Od prethodnog broja »Republike« redovno objavljujemo osnovne pojmove i radnje izbornog procesa, iz knjige Marijane Pajvancic, »IZBORI. Pravila i proracuni« (»Nasa Borba«, Novi Sad 1997).

Biracko pravo je jedno od najznacajnijih politickih prava gradjana. Sadrzinski odredjeno i pravno formulisano kao tekovina demokratskih burzoaskih revolucija ovo pravo jamci svakom gradjaninu »jednako pravo da sudeluje na oblikovanju drzavne volje, da javno izrice svoje misljenje i obnasa funkciju. Ova su demokratska prava sudelovanja trebala jamciti da je drzava postala sredstvom opste dobrobiti«.* Biracko pravo je garancija prava gradjana da, kao nosioci suvereniteta, neposredno sudeluju u konstituisanju organa drzavne vlasti. Po sadrzaju, ono je sire od prava glasanja. Obuhvata pravo aktivnog sudelovanja u svim izbornim radnjama (predlaganje kandidata, objektivno i nepristrasno informisanje o kandidatima i strankama kao i njihovim programima, kontrola izbora i dr.), a glasanje je samo jedna od izbornih radnji. Biracko pravo ima dva pojavna oblika: aktivno i pasivno biracko pravo.

Aktivno biracko pravo je pravo, ali ne i obaveza, gradjana da biraju predstavnicko telo. Opste je i jednako, a ostvaruje se neposredno i tajno.

Biracko pravo je opste, pripada svakom gradjaninu. U najvecem broju ustavnih sistema napusteno je ograniceno pravo glasa koje je sticanje aktivnog birackog prava uslovljavalo imovinskim, obrazovnim ili drugim cenzusom. Vecina ustava jamci ovo pravo svakom gradjaninu bez obzira na pol. Jedini uslov za njegovo sticanje su drzavljanstvo i punoletstvo. U nekim ustavnim sistemima gradjaninu moze biti uskraceno biracko pravo, privremeno ili trajno, iz odredjenih razloga (gubitak poslovne sposobnosti, osuda na kaznu gubitka gradjanskih prava). U Jugoslaviji uslovi za sticanje birackog prava su: drzavljanstvo, punoletstvo (propisuje ih ustav) i poslovna sposobnost (propisuje je zakon). Biracko pravo je i jednako. Svaki glas vredi jednako, nacelo - jedan covek - jedan glas. Gradjanin ostvaruje biracko pravo licno i neposredno i ne moze ga preneti na drugoga. Glasanje je tajno, sto osigurava minimum pretpostavki za slobodan izbor.

Zakon o izborima, stiteci ova svojstva birackog prava, propisuje da niko nema pravo, po bilo kojem osnovu, da sprecava ili primorava gradjanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja niti da od njega trazi da se izjasni za koga je glasao ili zbog cega nije glasao.

Birac ostvaruje svoje biracko pravo u mestu svoga prebivalista.

Pasivno biracko pravo je pravo gradjanina da bude biran za poslanika. Sticanje ovog prava vezuje se za dodatne uslove koje gradjanin mora ispuniti da bi mogao biti biran. Ne postoji uvek podudarnost uslova za sticanje aktivnog i pasivnog birackog prava. Uslovi za sticanje pasivnog birackog prava su razliciti. Najcesce su to: visa starosna dob; posebni uslovi u vezi sa drzavljanstvom; povezanost sa izbornom jedinicom u kojoj se poslanik kandiduje i dr.

Uz pasivno biracko pravo vezuje se parlamentarna nepodudarnost. To je nepodudarnost polozaja clana predstavnickog tela i nekih drugih polozaja, najcesce polozaja odredjenih drzavnih sluzbenika. Ovaj institut osigurava da u sistemu podele vlasti isto lice ne sudeluje istovremeno u vrsenju zakonodavne i izvrsne vlasti.

*) R. Kinl: Oblici gradjanske vladavine, liberalizam i fasizam, Beograd, str. 34.