjaka u fabrici koji se nisu iskompromitovali i koji mogu da obezbede dalji rad fabrike i osvajanje novih programa, rekli su oruzari zahtevajuci bezuslovno smenu prvog coveka fabrike Vukasina Filipovica. Spisak njegovih grehova je bio dug pa su radnici insistirali da ostavka podrazumeva i utvrdjivanje konkretne odgovornosti. Direktor fabrike je prvi i podneo ostavku »iz licnih i moralnih razloga« uz napomenu da drzavni organi urade svoj deo posla.

Ubrzo, ostavku je podneo i predsednik gradske Vlade Milorad Matic i uz obrazlozenje »potrosio sam sve svoje mogucnosti na funkciji na kojoj se nalazim« on istice da sva njegova nastojanja da se jedino putem pregovora i dijaloga normalizuje stanje u fabrici »nisu dala ocekivane rezultate«.

Na konferenciji za stampu u Skupstini grada, koja je odrzana tek na kraju pete nedelje protesta oruzara insistiralo se da je »stanje redovno«. »Socijalni zahtevi su opravdani ali nacin na koji su ispoljeni ne mozemo da podrzimo«, izjavio je gradonacelnik Zivorad Nesic dodajuci da mu je licno zao sto je predsednik gradske vlade podneo ostavku jer je u pitanju »dobar, vredan i posten covek«.

Na pitanje novinara da li ce on da podnese ostavku odgovorio je: »Ne pada mi na pamet«. U vreme kada je konferencija za stampu odrzana upravo je zavrsen protest radnika »namenske« ispred Skupstine. Radnici MUP-a iz Pozarevca napustali su Skupstinu ulazeci u svoje autobuse, a druga kolona »domacih« milicionera odlazila je u suprotnom pravcu prema zgradi MUP-a. To sto radnici danima skandiraju rukovodstvu grada »Lopovi«, »Ubice«, »Fasisti«, »Deca su nam gladna«, kod gradonacelnika se odslikalo u odluci »Ne pada mi na pamet da podnesem ostavku«. Krijuci se stalno iza parole »nas je narod izabrao« u ovom slucaju objasnjenje su pronasli da »to nije taj njihov narod«, vec je u pitanju »opozicija«, a to je prema tumacenju ove vlasti nesto zlo, ruzno i prljavo.

Na molbu novinara da prokomentarise »neke informacije« da je rukovodstvo grada dobilo iz vrha SPS-a naredjenje da se ostavke ne podnose, Nesic je odgovorio da to nije tacno i da nikakvih naredbi nije bilo.

Ocito je, medjutim, da je sadasnje rukovodstvo u Kragujevcu ostalo na »braniku vlasti« pokusavajuci da zaustavi lavinu kako ne bi krenula prema vrhu. Da bi u tome uspeli imaju na raspolaganju sve instrumente vlasti, »svoja glasila« i svoje ljude koji su spremni da »idu i dalje«. I otisli su. Vlast u Kragujevcu tokom protesta oruzara prevazisla je sebe, vodeci prljave igre putem medija.

Strajk gladju

Odluku da stupe u strajk gladju doneo je Odbor sindikata kojem se odmah pridruzilo stotinak radnika. Strajkovalo se u krugu fabrike, u zgradi sindikata a radnici su provodili noci pod vedrim nebom.

Zbog opste iscrpljenosti i hronicnih oboljenja odredjen broj radnika je po savetu lekara odmah napustio strajk, ali je 83 radnika donelo cvrstu odluku da ne odustanu od strajka dok im se ne ispune socijalni zahtevi.

Lekar »zastavine« medicine rada Zoran Cirovic izjavio je da su se vec sedmog dana javile tegobe kod radnika koji su ucestvovali u strajku. Oni su bili izlozeni i dodatnom stresu svakodnevnim odlaskom pred Skupstinu grada, razocarenjima, odvojenoscu od porodica.

Desetog dana radnici su na preporuku lekara i radnika koji su govorili na protestu pred Skupstinom grada prekinuli strajk.

Vlast je, medjutim, pokusala da taj ocajni pokusaj radnika da ukazu na stanje u kojem se nalaze, zloupotrebila i uz pomoc zdravstvenih radnika demantovala da su radnici strajkovali gladju. Neposredno pre toga objavljeno je u Politici Ekspres da je licno Danica Draskovic dala celnicima sindikata 50.000 maraka. Lazi su se nizale, a protest radnika jacao da bi se krajem cetvrte nedelje oruzarima prikljucili i radnici »Zastava automobila«.

Medjutim, oni su izdrzali samo nedelju dana, privuceni isplatama regresa, secera i akontacija, oni su napustili oruzare uplaseni pretnjama kojima su ih preplavili u fabrici.

»Fabrika u kojoj radim pretvorena je u koncentracioni logor«, rekao je radnik fabrike automobila Milija Pavlovic. »Uzimaju nam propusnice, zatvorili su kapije, doveli pojacanje radnika MUP-a. Upravnik tog logora je direktor fabrike Miodrag Bogdanovic«, zakljucio je on. Metode kojima su pribegli u fabrici automobila, krajnje represije, pretnje i ucene dale su rezultate, radnici su odustali. I pored toga sto je 11.000 zaposlenih na visegodisnjem placenom odsustvu i prima mesecno 118 dinara, protest radnika fabrike automobila je ugusen, a protiv sest radnika je pokrenut disciplinski postupak.

Bez straha

Tokom trajanja protesta radnika »Zastave«, pred Skupstinom grada stvorena je svojevrsna tribina gradjana na kojoj su govorili radnici, penzioneri, ucenici, studenti, profesori i zemljoradnici.

Zajednicka poruka bila je - mi vas se vise ne bojimo. Zlata Misic, radnica »namenske« porucila je vlastima »Ja za vas nikad vise necu glasati. Nasa deca su gladna i boluju od tuberkuloze, oni nam nude put u 21. vek. Uvek nam se zivot 'odlaze' za naredni period. Mi to vise necemo cekati«, rekla je ona.

Student Djordje Belamaric cija majka radi u fabrici porucio je okupljenim radnicima da su studentski protesti leta 92. bili pokusaj da se spreci sva pogubna politika Slobodana Milosevica. »Vi ste ustali protiv bede, a mi smo pokusali da je sprecimo. Provodili smo dane i noci na fakultetu, izlazili na ulicu noseci transparente i visoko uzdignute indekse kako nas ne bi hapsili. U stvari, nismo ih ni zaljuljali, jer niko nam nije verovao, ni roditelji, ni radnici, ni penzioneri«, rekao je Belamaric.

»Laz i sila su njihov program. Isterase radnike sa posla, profesore i lekare dovedose do prosjackog stapa a penzionerima oduzese sva prava na zivot«, rekao je Milan Petrovic, penzioner »zastavine« kovacnice i pozvao svoje kolege da se pridruze oruzarima.

Profesor istorije Josif Miletic porucio je radnicima da ce njihov protest uci u udzbenike ako istraju u svojim zahtevima i ostanu jedinstveni.

»Sve vas je ovde dovela beda, tezak zivot i glad nase dece. Zbog njih morate istrajati«, rekao je Miletic.

U svom protestu oruzari su i istrajavali duze nego iko pre njih. Ali, vlast je isla na »zamor materijala« popustajuci u ispunjenju zahteva samo onoliko koliko je trebalo da se spreci sirenje protesta. Ujedno, nisu zeleli da ispunjenje zahteva oruzarima ne posluzi i drugim radnicima kako treba ici u ostvarenju svojih zahteva. Vlast je balansirala na klackalici obezbedjujuci se za svaki slucaj »jakim policijskim snagama«.

Da li bi odlucili da »milicija intervenise« u slucaju da su radnici krenuli da udju u Skupstinu grada. Sigurno da bi. Jer, pred njima je bio neki drugi narod - opozicija, a oni (vlast) su tu da stite »svoj narod« koji ih je birao i poklonio im poverenje na izborima, koje su oni organizovali.

Poruka koju je radnicima uputio svestenik iz Sapca Voja Petrovic sadrzi u sebi svu sustinu nesrece tih ljudi koji su u ostvarivanju svojih elementarnih ljudskih prava dosli da traze od onih koji su im ta prava oduzeli.

»Vasi problemi su prvenstveno politicke prirode, to je rat, jad, izbeglice, opsta beda. Znam sta je hriscanski opravdani gnev a izazvali su ga upropastitelji ovog rezima. Ako popustite lomice vas pojedinacno, njihova osveta bice zestoka. Saterace vas u rupe. Vi ste junaci i znajte da se samo Bogu treba pokoravati a ne vlastima i zlim ljudima«, porucio je svestenik Voja Petrovic obracajuci se radnicima »Zastave«.

Olivera Tomic