U protestnim kolonama koje se vec danima ponavljaju ulicama grada nastaju i nova poznanstva. Jedan od njih se vajka, dok 2. decembra hodamo uobicajenim stazama protesta, da mu je nest'o stari pajtos; a ne zna da li mu se nesto ozbiljno desilo ili se mozda uplasio. A ako se uplasio, ne zna od cega, pretnji vlasti i policije ili stalnih upozorenja koja je i ranije pominjao, da se u zgradi gde stanuje siri prica da neke komsije »sve prate, beleze i dojavljuju«. Slozili smo se da su komsije vazne u zivotu, ali da znaju biti i opake, pogotovo tamo gde se odrzava tradicija potkazivanja. Nismo se slozili oko toga da li bi trebalo da se na vratima dokazanih potkazivaca stavi neko upozorenje. Zahvaceni vrevom, uputismo misli u drugom smeru, obecavsi se i za sutra.