Dogadjanja

Mesecima vec traju sporovi oko crnogorskog partijskog i drzavnog rukovodstva. Literarna uvertira bila je dosta bucna. Posto je bio »prozvan« u famoznim dnevnickim beleskama Mire Markovic, Milo Djukanovic je uzvratio izrazima nelojalnosti Slobodanu Milosevicu. Potom je u prvi plan izbio sukob u vrhu vladajuce partije, izmedju Momira Bulatovica i Mila Djukanovica, predsednika i premijera Crne Gore. Mediji su stvarali utisak kao da neposredno predstoji ne samo pad Vlade, vec i raskol u Federaciji, sve do otcepljenja Crne Gore. Predsednik vladajuce partije i drzave optuzio je premijera i za ugrozavanje prava gradjana. Tresla se Crna Gora, ali se jos nista nije rodilo. Naredni cin ove drame izgledao je pomiritelno; prigodom proslave Dana ustavnosti SRJ, 24. aprila u Belom dvoru, snimljeni su glavni akteri sukoba, Slobodan Milosevic i Milo Djukanovic, kako »uz casicu« - caskaju, zajedno s trecim ucesnikom - Miloradom Vucelicem. Zavrsni cin citave drame jos nije odigran, a »gora se trese« i dalje.

U optuzbama na racun Vlade i Mila Djukanovica i u pricama o smenjivanju i rekonstrukciji Vlade cesto se pominje jedan njen funkcioner, Vukasin Maras, visoki funkcioner Sluzbe drzavne bezbednosti (naslednica cuvene UDBE). Prema dosadasnjem toku drame, pomenuti funkcioner nema primetniju ulogu u tekucim borbama, ali kako za sada stvari stoje, sva je prilika da ce ona strana koja se najmanje bori biti glavni pobednik. Takav ishod ne bi iznenadio samo one koji znaju koliko je vazan kontinuitet partijske drzave i svih aparata moci na kojima ona pociva, narocito politicke policije koja ostaje bezmalo netaknuta, cak i nakon raspada citave drzave (SFRJ), visegodisnjeg rata, jos dugotrajnije krize i uprkos svim naporima za uspostavljanje parlamentarne demokratije.

Vasilije Popovic