Hronika

Slavomir Mrozek

U ponedeljak mi je postar doneo pismo sledece sadrzine:

»Ili cete do cetvrtka ispod kamena na skveru, kod kafane staviti sto hiljada zlota, ili cete videti svog boga«. Potpis: »Osvald«.

Proracunah, ali moja godisnja plata nije bila dovoljna za to. Sta da se radi? Nije mi se umiralo u mojim godinama. Seo sam i napisao sledece pismo:

»Postovani gospodine, ili cu najdalje do srede, ispred kafane, na skveru, ispod kamena naci sto hiljada zlota, ili cete videti svog boga. Vasa Lobanja. Post Scriptum: Ne trazim za sebe vec za nekog kome je to potrebno«.

Nakon razmisljanja precrtah »sto hiljada« i napisah »sto pedeset hiljada«. Zbog cega ne bih uzgred zaradio?

Sada je trebalo porazmisliti kome poslati pismo, jer niko nema para. Konacno poslah jednom kolegi, s kojim se druzim od detinjstva. I on je bez gotovine, ali adresu znam i coveka znam.

U sredu odoh na skver i zavirih ispod kamena. Para nije bilo, samo dopisnica.

»Postovani gospodine Lobanjo, mogu da dam samo pedeset hiljada, najranije u petak.«

Dobro je i toliko - pomislih. Naravno, otkud kolega moze imati takvu gomilu novca?

Priblizavao se ipak fatalni cetvrtak, a ja jos uvek nisam imao gotovinu za Osvalda. Napisao sam mu kratko pisamce, koje je glasilo:

»Gospodine Osvalde, zao mi je, ali mogu tek u subotu ujutru i samo pedeset hiljada. Oprastam se od zivota, Zrtva«.

Razmislivsi popravih »pedeset hiljada« na »dvadeset pet hiljada« - zbog cega usput ne bih nesto i zaradio? - i stavih to ispod kamena.

U petak ujutru novca ispod kamena nije bilo vec samo pismo od kolege.

»Dragi gospodine Lobanjo, veoma se izvinjavam zbog zakasnjenja. Novac ce biti, ali tek u nedelju. Nazalost, samo polovina od pedeset.«

A evo i sledecih pisama, mog Osvaldu i moje zrtve meni:

»Gospodine Osvalde, zavrsimo s ovim. U ponedeljak donosim sto zlota.«

»Gospodine Lobanjo, nazalost novac cu dobiti tek u ponedeljak, i samo pedeset od jednog koji mi je duzan. Dakle, najranije u utorak, dobro? Ljubim Vas u vilicu.«

A posle, tek sledeceg petka, ispod kamena nasao sam samo kutiju »Gevonta«. Dobro je i toliko.

Mada su to bili moji »Gevonti«.

S poljskog prevela Biserka Rajcic