Radnicki sindikati povremeno pregovaraju sa komorama i vladom. Kao da nestaje dugotrajna anonimnost socijalnih i politickih aktera, karakteristicna za dominaciju drustvene svojine kao »svacije i nicije« imovine gde se ne zna ko je ko, sta je sta. Dogadjanja ponekad potvrdjuju utisak o pluralizmu aktera, recimo, kada sve odlucniji sindikati metalaca, kao i ovih dana, pregovaraju sa komorom oko postovanja kolektivnih ugovora. Medjutim, pregovori sa vladom jos nemaju odlike komunikacije izmedju ravnopravnih partnera. I dalje se zna ko je gazda, ma koliko se on skrivao iza i dalje mutnih svojinskih odnosa i prividnog parlamentarizma. Medjutim, cak i nezavisni sindikati izbegavaju pregovore sa jos jednom institucijom demokratskog sistema - s opozicijom. Time se samo produzava dominacija partijske drzave; opoziciju, tako, ne priznaje kao partnera ne samo vladajuca partija, vec i sindikati. Takav poredak samo prividno legalizuje razlicite aktere, cak izgledaju i kao partneri, ali principi partnerstva ostaju izvan njega, kao nesto sto spada u - buducu demokratiju.

Vasilije Popovic