Dogadjanja

Drustveno-politicki radnici prekomandovani na poslove i radne zadatke komentatora (para)drzavnih medija dozivljavali su svoje zvezdane trenutke pocetkom devedesetih, kada je otadzbinu trebalo braniti od obicnim smrtnicima nevidljivog spoljnog neprijatelja. Dejtonski mir obesmislio je njihove napore, i na trenutak se ucinilo da ce ovi pregaoci morati da zatvore ducan. Srecom, doslo je do novembarskog postizbornog zapleta, i ovi sampioni patriotizma dobili su nepresusno vrelo inspiracije za verbalne egzorcisticke seanse nad, ovaj put, unutrasnjim neprijateljem.

Vremena se menjaju, a sa njima i retorika ovih medijskih promotera »bezbednosne kulture«. Oni vestiji medju njima shvatili su da jos samo nepopravljivi konzervativci ostre svoje pero u ime neke komunisticke ili nacionalisticke ideologije. Danas su u modi demokratija i tolerancija, pa su tako i nareceni mislioci opsteg smera krenuli u demokratsko istrebljivanje nepravilno mislecih.

Dnevni list Politika Ekspres (u daljem tekstu: Ekspres), vec citavu deceniju jedan od najboljih rasadnika buducih klasika ovog paranovinarskog zanra, objavio je u petak, 14. marta 1997. jedan od onih komentara koji mogu da posluze buducem istrazivacu kao paradigmatican slucaj ove bizarne tekstualne produkcije u Srbiji devedesetih. Autor potpisan imenom Dejan Stanojlovic na udarnoj drugoj strani Ekspresa, u tekstu »Nezavisni fasizam« nadugacko razmatra nedemokratsko, netolerantno, siledzijsko i vandalsko ponasanje srpske opozicije, beogradskih studenata i nezavisnih novinara. Posebno ga jedi drvlje i kamenje koje su ovi potonji osuli na ministra za informisanje Radmilu Milentijevic i prvu radnu verziju zakona o javnom informisanju. Zlobnik bi pomislio da je Stanojlovic mrgodni rezimski komentator koji grubo i netolerantno napada i optuzuje sirote nezavisne novinare, ali ne, nikako: njemu smeta upravo taj uzasni jezik netolerancije koji ovi upraznjavaju, narocito to sto je jedan od njih radnu verziju ovog zakona nazvao - fasistickim pamfletom.

Stanojlovic je pronicljivo utvrdio da zakon o informisanju nije fasisticki pamflet, da se predsednik Skupstine Srbije i vlasnik desetak drugih funkcija onomad zaleteo kada je beogradske antilopovske manifestante nazvao fasistima; sta cemo, medjutim, sa njegovim »prizivanjem mocnih jevrejskih lobija po svetu«, koji kao da su izasli iz »Protokola sionskih mudraca«, tradicionalno omiljenog stiva ovakvih instant-mislilaca?! Sta cemo s lose prikrivenom tezom D. S. da dolaroljubivi srpski izrodi uz pomoc mocnih, dobro povezanih i vazda na opacinu spremnih Jesa ruse Srpkinju Radmilu Milentijevic?! I hoce li Vatikan, Kominterna, CIA, KGB i Grupa TNT sve to mirno posmatrati?

Teofil Pancic