Jedino u nezavisnim medijima opozicija je dobila normalan tretman i prostor kakav zasluzuje u predstojecim izborima. To sto slika opozicije u nezavisnim medijima nije laskava, najmanje je krivica nezavisnih medija. Njima se ipak moze zameriti nedostatak analiticnosti i potenciranja znacaja promena koje se pred Srbiju postavljaju ovim izborima

Ovde ce biti reci o Nasoj Borbi, Dnevnom telegrafu, Blicu, Vremenu, NIN-u i Radiju B-92. Svi ovi mediji davali su najveci prostor aktivnostima opozicije u okviru koalicije Zajedno, najudarnije stranice i termine. Informacije o koaliciji Zajedno nisu nedostajale, bilo ih je na pretek. Pracen je svaki korak Avramovica od dolaska u Jugoslaviju iz Amerike posle odmora, svako saopstenje i izjava. Nazalost, opozicione stranke u okviru koalicije Zajedno, kao i one u Vojvodini, davale su obilje materijala protiv sebe, ne umevsi da pametnije iskoriste nezavisnu poziciju medija i nametnu se kao snaga za promene. Sa svoje strane mediji su propustili da isticu i pozivaju javne licnosti koje u kontekstu predstojecih izbora imaju sta da kazu i tako doprinesu stvaranju demokratskog mnenja i ohrabruju gradjane da se opredele za promene koje ce Srbiju pribliziti Evropi.

NASA BORBA: O opozicionim strankama u koaliciji Zajedno pisala je umerenije nego sto su se same stranke ponasale. Uocila je dobro da su Gradjanski savez Srbije i njen lider Vesna Pesic odigrali veoma znacajnu ulogu stranke-pomiritelja ili lepak-stranke koja je koaliciju Zajedno uspela da odrzi u najkriticnijim trenucima. Iako je izvestaje, i to veoma informativne, o aktivnostima opozicije smestala u kontekst novine koja je na ostalim stranama kriticki intonirana prema sadasnjoj politici, Nasa Borba se nije produbljeno pozabavila predstojecim izborima kao proevropskoj mogucnosti Srbije. Doduse, ta novina je 2. septembra izvrsila jak pritisak na opoziciju da se ujedini, objavljivanjem pisama citalaca na celoj strani, pod glavnim naslovom »Ne zaboravite - vlast se osvaja pobedom na izborima«, i naslovima »Budite bar saveznici - pomozite mladima«, »Ima li kraja vasim svadjama« i sl.

Samo dan kasnije, 3. septembra, Nasa Borba donosi takodje na velikom prostoru odgovore poslanika u saveznom parlamentu na pitanje sta ce se dogoditi ako pobedi opozicija. Odgovori kao »moguc je raspad SRJ«, »moguca je blokada parlamenta«, »moguce je ignorisanje pobede opozicije i da se nastavi do novih izbora iduce godine uz jos vecu nelegitimnost«, umesto da nesto razjasne, samo povecavaju izbornu zbrku. Cini se da je ovakav clanak nedostatak ozbiljnijih ambicija samog lista u predizbornoj atmosferi. Najnegativniji stav prema opoziciji i, sto je simptomaticno, prema mogucnosti promena, ispoljio je Branislav Milosevic u komentaru 7-8. septembra, pod naslovom »Popravni ispit«. On pise: »Posvadjana i podeljena opozicija koja hoce da srusi Milosevica dok ovaj obnavlja demokratiju u Srbiji i utire put njenom povratku u svet, nema bas prevelikih izgleda«.

Vise od mesec dana Nasa Borba uz uzdrzane tekstove objavljuje Koraksove karikature, koji nesmiljeno kritikuje glavne aktere rezima. Koraksove karikature su izborima vise doprinele nego mnogi tekstovi, izuzimajuci izvestaje.

DNEVNI TELEGRAF: Sve aktivnosti opozicije budno su pracene, i u tom pogledu DT je donosio najvise informacija. Ali, kao sto je prednjacio u informacijama, tako je prednjacio u isticanju razmirica medju liderima i ogovaranjima u stilu »ko je kome poklonio vilu«. Tako za ove novine jednak znacaj, sudeci po prostoru, imaju optuzbe Kostunice na racun Draskovica i obratno, kao i cinjenica da je koalicija Zajedno kompletirana - naslov: »Kostunica potpisao«. Izbori u interpretaciji DT vise lice na karusel i »kafanicu, sudnicu, ludnicu« nego na odsudni trenutak Srbije.

BLIC: Mada na prvi pogled slican DT-u, Blic se veoma razlikuje od tih novina. Blic jednak, ako ne i nesto veci prostor daje izvestajima i izjavama ciji su akteri licnosti iz vlasti ili njoj veoma bliski. Opozicija, narocito ona iz koalicije Zajedno, pracena je senzacionalisticki. Vrhunac nerazumevanja situacije u kojoj se nalazimo i sustine politike, ispoljen je u komentaru Manje Vukotica, glavnog urednika Blica, u kojem povodom skidanja sankcija stoji i ovo: »Moramo se uspraviti. Zajedno. Ne koalicijom zajedno. Ne koalicijom levih snaga. Za uspon naroda potrebna je koalicija naroda. On je najvise prevaren i odbacen. On sam neka odluci o vracanju svog dostojanstva«. Ovaj populisticki komentar objavljen je 3. oktobra.

VREME: Objavilo je dokumentarne tekstove o svadjama i razmiricama u koaliciji Zajedno, i dokumentarni tekst o izborima '93. Karakteristika tekstova: dokument i izvestaj, bez produbljenih strucnih analiza znacaja novembarskih izbora. Blagu ironiju prema strankama u opoziciji ilustruje i rubrika »izborni kos«.

NIN: Uz temu »Politicki iskusni ljudi« o nastanku koalicija, posebno koalicije Zajedno, i veliki intervju sa Avramovicem i Djindjicem, kao u strahu od racionalnosti i normalnosti, NIN se opredeljuje za »izjave nedelje« koje treba da naglase apsurdnost i ludost nasih politickih aktera. Tako ce Matija Beckovic izjaviti: »Vecina opozicionih stranaka u Srbiji lici mi na privatni posed njihovih lidera pa nema razloga da se mesam u njihove poslove«, ili Dragoljub Micunovic: »Mi smo buljuk ljudi koji se upute u politiku menjajuci konja svaka tri sata«. NIN ima jos sarkasticniji odnos prema izborima, koji dolazi do izrazaja vec i u nazivu rubrike »Izborna arena«.

RADIO B-92: Informativan i objektivan, mada se ni on nije uzdigao iznad »izborne arene«.

Negovanje gadjenja

DNEVNI TELEGRAF pise: Policija snima opoziciju; Milosevic tuzi Djindjica (tek da se zna ko je mocan). Ili: Tomislav Nikolic napao opoziciju: S Milosevicem smo prolazili bolje; Portparol DSS: Draskovic i Marjanovic u sprezi uzurpirali centar Beograda; Holbruk u svojoj knjizi o Slobodanu Milosevicu: Silovit, brz um, prepreden.

BLIC: doslednije od Dnevnog telegrafa pokazuje gde se nalazi moc, sto se ogleda i u koncentrovanim izvestajima (za razliku od DT, koji donosi dosta tema o socijalnoj bedi, promasajima i zloupotrebama vlasti i nasilju nad gradjanima). Blic se tako uoci izbora usredsredjuje na glavne tacke za koje je zainteresovana i vlast, pa pise: Zajedno hoce da nas prevari (portparol DSS Milorad Jovanovic optuzuje SPO, DS i GSS); Vasington ceni Milosevica (izjava Miodraga Perisica, DS); Mudri i dosledni Slobodan Milosevic (Ivica Dacic); Blicova anketa: Milosevic, niko pa ostali (iako grafikon jasno pokazuje da je na prvom mestu NIKO, 49%, pa Milosevic, 24%; redakcija se odlucila na bombastican naslov, cija strelica pokazuje pravac »moc«). Ali, da bi zabuna bila veca, i to na stetu koalicije Zajedno, Blic objavljuje i intervju sa Seseljem koji Zajedno optuzuje unapred: »Draskovic i Djindjic spremni na trgovinu sa Milosevicem«.

»Svi su oni isti«

NIN je jedini u svom uvodniku od 18. oktobra ozbiljno analizirao polozaj opozicije, narocito posle povlacenja Avramovica. Umesto da se okrene skandalu i samorazarajucoj nasladi, NIN govori o pocecima sazrevanja opozicije koja se posle odlaska harizmatskih licnosti, oslanja na samu sebe.

NASA BORBA je list koji je najvise propustio da se nedvosmisleno opredeli za promene (ne za opoziciju). Uoci izbora ponovio je intervjue sa opozicionim liderima Zajedno, dan uoci cutnje podsetio je u graficki upecatljivoj formi na pljacke i zloupotrebe vlasti, ali je tek posle izbora doneo clanke koje je trebalo objaviti pre izbora, a to su analize Zagorke Golubovic o odnosu radnika, sindikata i politike, i analiza privredne situacije sa kojom cemo se suociti, autora Dimitrija Boarova. Nasuprot takvim sustinskim analizama (mada zakasnelim), komentatori Nase Borbe, Brana Milosevic i Ivan Torov, opredelili su se da uoci izbora opoziciju analiziraju iz uske vizure, pa joj tako prebacuju sindrom samovlasca i sto se ne opredeljuje u odnosu na pitanje Kosova i izrucivanje ratnih zlocinaca Haskom sudu.

1) Koraksove karikature su izborima vise doprinele nego mnogi tekstovi, izuzimajuci izvestaje

2) Stampa je odnegovala ukus gadjenja, ali nije pokusala da objasni odakle on dolazi, koji su mu uzroci, niti je pokusala da ukaze kako se taj ukus gadjenja moze odagnati

NEZAVISNOST, list UGS Nezavisnost delovao je najvise zbunjujuce. Pozvao je radnike da izadju na izbore i ne glasaju za levu koaliciju, ali u uvodniku Branislava Canka o opoziciji pise kao o nekome »ko ce vecito nositi posluzavnik«, dok se u glavnom tekstu (Slobodan Inic) govori o tome kako ce opozicija samu sebe poraziti ukoliko pobedi na izborima.

Novembarski izbori otvorili su nekoliko problema koji se nalaze pred nezavisnim medijima. Postavlja se sustinsko pitanje kako to da ti mediji nisu osetili sustinsku dilemu koja se postavila pred nasim drustvom: za ili protiv pocetka tranzicije. Kao da nisu na prekretnici vremena, mediji su se ponasali kao da su u pitanju rutinski izbori u nekoj manje-vise uredjenoj zemlji gde je smena vlasti logicna i ocekivana pojava. Otkud u nezavisnim medijima tolika fascinacija vlascu? Otkud toliko negativne energije, sklonosti ka destrukciji i intrigarenju? Zasto u nezavisnim medijima nema skoro nikakvog pokusaja ozbiljne analize, a da se ona ne zavrsi slanjem svih »na smetliste istorije«?