Dogadjanja

Ne pamti se da je jedan zakonski projekat izazvao toliko javnog interesovanja, kao sto je slucaj sa ovim zakonom gospodje Milentijevic o informisanju. Oglasavali su se i studenti i naucnici, i politicari i obicni ljudi, i eksperti i laici. Naravno, najaktivniji su bili nezavisni novinari koji su se, s razlogom, osetili i najvise pogodjeni. Bilo je to uverljivo potvrdjivanje zrelosti javnog mnenja i nase profesije.

Daleko smo, ipak, od toga da smatramo da i medju nezavisnim novinarima cvetaju samo mirisljave ruze. Istina je da nezavisni imaju ogromnu zaslugu za sirenje objektivne informacije, ali to im ne daje pravo na iluziju da sama borba protiv rezimske koncepcije medija znaci automatski da su oni ta dugo ocekivana i neosporna alternativa postojecem stanju. U stvari, ne treba prevideti da sa pobedom koalicije Zajedno u pedesetak opstina Srbije nastupa bitno nova situacija u kojoj neka stara i potisnuta iskusenja zurnalizma upravo sada svom snagom izbijaju na videlo.

S cime se sve suocavaju nezavisni najbolje svedoce izjave dvoje novopostavljenih celnika nezavisnih medijskih kuca. Zoran Ostojic, v. d. direktora Studija B kaze ovako: »Nece valjati ako Studio B pri svakoj vlasti bude menjao i rukovodstvo. Nas je cilj da se otkacimo od gradske vlasti da bismo mogli normalno i samostalno da zivimo«. A Ofelija Backovic, v. d. direktora Radiotelevizije Pancevo zateceno stanje vidi ovako: »Promena vlasti za novinare je velika sansa da se izbore za status novinara, koji nece biti drustveno-politicki radnik ili propagandista, nego ce se baviti iskljucivo informacijom. Tu ce biti veliki problem s novinarima na nasem Radiju, jer dosta njih nema nikakvu distancu prema vladajucoj partiji, ranije prema SPS, a sada prema koaliciji Zajedno. Oni moraju da shvate da mi postojimo radi informisanja gradjana, a ne slikanja funkcionera«.

To mu, otprilike, dodje kao borba na dva fronta - na spoljasnjem, da se izvojuje samostalnost i integritet prema politickim strankama, ma koja bila, i na unutrasnjem, gde ce nezavisni morati mnoge stvari da srede u svojoj kuci, da bi bili ono sto odavno tvrde da jesu. Njihov ce problem biti utoliko veci sto sada, u ovih pedesetak opstina, nastaje pravi bum medija, radio i televizijskih narocito. Pod tim nebom ce, svakako, procvetati mnogo toga dvosmislenog, uprkos tome sto ce svi nastupati pod istim znakom nezavisnosti. Uzmimo samo za primer kako ko tumaci pojam profesionalizma. S tim je, poglavito u rezimskim medijima, bilo grdne manipulacije. Zbog toga se kod mnogih uvrezilo shvatanje da je dobar profesionalac onaj koji slepo sledi tudje upute, dakle onaj koji zanatski spretno, (profesionalno) »mesi« i »servira« dogadjaj kako urednik trazi. Kako pojam profesionalizma koji sada kod mnogih dubi na glavi, vratiti na noge?

Ali, to je samo jedan deo nasledjenog profesionalnog i etickog bagaza. Otvara se siroko polje i mnogih drugih problema - od negovanja tolerancije do naukovanja savremenijeg zurnalistickog zanata, od izostravanja kriterijuma objektivnosti do drugacije kadrovske politike, od demokratskog zivota u redakcijama do organizovane odbrane nacela profesije.

Dragos Ivanovic