Broj 159

15. mart 1997.

Privreda
Kad inspektori vole zeleno...

Zoran R. Markovic

Pre tacno pet godina Srbija je dobila finansijsku policiju. Vreme je potvrdilo opravdanost njenog osnivanja, ali da bi jedna ovakva institucija potpuno opravdala ocekivanja javnosti, nju moraju da predstavljaju ljudi koji su vise od drugih, obicnih smrtnika, otporni na iskusenja novca, sujetu, karijerizam, politicku i bilo koju drugu pristrasnost...

Velika finansijska nedisciplina u 1991. godini, posebno izrazena u vidu utaje poreza i drugih dazbina, zbog cega je drzavna kasa ostala siromasnija za oko tri milijarde maraka, inspirisala je osnivanje jedne nove sluzbe na nivou republike koja je trebalo da popravi stanje u toj oblasti. U okrilju Uprave javnih prihoda oformljena je finansijska policija, koja pocela sa radom prvog januara 1992. godine. Nova specijalizovana sluzba pozdravljena je na startu kao instrument pravde, potencijalno mocno orudje za suzbijanje galopirajuceg kriminala u privredi i sigurna poluga za uterivanje u budzet velikih prihoda koje su dotad uzurpirali »zaboravni« poreski obveznici. Finansijskim policajcima data su velika ovlascenja; ona su tolika da su neki advokati tvrdili da prevazilaze ustavne okvire, jer je finansima omoguceno cak i da upadaju u privatne stanove radi vrsenja finansijske kontrole. Novcano su bolje stimulisani od sluzbenika u drugim javnim sluzbama, a omoguceno im je da rade i na procenat (prema informacijama objavljenim u stampi, odobreno im je »jedan odsto od kamata na neplaceni porez i pet odsto od oporezivanja neprijavljenog prihoda«). Finansijski inspektori dobili su pravo da »legitimisu, saslusavaju, uzimaju pismene izjave, da zaplene robu, oduzmu poslovne knjige, blokiraju ziro-racun, pa i da privremeno zabrane rad«, itd...

Od nove sluzbe ocekivalo se cudo. Proslo je, medjutim, punih pet godina otkako finansijska policija radi, vrsi kontrole, izdaje resenja i predloge za kaznjavanja neodgovornih privrednih subjekata, a cudo se ipak nije desilo. Potvrdilo se da je, zbog niskog nivoa poreske kulture i preterane sklonosti jednog broja privrednika da cine poreske zloupotrebe, nasoj drzavi jedna ovakva institucija preko potrebna, ali i da nju, da bi u potpunosti opravdala ocekivanja javnosti, moraju da predstavljaju ljudi koji su vise od drugih, obicnih smrtnika, otporni na iskusenja novca, licne sujete, karijerizma, politicke i bilo koje druge pristrasnosti.

Porez na »tri ceka«

U Srbiji ima oko 1800 finansijskih policajaca. Oni su organizovani u pet centara (Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Pristina, Nis). Imaju svoje podrucne jedinice u skoro 40 opstina u Srbiji. Njihov je glavni zadatak »kontrola javnih prihoda i kontrola obracuna uplata poreza i doprinosa«. Finansijska policija izvrsila je prosle godine ukupno 100 000 kontrola i pronasla da »zaboravni« privrednici, pored onoga sto su vec uplatili na ime svojih poreskih obaveza, duguju drzavi jos oko milijardu cetristo dinara. U ovu sumu obracunata je i roba koja je oduzeta od svercera (najcesce su to cigarete, kafa i alkoholna pica), a cija je ukupna vrednost bila 38 miliona dinara. Bilo je najvise pokusaja da se izbegne placanje poreza na promet (614 miliona), poreza i doprinosa na licna primanja (341 milion) i akciza (252 miliona). Na ove nepravilnosti inspektori Republicke uprave javnih prihoda reagovali su tako sto su izdali 44 412 resenja o njihovom otklanjanju, 685 resenja o zabrani obavljanja delatnosti, 2860 resenja o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti, 2860 resenja o privremenoj zabrani raspolaganja sredstvima na ziro-racunu i 7816 resenja o oduzimanju robe. Medju zahtevima za kaznjavanje najvise je bilo prekrsajnih (20 352). Podneto je 300 prijava za privredni prestup i 151 (sto pedeset jedna) krivicna prijava... Nije nam poznato koliko je na osnovu ovih prijava stvarno i pokrenuto postupaka kod nadleznih sudova. Elem, ove mere finansijske policije kao da nisu nimalo zaplasile poslovne ljude koji ne vole da placaju porez, pa su oni i u ovoj godini poceli da izbegavaju svoje poreske obaveze. Samo, kako podaci govore, skoro duplo cesce, i duplo vise nego lane. Kao da su isli rezonom: »necu ni ovoga puta platiti porez... dobri su nasi inspektori, oni ce me samo opomenuti, ili, u najgorem slucaju, predati sudiji za prekrsaje... Neka, platicu neku sicu za kaznu, a novac koji sam morao uplatiti drzavi za porez lepo cu da obrnem u biznisu... Drzava ce sacekati da platim svoju obavezu kad mi to bude zgodno, ja cu za to posteno platiti kamatu koja je neuporedivo niza od komercijalne... a i finansijska policija ce dobiti svoj deo od moje kamate... Svako tu, dakle, dobija...«. I vuk sit i ovce na broju. Pa tako, iz godine u godinu - sve vise utajivaca poreza. Sve vise posla za finansijsku policiju, pa svake godine staresina ovog organa moze da potpise ispod izvestaja u kojem pise da su »toliko i toliko« vise kontrola izvrsili nego lane, izdali resenja, podneli zahteva za prekrsajno gonjenje... Onda je lako objasnjivo i to, na primer, da se - prema podacima za prva cetiri meseca prosle godine »u opstinske, i u republicki budzet slilo samo 17,4 odsto planiranog godisnjeg prihoda, ili u republicku kasu za prvih pet meseci uplacena je tek cetvrtina planiranog za ovu godinu«. Iako su akcize na kafu povecane za 250 procenata, prihodi u prvih pet meseci ove godine u odnosu na isti period prosle povecani su tek za 84 procenata, itd.

Veoma cesto se desava da i kad finansijska policija utvrdi da poreski obveznik nije platio, recimo, porez na promet ili doprinose na licne dohotke, da je onda kasno za njihovu naplatu, jer su u tom momentu firme nelikvidne. To je potvrdio i Mirko Kulic, direktor Republicke uprave javnih prihoda. Vise hiljada firmi imaju utvrdjene obaveze, blokirani su im racuni i ceka se prinudna naplata poreza ili doprinosa. Poseban problem je sa onim firmama koje su postojale, nisu izmirile svoje dugove, a nestale su bestragom. Takvih nije mali broj.

Resenja na »o... ruk«

Zbog poraznih rezultata u prikupljanju poreskih sredstava za »prvo polugodje« 1996. usledila je neobicno pojacana aktivnost finansijske policije u julu - usred godisnjih odmora - pa su novine u avgustu bile pune izvestaja iz raznih opstina o velikim podvizima finansijske policije koja je »sve uspesnija«. Po obicaju, opet je najvise napisano resenja o otklanjanju nepravilnosti i podneto predloga za prekrsajno kaznjavanje izvrsilaca. Najvise su plenjeni akcizni proizvodi, sto znaci opet kafa, cigarete i alkoholna pica. Zabelezene su i neke izjave funkcionera finansijske policije i to samo u novinama bliskim vladi. Nije bilo nikakvih podataka o kvalitetu kontrola, niti, pak, o njihovim stvarnim efektima za budzet. A o odnosu izmedju efekata i troskova kontrola da i ne govorimo. Drugim recima, u obavestavanju javnosti o rezultatima aktivnosti jedne veoma znacajne uprave vazio je cist socrealizam: »proizvedeno je... tona obuce, sto je u odnosu na prosli planski period... procenta vise; ove godine podbacila je proizvodnja kaljaca, a i zenskih stikli...« itd. Kakvog su kvaliteta »cipele«? Koliki je rentabilitet proizvodnje i da li su one takve ikome potrebne... za pisce izvestaja to nije mnogo bitno. Kao da im je samo cilj da javnost u podtekstu stekne utisak da su oni jako uspesni, cak sve uspesniji, jer svake godine ostvare sve vise kontrola, izdaju resenja i raskrinkaju ljudi koji su se drznuli da utaje porez. Medjutim, mogu i drukcije da se protumace pomenuti izvestaji: posto iz godine u godinu finansijska policija ima sve vise i vise posla, znaci da su prethodnih godina vrlo lose radili. Cilj finansijske policije trebalo bi, zapravo, da bude da svojim preventivnim delovanjem obeshrabri sve potencijalne utajivace poreza i da tako svede utaje poreza na nulu, a ne da svake godine izda vise resenja nego prethodne... Kada iz meseca u mesec ima sve manje subjekata koji krse poreske propise, ja cu znati da je finansijska policija prethodno dobro preventivno delovala. U stvari, najbolja je ona finansijska policija koja uopste nema posla... Nasa finansijska policija dala je doprinos obogacivanju Marfijevih zakona jos jednim, koji bismo mogli »formulisati« na sledeci nacin: broj ostvarenih kontrola i podnetih prekrsajnih prijava za utaju poreza u jednoj godini, upravo je srazmeran broju mogucih utaja poreza u narednoj godini, a obrnuto srazmeran efikasnosti drzave u suzbijanju poreskog kriminala...

»Krtice« u redovima finansa

Posto su u prosloj godini inspektori Republicke uprave javnih prihoda ostvarili »duplo bolje rezultate nego prethodne«, onda nije nista neobicno i kad se pojave ovakvi naslovi u stampi: »Porez placaju samo pocetnici«, »Utajeni milioni«, »Finansijska policija sve uspesnija«!? (Politika i Borba, jul-avg. '96).

U nekim akcijama finansijske policije bilo je i tragikomicnih situacija. Tako je, 11. oktobra 1996. godine, prema pisanju stampe, nekoliko finansa, u stilu slavnog Eliota Nesa i njegovih nesalomivih momaka, banulo u jedan novosadski magacin, da bi, poput Stanlija i Olija, proveli 12 sati vezani i pred cevima pistolja; za to vreme, na njihove oci, »prema proceni zatocenih izvuceno je iz magacina izmedju 30 i 50 slepera robe vredne milione maraka«. Naravno, i u ovom slucaju radilo se o akciznim artiklima...

Javna je tajna da su lane propale sve velike racije na najvecim juznobanatskim buvljacima, jer je neko blagovremeno upozorio svercere da se sklone. Sumnja se na »dousnike u sopstvenim redovima«. Posebno se prepricava slucaj, iz juna prosle godine, kako je propala kontrola najveceg sastajalista svercera u Vrscu: »Iz svih opstina regiona na vrsacki buvljak sjatilo se u dogovoreno vreme 26 inspektora i desetak policajaca. Na prostranom platou naslo se samo nekoliko Rumuna i Bugara koji, izgleda, nisu razumeli o cemu se radi«. Svi ostali sverceri pokupili su svoje stvari i sklonili se jos sat i po pre toga. Prema saznanjima novinara, za sada jedina opstina u kojoj nisu provaljene racije finansijske policije je Bela Crkva.

Vlasnik i predsednik »Udarnik korporacije« u Peci, Milorad Rajovic, izjavio je da »od vise hiljada firmi koje su registrovane na Kosovu i Metohiji u preko 90 odsto slucajeva njihovi vlasnici ne placaju porez, promet ne ide preko ziro-racuna i za sada se nista ne preduzima da se to spreci«. Rajovic je upozorio da vlasnici firmi nesrpske nacionalnosti obicno unapred znaju kad ce kontrola doci, pa pre toga zatvaraju radnje i na taj nacin izbegavaju kontrole... Ponekad se inspektori snalaze na razne nacine kako da doskoce privatnicima koji izbegavaju da plate porez. Zimus smo culi za slucaj kako su finansijski policajci nadmudrili sodadzije u Pirotu. Naime, u ovom gradu registrovano je oko 16 sodara, a veruje se da ih jos toliko radi ilegalno. I svima je dobro, kako onima koji uopste ne placaju porez, tako i onima kojima je on razrezan u simbolicnom iznosu, jer inspektori nikako nisu mogli da udju u trag ko je kupio koliko secera i baze za sokove. Onda se neko dosetio, pa je nekolicina finansa otisla u Nis, gde pirotske sodadzije kupuju boce sa gasom. Tamo je bilo pedantno zapisano ko je koliko boca kupio. Inspektori su onda izracunali koliko su sodari sa kupljenim energentima mogli da proizvedu napitka, pa su im dostavili obracun na 265 000 utajenog poreza u poslednjem kvartalu 1995. godine.

Policajci kao reketasi

Na ugled i autoritet finansijske policije kao mlade i nesumnjivo potrebne institucije, ali i najveceg broja pripadnika ove sluzbe koji savesno i posteno obavljaju poverene im zadatke, bacice senku pojedine afere ciji su glavni akteri bili upravo finansijski policajci, odnosno sefovi odeljenja finansijske policije u raznim opstinama Srbije.

U Leskovcu, u maju 1995, na ulici, »na spektakularan nacin«, uhapsena su dva finansa zbog osnovane sumnje da su primali mito. U opstinskom SUP-u receno je za njih da su od vlasnika preduzeca trazili po hiljadu maraka za lazni zapisnik.

Malo pre ovoga, u Vranju je smenjen nacelnik finansijske policije, a ubrzo posle njegove smene suspendovana su jos cetiri policajca istog odeljenja, zbog »tezih povreda radnih obaveza«, koje su konstatovali interni kontrolori iz drugih okruga. Siroj javnosti ostalo je nepoznato o kakvim je to radnim ogresenjima bilo reci, kao i da li su smenjeni inspektori bili mozda zrtve lokalnih politickih ujdurmi. Stavljena su u haps dva finansa u Bujanovcu zato sto su ih njihove kolege u plavim uniformama provalile da su vrsili kontrole u privatnim radnjama, a onda se naplacivali od njihovih vlasnika »honorar« da bi unistili dokumentaciju i povukli prijave.

U Glogovcu su uhapseni sef finansijske policije i jedna njegova koleginica, inspektorka, kao i nacelnik odeljenja opstinske uprave javnih prihoda zbog primanja mita u iznosu od 20 000 nemackih maraka.

U Smederevu je uhapsen sef finansijske policije »zbog postojanja osnovane sumnje da je izvrsio krivicna dela zloupotrebe sluzbenog polozaja i primanja mita u svojstvu sluzbenog lica. U kasnijem sudskom postupku, zbog nedostatka dokaza, ovaj bivsi finans je oslobodjen optuzbe za mito, jer se radilo o »pozajmici« od 15 000 maraka, ali je dokazano da je, kad je smenjen, odneo iz svoje kancelarije kuci jedan strani TV u boji i neke stereo uredjaje koje je svojevremeno zaplenila finansijska policija.

U Temerinu su uhapsena dva finansijska policajca iz Beograda kad su uhvacena da su primali devize koje je policija prethodno markirala.

Slucaj sefice somborske ekspoziture bio je specifican, ne zato sto nosi isto prezime kao sef svih finansa u republici, Kulic, nego sto je utvrdjeno da je gradila vikendicu ciglama koje je bila zaplenila njena sluzba. U prijavi koju je protiv nje podneo opstinski SUP tereti se da je »preko preduzeca svoje kume, odnosno prodavnice u kojoj je poslovodja njen rodjeni brat... po cenama znatno nizim od trzisnih kupovala gradjevinski materijal koji je prethodno zaplenila finansijska policija « itd.

Verovatno bi pomenute afere (skandali, bruke...) ostavile manje prljavog traga na obrazu jedne nove i, po definiciji, casne sluzbe, a pogotovo savesnih i nepodmitljivih sluzbenika koji su u najvecem broju, da su i sefovi »sefova« povukli odgovarajuce moralne konsekvence zbog teskih propusta u sluzbi, ili da su se bar staresine organa javno oglasile u stampi o nemilim dogadjajima, jasno se distancirajuci od njih...

Povlasceni i omrazeni klijenti

Jedan broj obveznika ima primedbe da je finansijska policija pristrasna i u vrsenju svojih kontrola, da cesce kontrolise sponzore opozicionih stranaka nego finansijske »mecene« vladajuce partije u nekoj sredini. Privatnici tvrde da su oni veci »ljubimci« finansa, direktori drustvenih preduzeca to poricu. Tvrde suprotno jer, kazu, inspektori bar znaju da kad dodju u drustvenu firmu na njih sigurno nece potezati pistolj ili napujdati bul-terijere. A glavni sef svih finansa, Mirko Kulic, direktor Republicke uprave javnih prihoda, kaze: »I drustveni i privatni sektor izbegava da plati porez podjednako. Nije tacno ni da su drustvena preduzeca najsavesniji obveznici, niti da mi kontrolisemo samo privatnike. Kontrola je jednaka i sveobuhvatna, a za nas je bitno da li je obveznik ispunio svoju obavezu...«.

Govoreci o radu finansijske policije u 1995. godini, glavni republicki inspektor Miodrag Stojanovic, rekao je da su »kod 70 odsto kontrolisanih subjekata utvrdjene nepravilnosti u poslovanju«. A prilikom jedne kontrole oko 40 preduzeca u Gornjem Milanovcu konstatovano je da inspektori nisu utvrdili poreske nepravilnosti samo kod nekoliko njih... Nije, dakle, problem za inspektore kako da ostvare svoj finansijski plan, jer mogu da zazmure, ubodu olovkom u spisak preduzeca u bilo kojem gradu, pa da u njemu izvrse kontrolu, sigurno je da ce iscackati neke nepravilnosti. Nije sporno ni da te kontrole treba stalno obavljati. Jedino sto se uvek moze postaviti pitanje kriterijuma po kojim su neka preduzeca cesce u zizi finansijske policije od drugih. Kao i pitanje: Ko treba da kontrolise kontrolore?

Nakon toliko kritickih opaski koje sadrzi prethodni tekst, moze se postaviti pitanje ovom novinaru: nije valjda da nema i pozitivnih primera o kojima bi se moglo govoriti kad se sumira rad jedne sluzbe za ciji su kvalitetan rad zainteresovani svi poreski obveznici u drzavi? Odgovor bi bio pozitivan. Naravno da ima. Dosta takvih primera. Ali, o uspesima sluzbe toliko su govorili njeni sefovi, da bi bilo neukusno ponavljati u ovom clanku. Svaki poreski obveznik, pa i pisac ovih redova, mora biti licno zainteresovan da finansijska policija ima sto manje posla. Da svi subjekti savesno ispunjavaju svoje poreske obaveze. Jer, drzava mora da popuni svoj budzet, a otkad ona postoji to se uvek radilo uterivanjem dazbina. Ako ih ne plate jedni, teret njihovog podmirenja pasce na ledja drugih i tada ce on biti srazmerno veci i tezi za podneti...

Broj 159.
15. mart 1997.


© 1997. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana
Posaljite nam vas komentar