Dijalog

Na lokalnim izborima 1996. godine za opstinske i gradske odbornike nisu ponisteni samo izborni rezultati koji nisu odgovarali aktuelnim vlastima vec i osnovni principi demokratskog drustva. Grubo je prekrsen Ustav i ugrozena gradjanska i politicka prava, a ona se moraju braniti svim demokratskim sredstvima. Zbog toga su studenti beogradskih univerziteta kroz Studentski protest zahtevali proglasavanje izbornih rezultata na osnovu originalnih zapisnika drugog kruga glasanja od 17. novembra 1996. godine, ostavku rektora Beogradskog univerziteta, profesora Dragutina Velickovica i ostavku studenta prorektora, Vojina Djurdjevica.

Tokom Studentskog protesta masovno smo mobilisali studente, uspostavili razlicite oblike protestovanja, dobili podrsku od svojih nastavnika i najsirih slojeva drustva i izgradili demokratsku strukturu odlucivanja. U ostvarivanju postavljenih zahteva nase delovanje je bilo nenasilno, tolerantno i nadstranacko, ali politicko u meri u kojoj su nasi zahtevi imali opsti drustveni karakter. Bojkot nastave je sredstvo koje smo primenili kada smo smatrali da su ugrozeni nasi vitalni interesi, a primenicemo ga ponovo kad se drugi nacini odbrane tih interesa pokazu neefikasnim.

Svesni smo toga da su navedeni zahtevi ispunjeni, ali da se sustinski nista nije promenilo. Zbog toga je nuzno dugorocno delovanje svih studenata radi uspostavljanja opste demokratske procedure u drustvu, ali i radi zastite vitalnih studentskih interesa.

Polazeci od saznanja o uzrocima izborne krize u Srbiji i karaktera dosadasnjeg Studentskog protesta, mi, studenti beogradskih univerziteta, objavljujemo nase dugorocne ciljeve:

• ostvarivanje slobodnog udruzivanje studenata kroz stvaranje autonomnih i nezavisnih studentskih organizacija koje bi delovale na realizaciji studentskih interesa, a koje bi se stvarale na lokalnom i povezivale na univerzitetskom nivou;

• stvaranje Studentskog parlamenta kojeg ce sacinjavati predstavnici studenata svih fakulteta izabrani na neposrednim izborima i koji ce se boriti za svoju nadleznost da ucestvuje u zivotu beogradskih univerziteta i da na njega utice;

• vracanje studentskih glasila, ustanova i institucija u ruke studenata, tako sto bi Studentski parlament postao njihov osnivac, kao i mogucnost osnivanja novih, ravnopravnih sa postojecim;

• unapredjenje uslova studiranja kroz poboljsanje studentskog standarda, smanjenje troskova studiranja i resavanja naucno-nastavnih problema;

• ostvarivanje slobode, otvorenosti i autonomije beogradskih univerziteta, kako je definisano u modernim evropskim zemljama i na osnovu tradicije autonomija;

• donosenje zadovoljavajuceg Zakona o univerzitetu koji bi institucionalizovao i ostvario nase ciljeve, a koji bi bio usvojen konsenzusom svih zainteresovanih strana: nastavnika, saradnika i studenata s jedne strane i drzave, politickih partija i nevladinih organizacija sa druge; i

• uspostavljanje i trajno postovanje demokratskih procedura i institucija, kao i razvijanje slobodne javnosti i demokratske politicke kulture, sto podrazumeva borbu za slobodu medija, vladavinu prava, parlamentarizam, jednake izborne uslove, slobodno trziste, ali i socijalnu pravdu, otvoreno drustvo, solidarnost i toleranciju.

Svesni smo cinjenice da Studentski protest 1992. godine nije uspeo bas iz razloga sto kao njegovo nasledje nisu ostali dugorocni ciljevi, kao ni cvrsta povezanost svih studenata. Reseni da sprecimo takav epilog Studentskog protesta 96/97, usvajamo ovu Deklaraciju i pocinjemo borbu za ostvarivanje njenih principa sto je pre moguce.

Univerzitet treba da postane ona drustvena snaga koja bi radila na korekciji, unapredjivanju i izgradnji demokratskog drustva. Mi studenti osecamo moralnu obavezu i spremnost da tu borbu povedemo.

Studenti Beograda 20. mart 1997. godine