Dogadjanja

Prvoga maja, na zavrsnom mitingu, »ojadjenom narodu« obratio se i predstavnik studenata. Posto je prikazao sta su sve »oni« pocinili istom narodu, govornik je nastojao da unese nesto optimizma u inace sumorne price, pa je istakao: »mi cemo ostati, oni ce umreti«. Buduci da je pod »mi« podrazumevao svoju generaciju, nije rekao nista netacno. Zaista, stariji umiru pre mladjih, barem po pravilu. To je, naprosto, tako, i svaka rec o tome je suvisna.

Zasnivanje optimizma na bioloskoj prednosti, doduse, nije liseno bas svakog smisla ni kada je rec o flori i fauni uopste, ali jadna nam je uteha samo u biologiji. Pomenuto »bodrenje ojadjenog naroda« deluje jos jadnije ako se prisetimo raznih prica o tome sta ce nas snaci »kada Tito ode«, u kojima je bilo barem snaznih emocija, i straha i nade. Danas slicnu frazu prati, cini se, samo tiha jeza.

Danica Poucki