Dijalog

Stotinu osamnaest dana protestovali su studenti Beogradskog univerziteta, Univerziteta umetnosti u Beogradu, BK fakulteta za umetnost i za menadzment i Bogoslovskog fakulteta. Sve je pocelo, vec smo pisali, 22. novembra flagrantnim otimanjem izbornih rezultata koaliciji Zajedno. Citav svet pratio je ovaj, kod nas, do sada, najveci, najorganizovaniji, najbolje osmisljen i vodjen bunt univerzitetske omladine, ali i dekana, nastavnika i saradnika visokoskolskog obrazovanja.

Studenti su obecali da ce izdrzati »dan vise«. Sudeci prema veoma preciznim zahtevima koje su obnarodovali cim su napustili nastavu i izasli na ulice, izdrzali su, i 20. marta proslavili su »pobedu« na taj »suvisni« dan. Studentski protest je, uz jos bogatiju koreografiju nego obicno, proglasio da su svi njegovi zahtevi ispunjeni tako da se rezultat protesta moze smatrati nekom vrstom pobede. Pobede - jer je posle tri meseca ispunjeno ono sto su zahtevali, pobede njihove odlucnosti, samosvesti, istrajnosti, hrabrosti jedne koreografije duhovitosti i individualnosti od koje smo ponesto videli na ranijim protestima. Neka i zvuci kao panegirik, ali za autora ovog teksta koji je imao vise primedbi na razne aspekte ponasanja i neke nacine vodjenja studentskih demonstracija, sve ovo receno kao priznanje studentima 96/97. cini se da, ipak, korespondira sa realnoscu.

Posle potvrdjivanja neopozivosti ostavki rektora i prorektora Beogradskog univerziteta, kasno uvece 19. marta, studenti su mogli biti sigurni da je ispunjavanje i njihovog poslednjeg zahteva »zapecaceno«.

No, za sve zainteresovane za sudbinu ovog protesta, ostalo je pitanje - sta dalje? Na osnovu usaglasavanja voljâ po svim fakultetima, odluceno je da se napravi jedna jedinstvena studentska predstavnicka institucija - Studentski parlament. Napravljen je, prema do sada raspolozivim informacijama, veoma precizni proceduralni sistem kandidovanja, izbora i trajanja mandata fakultetskih predstavnika u ovom telu. Manje-vise je nepoznato da na Univerzitetu i po fakultetima postoji vise studentskih asocijacija i udruzenja. Posto su, prema recima predvodnika protesta, ove studentske grupacije profilisane na razlicite nacine, pa i stranacki opredeljene jednostrano, prilika je da i svaka od njih nastupi i sa svojim programima i kandidatima i tako ne stvara koterije vec doprinosi »atmosferi liberalizma i pluralizma na BU«. Dakle, izbori za parlament trebalo bi da imaju funkciju pravog demokratskog predstavnickog tela svih univerziteta i fakulteta u Beogradu. U nekoj vrsti deklaracije koja je prezentirana javnosti na poslednjem protestnom obracanju, objavili su niz svojih dugorocnih ciljeva. Vecina njih se bavi institucionalnim strukturisanjem studentske »populacije« i zastitom i unapredjivanjem uslova studiranja (ukljucujuci i donosenje novog Zakona o univerzitetu, a samo se jedan tice zahteva i ocekivanja studenata u pogledu daljeg toka procesa i »dogadjanja« u citavom drustvu. U tom segmentu ove deklaracije trazi se: »Uspostavljanje i trajno postovanje demokratskih procedura i institucija, kao i razvijanje slobodne javnosti i demokratske politicke kulture, sto podrazumeva borbu za slobodu medija, vladavinu prava, parlamentarizam, jednake izborne uslove, slobodno trziste, ali i socijalnu pravdu, otvoreno drustvo, solidarnost i toleranciju«. Slobodan Homen, predsedavajuci Glavnog odbora SP, izjavio je da ce studenti i dalje reagovati i na desavanje u domenu politickih odluka, upravljanja zemljom, ali da njihovo ucestvovanje na predstojecim izborima »ne dolazi u obzir«. Bez svrstavanja na ma koju stranu oni ce podrzati sve sto smatraju dobrim za zemlju.

Za razliku od odluka SP, Savet Beogradskog univerziteta pokazao je, po svom starom obicaju, mnogo manje smisla i brige za zajednicki interes. Konacna i neopoziva ostavka rektora i studenta prorektora gotovo su zabasurene i smatralo se da je dovoljno da aklamacijom, bez obrazlozenja i komentarisanja, budu usvojene. Rektor Velickovic koji je doziveo neverovatan, doduse negativan, publicitet (pa ce po tome svakako uci u anegdote studentskog zivota), nije ni prisustvovao sednici Saveta. Verovatno mu je receno da je bio dovoljno »miran i dostojanstven« a i castan, bez sumnje, da je cinom neopozive ostavke i nedolazenjem na sednicu doprineo »principijelnosti« svog tromesecnog »promovisanja«. No, borbi vlasti i predstavnika univerziteta i naucnih instituta tu, pokazalo se, nije bio kraj. Pri izboru novog predsednika Saveta izmedju dva kandidata (kandidovana od dve vec odeljene grupacije unutar jednog tela) pobedio je kandidat koji je direktor jedne medicinske ustanove, a pledoaje za njegov izbor zavrsavao se informacijom o njegovom znacajnom doprinosu reproduktivnom kvalitetu nacije. Dr Momcilo Babic, direktor KBC Bezanijska kosa bio je favorit vlasti i tesnom vecinom dobio je ovo vazno mesto u upravljanju Univerzitetom. Njegov protivkandidat i kandidat Univerziteta profesor i akademik dr Milan Kurepa astrofizicar je, naucnik i nastavnik. Ali sta je to za princip negativne selekcije i laureate i casnike raznih slovenskih i neslovenskih ideoloski naprednih univerziteta i institucija?

N. R.