Dijalog

Tesko da ce iko skoro zaboraviti onaj velicanstveni ritam dobosa i bubnjeva na protestima. Zvuk, sa smislom »Beograd je svet«, bodrio je gradjanima duh pred silom i nepravdom, kao pokretac zivota, stariji od govora. Bila je to prava »mehanika suvislog sporazumevanja ljudskih bica«, primetio bi Edvard Sapir.

»Bubnjari i dobosari su se spontano pojavili na protestima«, kaze Dragoljub Djuricic, bubnjar grupe »Leb i sol«, koji ih je ubrzo okupio i gotovo tri meseca artikulisao njihovu simboliku u Diskoteci plavi kordon, na ulicama i trgovima. »U toj atmosferi osetio sam optimizam kakvog nije bilo jos od podele Jugoslavije, mozda i duze. U starima se budila mladost, a mladi su postali ozbiljni i pametni, makar nosili i deset mindjusa u uhu! Slusao sam ljude kako govore: 'Dodji, ja sam uvek tamo gde su bubnjari'. Znaci, dobro su se osecali...«.

Nije slucajno, dodaje Djuricic, sto vec deset vekova dobosari predvode vojske. Cak je postojalo pravilo - ne ubijati ih, iako su u prvim redovima. Oni su, kao i barjaktari, davali pokretacku snagu.

»U nasim gradovima, srecom, imali su mirnodopsku misiju. To se sâmo javi, ne kao 'dobro zezanje', a i te komentare sam cuo, nego kao oslobadjanje energije i pameti. Da su Rolingstounsi dosli u ovakav Beograd, imali bi najbolji koncert u karijeri! Omogucila bi ga ta mladalacka energija, poput one koja je sezdesetih otpocela ekspanziju rokenrola. Uostalom, na 'prljave i cupave' hipike naslonila se kompletna svetska demokratija. Mislim da sadasnji mladi nose jedan takav, zdrav zametak. Dosta im je proizvodnje neprijatelja i slicnih opterecenja.«

Cinjenicu da su se dobosarima i bubnjarima pridruzili izvodjaci »koncerta u pola osam«, Djuricic uzima kao argument da »ljudi nisu zaboravili cemu sve to«. Jedni su preko vangli razapeli plastiku, drugi su udarali u serpe - osetili su, uglavnom, da imaju pravo da misle i ponasaju se otvoreno, kako veruju da treba. Ovako, ili onako: »Mene nije uvredilo kada me je neko, u Baba-Visnjinoj ulici, polio kantom vode! Cak mislim da sam ucinio dobro delo: svirao sam na pravom mestu... Ima tu jedno pravilo - ako je orkestar od petoro ljudi, moraju svirati zajedno. Ko nece, ispada. Muzika je sloga vise emocija, to se najbolje vidi po ritmu koji se zove 'Beograd je svet'«.

G. V.