'umor u glavi

Papir o »specijalnim vezama« izmedju republike-imenice i republike-prideva ratifikovan je. (Zlokobno zvuci to »ratifikacija«.) Strucnjaci za medjunarodno pravo i svetske diplomatske kancelarije trude se da razaznaju koliko taj papir udovoljava formama njihove struke. Besmislen posao. Svesrpski gazda porucio je zagonetno: »Nemam sta da izjavim, samo procitajte pazljivo!« ne ostavljajuci nas u sumnji da je jos kadar da smisli podmuklosti (ostvarive ili ne, drugo je pitanje). Sef bosanske ispostave njegove partije izjavio je bez okolisenja: »To je uvod u ujedinjenje!« a vojvodini radikali, uz svu ljubomoru, videli su u tom papiru »mala vrata ka Velikoj Srbiji«.

Ono sto je pouzdano to je da je srpski gazda nasao za korisno da ponovo raspiri zar stare ludosti. On zna da vladareva ludost zakonito izaziva suludost velikog broja podanika - takmastvo u patriotizmu opet ce buknuti, a predstava zvana »nacionalna korisnica« igrace se od jutra do ponoci. On se s nostalgijom seca minulog doba svesrpske suludosti - pune tri godine nije bilo primetnijih ulicnih demonstracija a i vodji opozicije govorili su da je ta forma otpora »prezivela«. Srpski gazda veruje da se to vreme moze, uz malo lukavstva, vratiti. On zna: gde ima zveckanja oruzjem nema zveckanja serpi.

Ulice nam se smeju u lice

Ulice, ulice, smeju nam se u lice.

Kad velika Promena jurne kao poplava mnoga ostrvca starog ostanu nepromenjena. Tek kasnije ih primetimo i iznenadimo se da su jos tu. Koliko bi bilo zanosnije da smo se obreli u nekoj drugacijoj zemlji i da smo tek posle nekoliko meseci otkrili simbole starog rezima na svojim starim mestima. U pravoj promeni oni nam ne bi bili vazni, ne bismo ni zurili da ih micemo, cak bismo mozda i uzivali u njihovoj ispraznjenosti i zalutalosti.

Ulice, ulice, smeju nam se u lice.

Ulice su najvece politicke zrtve ovih prostora. Pokrstavane, prekrstavane, prevodjene iz jedne u drugu veru, bez svoje volje. Ni oko cega sto postoji ne skuplja se toliko kumova kao oko jadnih ulica. Pa ipak, od svih zvanih i nezvanih kumova oni anonimni su najbolji. Bulevar Lenjina ce, za mene, biti ulica Sest kaplara, a Bulevar revolucije ulica platana i gacaca.

Ulice, ulice, smeju nam se u lice.

Brzina s kojom Srbi menjaju imena ulica i skidaju simbole starog rezima kao da govori o necistoj savesti zbog predugog podanistva i neotpora. Zato bi pored svakog novog imena ulice valjalo u zagradi da stoji i njeno ranije ime i period njegovog vazenja. Da bismo se sami sebi smejali.

Prosveceni nacionalizam

No, nas »prosveceni nacionalista« nije zamjetio da je njegova sintagma cisti contradictio in adjecto. Prosveceni nacionalista je isto sto i glatko izbrijani i napuderisani vukodlak. Smatrati sebe »prosvecenim« i istovremeno ubedjivati sebe da je to sto si Srb osobita nebeska blagodat nije drugo nego samozamlacivanje. Niko od sebe ne uspeva da napravi tako veliku zamlatu kao sto je to kadar obrazovan covek. Prosveceni nacionalista je naucio da razaznaje svojstva stvari u svetu koji ga okruzuje, ali on je uveren da je srpskost najvaznije i najneprolaznije od svih svojstava, metafizika nad metafizikama. S jedne strane prosvecen (racionalan, razborit), a s druge zaljubljen u jedno parasvojstvo, nas prosveceni nacionalista nam se ukazuje kao krajnje smesna spodoba. Ali, pojam smesnog nije uvek povezan s pojmom bezazlenog. Nacionalisti su smesni i opaki. Opaki mozda zato sto ne shvataju da su smesni.

Zakon cubaste vrane

Gospodja cubasta vrana smatra da su Srbima vrane odavno mozgove popile pa veli da je funkcija njenog zakona da nas zastiti »od monopola jedne licnosti i jedne institucije«. Koja li to licnost i institucija imaju moci i mogucnosti da nas zarobe u svoj monopol? Svejedno, cubasta gospodja zna da se Srbi lako loze na sve teorije zavere pa veruje da ce i njen mali doprinos upaliti. S druge strane, izmisljanje nepostojecih cudovista najbolji je nacin da se odvrati paznja od stvarnih, postojecih cudovista.

Miodrag Stanisavljevic