Dogadjanja

Osnovni pojmovi i radnje izbornog procesa, iz knjige Marijane Pajvancic, »IZBORI. Pravila i proracuni« (»Nasa Borba«, Novi Sad 1997).

Pravo isticanja kandidata je deo izbornog prava. Ovo pravo pripada politickim strankama i gradjanima koji neposredno mogu isticati svoje kandidate. Kandidati se mogu isticati pojedinacno (uninominalno) ili na listama (kandidovanje po listama). Uninominalno kandidovanje se primenjuje u vecinskom, a kandidovanje po listama u proporcionalnom izbornom sistemu. Pojedinacnim kandidovanjem nosioci prava kandidovanja mogu u svakoj izbornoj jedinici istaci po jednog kandidata. Kandidovanje po listama je pravo nosilaca kandidovanja da u svakoj izbornoj jedinici istaknu najvise onoliko kandidata koliko se poslanika bira u toj izbornoj jedinici.

Pravo isticanje kandidata stice se pod odredjenim uslovima. Najcesce se zahteva podrska koju biraci daju kandidaturi, bilo uninominalnoj bilo po listama. Podrsku kandidaturi biraci izrazavaju potpisima stavljenim na predlog kandidature. Zakon o izborima propisuje minimalan broj potpisa koji istaknutu kandidaturu cini valjanom. U izbornim sistemima koji kombinuju vecinski i proporcionalni sistem ponekad se, kao uslov za sticanje prava na isticanje liste kandidata, postavlja i isticanje uninominalne kandidature u odredjenom broju izbornih jedinica.

Kandidovanje po listama je obelezje proporcionalnog izbornog sistema. S obzirom na nacin sastavljanja liste kao i mogucnosti koje stoje na raspolaganju biracu kada glasa, razlikuje se vise tipova kandidatskih lista.

- Vezane, zatvorene ili nepromenljive liste, kada listu kandidata istice politicka stranka, a birac ima samo pravo da svoj glas da jednoj od lista, ali ne i pravo da bilo sta menja u listi kandidata.

- Nevezane, promenljive liste, kada biraci imaju mogucnost intervencije na listi. Liste kandidata se, kao i u prvom slucaju, isticu unapred, a zakon propisuje koja prava birac ima u vezi sa promenom liste. Najcesce je to izmena redosleda kandidata na listi, sto se postize preferencijalnim glasanjem, alternativnim glasanjem, kumuliranjem glasova, glasanjem sa dva ili vise glasova.

- Slobodne, otvorene liste se ne utvrdjuju unapred, vec se biracu ostavlja pravo da prilikom glasanja slobodno sastavi »svoju« listu. Birac ima vise glasova, koje moze dodeliti kandidatima sa razlicitih lista (panasiranje).

Osnovni nedostatak proporcionalnog izbornog sistema vezuje se upravo za glasanje po listama. Birac glasa o listi kandidata koju sastavlja politicka stranka, ali nema uticaja na njeno sastavljanje. Birac daje svoj glas prvenstveno politickoj partiji, a ne kandidatima koje je ona istakla na listi. Ovaj nedostatak je posebno izrazen kod vezanih lista kada su one pracene glasanjem u kojem birac ima samo jedan glas. On se moze ublaziti ili otkloniti primenom nevezane ili pak slobodne liste uz razlicite nacine glasanja.