Lapovo mi u usima odzvanja kao mukli glas spikera sa zeleznicke stanice: »Putnicki voz za Nis preko Mladenovca, Smederevske Palanke i Lapova, stoji na petom koloseku...«

Koleginica i ja, u zelji da zadovoljimo novinarsku znatizelju, stizemo u ovo malo mesto u rano popodne. Culi smo da se i tu nesto desava, ali ne vidimo nista. U skupstini opstine svi nas gledaju hladno, pogotovo kad kazemo da smo novinari i zasto smo dosli. Izlazimo iz zgrade uvereni da je u njoj i stanica milicije, jer celo prizemlje vrvi od plavih uniformi. Od nase sagovornice koju srecemo na ulici saznajemo: »Milicija cuva opstinu. Od koga je cuva? Narodu mora da se da ono sto je njegovo. Ja ne mogu svaki dan, moram da cuvam decu, a ljudi se skupljaju svako vece u sest i protestuju«. Jasno nam je da smo dosli prerano, ali o onome sto se desava u Lapovu vec danima i ostali pricaju: »Ja izlazim svako vece«, kaze dvadesetogodisnjak. »Cilj mi je da cela moja generacija zivi kao i njihova deca, a ne neko da ima sve, a neko nista.«

Culi smo da se u Smederevu ljudi okupljaju svakoga dana u tri popodne. Zurimo nazad autoputem. Ulazimo u centar i vec ne verujemo svojim ocima. Atmosfera kao u Beogradu. Pistaljke, trube, dovitljivi natpisi, ozvucenje. Prvo setnja pa onda govori na trgu. U koloni pristojan svet - gradjani. »Jos se ljudi boje, ali sve manje«, kaze covek do mene. »Mnogima treba da vide druge, pa da i oni izadju. Evo neka vide.« Na pitanje ko to iz Smedereva salje telegrame podrske Milosevicu, penzionisana profesorka kaze: »Niko! Direktori. Sto se ne potpisu, niko ne sme da se potpise. O tim pismima ovde niko nista ne zna!«.

U Smederevskoj Palanci sam prvi put. Dopada mi se. Stigli smo petnaest minuta pre pocetka mitinga u organizaciji koalicije Zajedno. Uskoro pocinjem da se pitam zasto se ovo mesto jos zove Palanka? Uljudno, organizovano, bez ikakvih incidenata, ljudi protestuju jer su vecinu glasova dali opoziciji, a vlast im to osporava. Nekoliko govornika sa improvizovane bine govori argumentovano, jasno, biranim recima. Sve skolovani ljudi koji odlicno znaju sta se dogadja. Narod reaguje kao i svuda, pozdravlja govornike i zvizdi pri pominjanju vlasti. Zatim setnja i buka, ona sa smislom.

R. V.