Dogadjanja

U jednom zapisu - donosi ga Politika od 15. marta - pesnik i esejista g. Milovan Danojlic nudi neki svoj cudan »predjutarnji zov« i jos cudnije poimanje religije. Negde, ne vidi se gde, on slusa molitvu kojom se covek obraca Bogu - najstariji cin zabelezen u ljudskoj istoriji - i u glasu raspoznaje »zavijanje«, stravicno »ajkanje« jer svestenik je »vikac« a molitva je njegov »fijuk bica« u kojem se »razgraktala pomrcina Orijenta«. U toj religiji ima »odljudjenosti i potpune odsecenosti od stvarnoga sveta«. Cudno! Valjda je molitva za njega obracanje ovom, vidljivom i stvarnom svetu - a mozda i nije jer nije nikada zavirio ni u Sveto pismo ni u Koran i nikada nije razmisljao o onom sto apostol Pavle naziva »dobar rat ratovah«, kada govori o svojim delima i svojim molitvama. Kod nas Srba niko do sada nije ovako razmisljao o religiji - ni o islamu - a postoji samo jedno mesto kod Lenjina, koje se zbog uvredljivih i ruznih reci navodi u strogo naucnim publikacijama - i samo u njima - jer je tipican primer za ono sto se naziva moral insanity. No, niko razuman ne moze braniti dragom g. Danojlicu da bude ateista. To je njegovo ljudsko pravo, ali ovakve izlive lepenovske mrznje i netolerancije brane i nasi zakoni.

U svom »eseju« g. Danojlic kaze i to da i on ima Boga, »svoje pleme« i veru ali da sumnja »u ozbiljnost i dobru zasnovanost cak i svoje religije«. Ni to mu niko razuman braniti ne moze, ali ovakvi izlivi mrznje prema gradjanima koji veruju su zaista nesto anahrono, nesto cega kod nas Srba nije srecom bilo ni u najgorim vremenima. Ovo je ostrasceni, agresivni ateizam koji se formira u paganski suzenoj svesti nasih nacionalista i novokomponovanih pravoslavaca. Rezimskom listu kakav je Politika su ovakve paskvile sigurno potrebne - od necega se mora praviti milosevicevska politika - ali zbog cega su ovakve vulgarnosti potrebne uvek nam dragom g. Danojlicu, to valjda jedino on zna.

Jona