Alternativa

Pitanje ustavnosti propisa od znacaja za funkcionisanje lokalnih vlasti, a posebno Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.

Odredbe cl. 1 Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije odredjuje, i to ne taksativno, obim sredstava, stvari i prihoda, koja se zakonom proglasavaju kao sredstva ciji je vlasnik Republika Srbija. Medju ostalim, stvari koje su po Zakonu u svojini Republike Srbije jesu: opstinske i gradske upravne zgrade, poslovni prostor, ulice, putevi, trgovi, skolske zgrade, stambene zgrade koje nisu u privatnoj svojini itd. Kao sto je poznato, sve ove navedene, a i ostale stvari i sredstva nabrojane u cl. 1 Zakona, nekada su bile u drustvenoj svojini. Nezavisno od teorijskih (spornih) razlika izmedju drustvene i drzavne svojine, kao pravnih kategorija, nesumnjiva je i sa prakticnog stanovista najznacajnija sledeca razlika: titular drustvene svojine je bio neodredjen, tj. pravo koriscenja i raspolaganja pripadalo je ne jednom nego razlicitim (uglavnom pravnim) licima, a najcesce onima koji su neposredno koristili odredjene stvari, ili imovinu ili sredstva. Na primer, opstinske zgrade u kojima je bila smestena opstinska uprava, bile su u drustvenoj svojini, a ovlascenje raspolaganja i koriscenja je pripadalo skupstini opstine. Posle donosenja ovog Zakona, izvrseno je podrzavljenje drustvene svojine i za titulara je odredjeno samo jedno pravno lice: Republika Srbija. Dakle, iako lokalni organi neposredno koriste odredjene stvari, imovinu ili sredstva, ovlascenje upotrebe i raspolaganja pripada Republici Srbiji.

U domacoj pravnoj teoriji, donosenje ovog Zakona ocenjeno je kao druga nacionalizacija, tj. tvrdi se da je ranija drustvena svojina preobrazena u drzavnu svojinu sa samo jednim titularom, i to bez naknade. Upravo u ovoj oceni lezi osnovni razlog zbog kojeg se moze ozbiljno pristupiti preispitivanju njegove ustavnosti. Naime, po Ustavu Srbije (cl. 56 st. 2) svi priznati oblici svojine uzivaju jednaku pravnu zastitu. Buduci da je po cl. 56 st. 1 priznata i drustvena svojina kao oblik svojine i izjednacena sa ostalim svojinskim oblicima (drzavnom, privatnom i zadruznom), preobrazavanje iz jednog svojinskog oblika u drugi ne moze se vrsiti bez naknade. A to je upravo ucinjeno pomenutim Zakonom, jer je dotadasnja drustvena svojina kojom su upravljali odredjeni titulari, bez naknade pretvorena u drzavnu svojinu kojom upravlja novi titular - Republika Srbija. Kao drugi pravni osnov za osporavanje ustavnosti ovog Zakona moze se navesti i to sto taj Zakon proglasava da su odredjene stvari u drzavnoj svojini, tj. da je njihov vlasnik Republika Srbija, a istovremeno drugim subjektima (npr. opstinama i gradovima) namece obavezu snosenja troskova radi odrzavanja i upravljanja tim stvarima odnosno sredstvima.

Postupak ispitivanja ustavnosti ovog Zakona vec je organizovan u odgovarajucim sluzbama Opstine Stari grad. Predlog jos nije podnesen Ustavnom sudu, a ocekuje se da ce uskoro biti. Takodje, prema nasim informacijama i neki drugi subjekti pripremaju inicijative za ispitivanje ustavnosti Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.

Da li se moze izdejstvovati kakva suspenzija u primeni ovog Zakona pogubnog za lokalnu samoupravu - pitanje je koje je sasvim u domenu redovnog postupka ispitivanja ustavnosti zakona, tj. pokretanje postupka samo po sebi ne sprecava primenu zakona cija se ustavnost osporava.

Pravni odbor Saveza