U predizbornim uzbudjenjima, vest da je Dragoslav Avramovic stao na celo koalicije »Zajedno« imala je veliki odjek, kao i vest da se odatle povukao, 9. oktobra. Prva vest dobila je veci publicitet u nezavisnim, a druga u rezimskim medijima. Tako, recimo, Vecernje novosti od 11. oktobra, vec na naslovnoj strani, trijumfalno i podrugljivo, objavljuju: »Zajedno kud koji«, isticuci da je opoziciju zahvatio »strah od raspada i katastrofalnog poraza«, da je ona, inace, »porazena na svim dosadasnjim visestranackim izborima« i da ce je povlacenje popularnog »deda Avrama« kostati »najubedljivijeg poraza do sada«.

Umesto spekulisanja o tome da li su razlog povlacenja zdravlje ili politicki motivi, najblize je istini da je na delu i jedno i drugo. I pre ovog senzacionalnog povlacenja, javnosti je poznato naruseno zdravlje g. Avramovica. Poznato je, takodje, da su postojale razne kombinacije o njegovom javnom angazmanu, na primer, u sindikatima i u RS, kao sto su objavljene i informacije o njegovim politickim kontaktima neposredno uoci saopstenja odluke o povlacenju.

Izvesno je, naime, da je Dragoslav Avramovic izlozen snaznom pritisku, od rezimske propagande do stranih faktora. Na osnovu svega sto se desava, logicno je pretpostaviti da mnogim mocnicima, u zemlji i inostranstvu, ne odgovara krupnija promena u Srbiji sve dok se smatra da je Milosevic najjaci garant stabilnosti, i da postoji, cak i kod mocnika, strah od promena. Uostalom, i sam Milosevic, iz straha od gubitka monopola vlasti, potrazio je saveznike u borbi protiv opozicije, kada je video da je ona pocela da se objedinjava i jaca. Strah mocnih mogao bi pridoneti jacanju nade u promene kod opozicije i njenih pristalica, ukoliko konsoliduje svoje redove i razvije solidnu strategiju borbe za promene.

V. P.