Poslednja tri dana septembra u Beogradu je, u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava i Veca za ljudska prava Centra za antiratnu akciju, odrzana konferencija o pravima izbeglica i raseljenih. Podnaslov konferencije je »protiv nekaznjavanja i zaborava krsenja ljudskih prava« u drzavama nastalim iz SFRJ

Organizatori ovog skupa su i pet medjunarodnih organizacija - Evropski parlament gradjana, Katolicki komitet za borbu protiv gladi, organizacija CAMADE, Medjunarodna federacija liga za prava coveka, zaduzbine Carl Leopold Mayer za napredak ljudi i Danielle Mitterand, te Udruzenje za zastitu zrtava etnickog ciscenja IZBOR. Beogradski skup je nastavak konferencija sa istom temom koje su od maja prosle do jula ove godine odrzane u Skoplju, Mariboru i Zagrebu.

Ucesnici konferencije su se na kraju obavezali da ce saradjivati u »borbi protiv genocida, humanitarnoj, sudskoj i pravnoj pomoci, nastojanju da se izbeglice vrate«. Kad je rec o kaznjivosti ucesnici konferencije su potvrdili da »nema pravog mira na podrucju bivse Jugoslavije a da pravda ne bude zadovoljena kako nalazu domace i inostrane pravne norme«. Ucesnici konferencije su takodje podsetili da »Stalni medjunarodni krivicni sud treba da nasledi Medjunarodni sud za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji«.

Konferenciju je otvorio beogradski pravnik Vojin Dimitrijevic koji je govorio o dvostrukoj dozi iracionalnosti koja je obelezila rat u Jugoslaviji. Kao prvo, »iracionalna je vecina ciljeva koje su sebi postavile nacionalisticke elite na kraju 20. veka. To se prvenstveno odnosi na teznju sticanja teritorija koja nema nikakvo ekonomsko opravdanje. Drugo, vecinu aktera sukoba vodili su iracionalni ljudi. Svi su pokazivali veliku sklonost ka primeni nasilja - i u unutrasnjoj i u spoljnoj politici. Paradoksalno je sto se sve to dogadja u vreme evropske integracije i pod okriljem Evropske unije koja je formirana da bi ukinula motive za teritorijalna osvajanja« kaze Dimitrijevic.

Zoran Pusic, predsednik Gradjanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba zalaze se za individualizaciju »kolektivne krivice«: »Za psihicko zdravlje jednog naroda neobicno je vazno da se javno kaze da nisu svi krivi za rat i da se javno insistira da se stvari koje su se desavale u jednoj sredini tamo i prozovu. Zlocine su cinili ti i ti ljudi, te organizacije... Ja sam uvijek govorio - ne to nisu Srbi, to su razbojnici, ne mogu se oni poistovjetiti sa srpskim narodom. Ista se stvar sada desava u Krajini - ti razbojnici koji sada tamo pale, ubijaju, pljackaju stare ljude, oni to rade kao Hrvati. Nikada oni za sebe nece reci da su razbojnici. Za njih uvijek postoji 'visi cilj'«. »Po mom misljenju«, nastavlja Pusic, »gotovo je egzistencijalno pitanje za Hrvatsku da radi na povratku izbjeglih Srba, da svoje postojanje na neki nacin ocisti od grijeha. Ja ne vjerujem da ce ovi politicari imati snagu jednog Brandta koji je kleknuo u nacistickim logorima u Poljskoj, ali to bi trebalo napraviti«.

Osveta ne pripada nikome

Splitski advokat Mirko Franceschi komentarisao je Zakon o oprostu republike Hrvatske. On kaze da »ima osoba kojima ne odgovara ni pomilovanje, ni abolicija, ni amnestija«. To su ljudi koji ni na koji nacin nisu ucestvovali u ratu u Hrvatskoj, ali su imali nepozeljno poreklo. Franceschi je takodje naglasio da Hrvatska »treba otvoreno kazati da zeli povratak onih koji su otisli, a SR Jugoslavija da je to i njen cilj. Ipak, ne smijemo zaboraviti da svaki pojedinac sam odlucuje o svom povratku« zakljucio je advokat koji je clan Dalmatinskog odbora solidarnosti.

O »kolektivnoj odgovornosti, ali pojedinacnoj krivici« govorio je Filip David, knjizevnik iz Beograda. »Mnogima je tesko da shvate da se kolektivisticka, populisticka euforija iz 90-ih godina preobrazila u niz pojedinacnih krivica sa pravnim posledicama. Nasi osnovni problemi su denacifikacija, kaznjavanje zlocina i zlocinaca. Ali, cini se da smo jos veoma daleko od tog trenutka osvescivanja. Tek nakon toga moze se razgovarati o prastanju i zaboravu«, kaze David.

Zupnik Luka Vincetic je osnivac Centra za medjuvjernicki dijalog u Osijeku. Smatra da tri crkve nisu mogle spreciti rat, ali su mogle ublaziti mnoge bolove: »Papa je u Zagrebu izgovarao obicne, krscanske rijeci, koje su ipak jako odjeknule u Hrvatskoj«, podsetio je. Sada je uloga crkve da »njeguje dijalog medju ljudima, ali ima nekoliko pretpostavki tog dijaloga«, kaze Vincetic. »Najprije mora poceti dijalog u samoj crkvi. Crkva mora razgovarati sa svakim covjekom, vjernikom i nevjernikom. Dijalog ukljucuje u sebe povjerenje prema drugoj strani, jer je dijalog trazenje istine i uvodi u suradnju. Preko dijaloga se prociscava povijesno pamcenje« kaze Vincetic.

Franjevac iz BiH Marko Orsolic je direktor Medjunarodnog multireligijskog i multikulturnog centra, koji je osnovan u Sarajevu 1991. u prostorijama jevrejske opstine. Orsolic je rekao da religiji treba vratiti njeno dostojanstvo, odnosno da »vjera nema ulogu da a priori legitimira svaku vlast kao od Boga danu, nego da legitimira covjekovo dostojanstvo, da ponavlja boziju zapovijest - Ne ubij... Niko nema pravo da prebacuje episkopima SPC ako ne znaju ko su zlocinci ovog vremena, ako, recimo, dostojanstvenik Katolicke crkve ili islamske zajednice ni nakon 50 godina ne zna ko su zlocinci onoga rata... Osvetiti se ne moze nitko. Osveta je Bozija stvar i pravda. Zaboraviti se ne moze, jer to obicno znaci potiskivanje. Oprostiti se mora, ali se zlocinci moraju kazniti, kako prastanje ne bilo lazni kompromis i uzrok novih zala«, porucio je Orsolic.

Mirko Djordjevic iz Beograda govorio je o tome kako se deo hijerarhije SPC sveo na populizam, a jedan njegov deo precutao etnicko ciscenje i nije se uzdigao iznad patriotizma. Prihvatio je podelu BiH i sintagmu o »svetom ratu« u kojem su sva sredstva dozvoljena, porucuje Djordjevic.

Humanitarna oblanda prljavog cilja

Mehmed Dekovic je sudija Vrhovnog suda BiH, ali i clan Doma za ljudska prava. Koristeci iskustvo druge funkcije, Dekovic je govorio o samovolji vlasti u BiH. Citirao je zapazanja ombudsmana koji su zakljucili da »samovoljna ponasanja nisu iskljucivo stvar lokalnih mocnika, vec su na njih uticale direktive iz samog vrha vlasti«. Notorna krsenja ljudskih prava na podrucju Federacije BiH su izbacivanje iz stanova ljudi nedominantnih nacionalnosti, fizicko maltretiranje, ubistva.

»Ombudsmani, ali i nezavisna sredstva informisanja, su uocili da ne samo sto policija krsi ljudska prava, vec policajci i sami cine krivicna dela. U zapadnom delu Mostara se naoruzani policajci useljavaju u stanove Bosnjaka. Isto se postupa sa stanovima bivse JNA, uz opravdanje da su to stanovi Hrvatskog vijeca obrane. U Prozoru, Capljini, Stocu i Neumu Bosnjaci i Srbi nemaju ni obicnu slobodu kretanja. Ukratko, ljudi koji su ostali na podrucjima gde je na vlasti druga nacija, a takvih je malo, smatraju se pripadnicima manjinskog naroda i gradjanima drugog reda«, ocenjuje Dekovic.

Pajazit Nusi, potpredsednik Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda u Pristini govorio je kako se na Kosovu pomocu izbeglica utice na ljudska prava Albanaca. »Na Kosovu danas ima oko 14.000 srpskih izbeglica, uglavnom iz Hrvatske. Uz najavljeno useljavanje 100.000 Srba i odlazak 340.000 Albanaca sa Kosova u poslednjih sest godina, nasilno ce se izmeniti struktura kosovskog stanovnistva«, kaze Nusi. On dodaje da su izbeglice na Kosovu smestene u objekte sagradjene za decu i omladinu - skole, sportske hale, obdanista. Ove objekte je, nakon sto je albanskoj deci onemogucila institucionalno obrazovanje i vaspitanje, vlast uzurpirala, a zatim dala izbeglicama na koriscenje. Zato je Nusi zatrazio da konferencija osudi koriscenje humanitarne akcije smestaja izbeglica za politicke ciljeve.

Vladan Vasilijevic iz Beograda analizirao je rad Medjunarodnog suda za ratne zlocine u Hagu. On naslucuje da su slucajevi Karadzica, Mladica, Blaskica i Kordica tek nagovestaj cime ce se sud baviti. Cilj je, tvrdi Vasilijevic, da se na optuzenicku klupu dovedu pravi krivci za jugoslovensku krizu, ukljucujuci genocid. Vasilijevic konstatuje da sudovi u BiH, Hrvatskoj i Srbiji jos nisu nista ucinili da kazne zlocince. Sve strane teze da se zlocin zaboravi ili sakrije od pravde. Oni koji su uplaseni zbog nedela koja su cinili zele da se zaklone iza zigosanja zigom srama citavih naroda. »Nemoral koji je pratio raspad SFRJ dostize vrhunac. Neodgovorni politicki krugovi iz sveta, pre svega iz SAD i Britanije, postaju saucesnici zlocinaca, jer glavne pobornike rata pretvaraju u pobornike mira. Time se stavljaju izvan ili iznad domicilnih zakona i medjunarodnog pravnog poretka«, uocava Vasilijevic.

Tamara Kaliterna