Knjiga u novinama - Dijalog

Tribina Javna stvar: »Zdravlje, zdravstvo i lekari«

Sta kazu ugledni lekari o stanju zdravlja nacije . Svi podaci alarmantno ukazuju na ugrozenu zdravstvenu sposobnost stanovnistva . Najugrozeniji je mladi narastaj . Porazni uticaj rata i ekonomske krize na zdravstveno stanje . Dok u razvijenom svetu stopa oboljenja i umiranja od kardiovaskularnih, malignih i respiratornih oboljenja opada, u nasoj zemlji raste . Zdravlje nacije najvisi prioritet i novac se za to mora naci. Sadasnje stanje je neodrzivo . Zdravstvo moze da doceka bolju buducnost samo ako se vlast korenito izmeni . Neodlozna potreba da se ponovo uspostave moralne vrednosti u lekarskoj profesiji

U redakciji Republike odrzana je (29. aprila) tribina »Javna stvar« na kojoj su ugledni lekari iz Beograda i Kragujevca govorili o zdravstvenom stanju naroda. Republika ce nastaviti svoju tribinu posvecenu ovoj znacajnoj temi. Izlaganje ucesnika donosimo u sirim izvodima.

Dr Borivoje Lukic: Do sada nismo imali prilike da ovako razgovaramo. Rec samooslobadjanje, koju Republika ima u svom naslovu, vodi ka zdravlju. Jer, neslobodan lekar ne moze da leci. Mi cak u ovom trenutku, mozda, i nismo svesni znacaja ovog sastanka. Politickim strankama zameram sto ovoj temi ne pridaju veci znacaj. Ja, naime, smatram da se ozdravljenje zemlje moze »procitati« po zdravlju nacije.

Dr Voja Miletic: U Beogradu je 26. januara ove godine osnovan Forum slobodnih lekara Srbije, a lekari koji su mu pristupili rukovodjeni su stanjem u zdravstvu koje je vise nego katastrofalno. Po nekim procenama u Srbiji ima 25 000 lekara, a to je citava armija ciji svaki lekar ima oko sto pacijenata. Prema tome, lekar ne samo sto veliki deo nacije leci, nego utice i na formiranje licnosti. Zelim da Republici zahvalim sto prvi put dobijamo mogucnost da kazemo sta nas tisti. Osim toga, treba reci da nam nezavisni listovi do sada nisu pruzali vecu podrsku ili zbog materijalnih mogucnosti, ili zbog nekih drugih razloga.

Od cega se najcesce umire

Zdravlje ovog stanovnistva je jos u nekim prihvatljivim okvirima samo zato sto kolege i entuzijasti rade neka istrazivanja i zele da te rezultate prikazu. Drzava na tome ne radi koliko bi trebalo. Bilo bi najnormalnije da se pozove Ministarstvo zdravlja i da se dobiju podaci koji vas interesuju. Ako nama na svakih sto ljudi preko sezdeset umre od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja, i ako iz godine u godinu taj broj raste, ako se na skupovima kao prosle godine u Gradskom zavodu za zdravlje govori o epidemiji karcinoma dojke u Beogradu, onda je to znak da sa zdravstvenom zastitom nesto nije u redu. Nedostaje nam evidencija zdravstvenog stanja. Pre cetiri godine jedna delegacija Svetske zdravstvene organizacije htela je da utvrdi kakva je uhranjenost nase dece, jer je to jedan od prvih znacajnih pokazatelja kako ekonomska kriza utice na zdravlje naroda. Niko u zemlji o tome nije imao podatke. Onda su iz Ministarstva jurili nas pojedince koji smo imali neka istrazivanja da bismo to saopstili delegaciji. Do danas se situacija nije promenila, mada, prema nekim novim dokumentima na kojima smo radili, ima nagovestaja da se situacija u toj oblasti nesto poboljsava.

Pomenuli smo najvecu smrtnost od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Uzrok tome su promene na krvnim sudovima ili arterioskleroza. Najveci faktori rizika, kojih ima vise od dve stotine, su, kako se obicnim jezikom kaze, povecane masnoce u krvi. Utvrdjeno je da u nekim populacijama, rec je o Vojvodini, preko 50 odsto ljudi, a u Beogradu 40 odsto, ima taj najznacajniji faktor rizika. Na jednoj strani imamo pojavu gojaznosti i svih onih stanja koja dovode do potenciranja faktora rizika. Postoji druga krajnost, sa velikim brojem infektivnih oboljenja koja su u porastu, nedovoljna uhranjenost itd.

Istrazivanja koja su radjena poslednjih godina, mada zvanicnih podataka nema, pokazuju da su raslojavanje i velike razlike u zdravstvenom stanju narocito znacajni u decjoj populaciji. Poznato je da svi pomenuti faktori rizika pocinju da deluju od najranijeg detinjstva. Ako imamo deset odsto dece sa hipertenzijom, ako imamo osam odsto dece sa povisenim masnocama u krvi, ako imamo preko 60 odsto dece koja su pasivni pusaci, onda je sigurno da ce ta deca u kasnijim godinama biti kandidati za infarkt miokarda, za mozdani infarkt itd. Ciljevi bi, dakle, trebalo da budu prevencija decjeg uzrasta.

Od 17 do 18 odsto pothranjenih mladica

Kod nas vec nekoliko decenija niko ne pokusava da resi problem anemija. Nemamo podatke koliko ljudi u nasoj zemlji ima anemiju. Ali, znamo da je anemija povezana sa povecanom osetljivoscu na infektivne bolesti, sa smanjenim imunitetom i smanjenim intelektualnim i radnim sposobnostima. Na osnovu pojedinacnih istrazivanja razlicitih autora zakljucuje se da do 80 odsto dece skolskog uzrasta ima anemiju. Zvanicne statistike koje se zasnivaju na nesto blazim kriterijumima, koji nisu u redu, govore da takve dece, odnosno studenata, ima od 8 do 10 odsto. Ali, naglasavam da ciljana istrazivanja govore da anemicne dece ima do 80 odsto.

Radim u kuci koja bi trebalo da se bavi ispitivanjem uticaja zivotne sredine na zdravlje. Prati se kvalitet vazduha, voda, namirnica. Kada je rec o zagadjenosti vazduha situacija poslednjih godina nije bila tako losa s obzirom da se nije mnogo vozilo zbog nedostatka benzina. Medjutim, veoma je bitno da su respiratorna oboljenja poslednjih godina u porastu mada su ona kod nas uvek bila najcesca. Podaci o kvalitetu vode i danas predstavljaju problem jer je veoma tesko doci do pravih pokazatelja. Interesantno je i pitanje kvaliteta ishrane i namirnica. Mi imamo stare zakone po kojima je bilo obavezno da se na svakih hiljadu stanovnika izvrsi najmanje 15 analiza godisnje. Medjutim, analize se ne rade u tom broju. Poslednji podaci Saveznog zavoda za zastitu zdravlja govore da se ne rade ni tri analize na hiljadu stanovnika.

Kakvi su rezultati kontrole hrane? Najveci problem su mikroorganizmi i to uslovno patogeni koji se nalaze u 15 do 85 odsto uzoraka namirnica. To znaci da je od 10 namirnica, 7 do 8 neispravno, a da oko 5 do 10 odsto namirnica ima patogene mikroorganizme. Postoji Savezna komisija za ishranu koja je bila zaduzena da izradi zakon o zastiti namirnica od zagadjivanja i o zdravstvenoj ispravnosti. Taj zakon je trebalo da bude uskladjen sa zakonima Evropske unije da bismo mogli da trgujemo i izvozimo hranu. Doslo je, medjutim, do zastoja i za sada ne postoji ili dobra volja, ili nastojanje zvanicnih organa da se zakon uskladi.

Nekoliko podataka o tome koliko losa ekonomska situacija utice na jos neke pokazatelje zdravlja. Prema nekim istrazivanjima, koja nazalost nisu obavljena u celoj zemlji, obim glave novorodjencadi se za poslednjih sedam godina smanjio za pola santimetra, dok su muska deca laksa za 150 grama, a zenska cak za 300 grama.

Slabljenje zdravstvenog potencijala

Prof. dr Viktorija Cucic: Moj zadatak je da nastavim tu gde je kolega Jelaca stao, naime, na oboljenjima koja cine 60 odsto uzroka penzionisanja i 80 odsto uzroka smrti u stanovnistvu Srbije. Rec je o hronicnim masovnim nezaraznim oboljenjima. Radi se o bolestima ciji uzrok uglavnom nije poznat. Dokazano je da su oni u direktnom odnosu sa rizicnim ponasanjem koje se nalazi u individualnom ponasanju, ili u okolini koja takvo ponasanje podstice i tolerise. Njihovi koreni nalaze se u slabljenju zdravstvenog potencijala koji je ravnoteza izmedju covekovih licnih kapaciteta i kapaciteta okoline koja coveku pomaze da iz sebe izvuce dobro ili zlo po vlastito zdravlje. Bilo bi najjednostavnije kada bismo mogli, kao sto se nekada radilo, da okrivimo ljude sto se ponasaju ovako ili onako, kako to i danas cini veliki broj ortodoksnih klinicara. Mi to necemo uciniti, ali cemo ilustrovati nase stanje: dok u celom savremenom civilizovanom svetu stopa oboljevanja i umiranja od kardiovaskularnih, malignih, respiratornih oboljenja i povreda opada, u ovoj zemlji raste. Uporedo s tim rastu vrlo evidentno svi faktori rizika koji odredjuju nastanak tih oboljenja.

To cu ilustrovati rezultatima dvaju istrazivanja od kojih je jedno radjeno 1992. na dvoprocentnom uzorku stanovnistva Beograda, i drugo koje je zavrseno pre desetak dana na uzorku jednog velikog izvoznog preduzeca od 1200 zaposlenih i na uzorku od 700 izbeglica u Beogradu. Prvo istrazivanje je zdravim smatralo onog stanovnika koji nema nijedan od rizika za koji se pouzdano tvrdi da moze uzrokovati neko oboljenje. Takvih je na podrucju Beograda u populaciji od 24 do 64 godine bilo samo sedam odsto. Rizicnog stanovnistva, dakle, osoba koje su u svom ponasanju imale jedan ili vise faktora rizika bilo je 54 odsto, a obolelog stanovnistva sa znacima nekog od hronicnih masovnih nezaraznih oboljenja bilo je 39 odsto. Naravno, ti se podaci menjaju prema populaciji. Medju ispitivanima od 55 do 64 godine zdravih je samo 4 odsto, rizicnih 29 odsto, a bolesnih 67 odsto. Pokazacemo faktore rizika u toj grupi: 61 odsto pusi, a medju njima je 18 odsto onih koji su prestali da puse kada su se susreli sa tegobama. Po tom podatku drzimo neslavni evropski ili svetski rekord. Nas prosecni muskarac pusi 12 cigareta dnevno, pri cemu su tu uracunate i bebe, a prosecna zena pusi sedam cigareta dnevno. To su enormne brojke.

Izbeglice najvise pogodjene

Porazavajuci je i podatak koji se odnosi na zensku populaciju i u domicilnom i u izbeglickom stanovnistvu: 58,13, odnosno 58,30 odsto imalo je patoloski ginekoloski nalaz, odnosno nenormalni nalaz, a radi se o radno aktivnoj zenskoj populaciji, a ne o penzionerkama. Porazavajuci su i podaci koji se odnose na stomatolosku zastitu: 47 odsto domicilnog i 85 odsto izbeglica ima patoloski stomatoloski nalaz, sto znaci potpuno zapustene zube.

Svi ovi podaci alarmantno ukazuju na ugrozen zdravstveni kapacitet stanovnistva. Ta je ugrozenost veoma velika i ona je u stvari uzrok trenutnih, iznenadnih bolesti i smrti. To su jednostavno nekontrolisana zdravstvena stanja i sva spadaju u kategoriju preventabilnog morbiditeta, odnosno posledicno preventabilnog mortaliteta.

Nas esnaf je ispolitizovan

Potrebno je da diskutujemo i da napravimo jednu vrstu porote. Nas esnaf je ispolitizovan do te mere da se stidim sto sam lekar. Dugo sam proveo u Srpskom lekarskom drustvu i znam sta se desava. Radio sam sedam godina na predlogu zakona o lekarskoj komori. Razgovarao sam sa 52 poslanika lekara koji su trebali da podrze tu komoru, ali me nisu podrzali jer su izabrani oni ljudi koji su lako promovisani u akademske titule i na rukovodeca mesta i dobili lepe materijalne i stambene uslove. Usred Beograda imate specijalistu koji ima platu od hiljadu dinara i drugog iste ili nize reputacije sa platom od 17 000 dinara. Ta su primanja stecena na jedan drugi nacin.

Veoma je vazno pitanje gde smo mi u pogledu zdravlja. Niko ne govori o stresu, o mentalnom zdravlju nacije. Nastupila je destrukcija i kada bi se to ispitalo dosli bismo do porazavajucih rezultata. Trebalo bi napraviti uporednu analizu stanja zdravstva od pre deset godina i sada. Pokazalo bi se da su razlike ogromne. Takodje je znacajno pitanje koliko je zdravstvena zastita dostupna nasem coveku i kakve su njegove mogucnosti da kupi lekove. Jedan od ministara je dosao da apeluje na Srpsko lekarsko drustvo da upotrebimo autoritet Drustva da bismo ubedili lekare da prihvate ovu situaciju zbog sankcija, jer prema proracunu, vlada moze da izdvoji samo 25 dolara po stanovniku za zdravstvenu zastitu. Reagovao sam zbog toga sto su svi lekari cutali, a ministru sam rekao da bi bilo dobro kad bi zdravstvo, kultura, prosveta i obrazovanje dobili 5000 dolara umesto sto se izdvaja za kalasnjikove.

U Beogradu na jednoj strani imate takve apartmane u bolnicama kakve retko mozete naci u SAD. A s druge strane imate ljude bez osnovne zdravstvene zastite. Niko jos nije rekao koliko je zivota uzela delinkvencija, koliko je bilo ubistava. To su nezaobilazna pitanja koja se moraju uzeti u obzir prilikom rasprave o stanju zdravlja nacije.

Emocionalni problemi dece

Sto se redovne ishrane tice, 90 odsto dece ruca redovno, ali 72 do 75 odsto dece redovno doruckuje, dok uzinu u skoli uzima samo 43 odsto dece. To je znacajan podatak kada se zna da naucna istrazivanja uspeh i sposobnost ucenja povezuju sa uzimanjem dorucka. Sto se tice pusenja, nasi nalazi se ne razlikuju od nalaza u SAD i u Evropi. Mi smo postavili cilj »skola bez duvanskog dima« i za 4 godine uspeli smo da stvorimo dve stabilne skole bez duvanskog dima, dok smo u trecoj postigli delimican uspeh.

Fizickim aktivnostima se redovno bavi 60 do 65 odsto dece, a gotovo 25 odsto se ne bavi nikakvim fizickim aktivnostima. Utvrdili smo da su u skolama sale za fiskulturu propale i da su tereni zapusteni. Kada je sve to dovedeno u red dobili smo znacajan porast fizickih aktivnosti u nasim skolama.

Sapun i toalet papir videli smo samo u tri skole i to u prostorijama za nastavnike. Pokusaj da to uvedemo za sve djake naisao je na nepremostive prepreke.

Ne mogu da kupe ni aspirin

U svim zemljama se za zdravstvo izdvaja mnogo, a kod nas je minimalna stopa za zdravstvo koja je iznosila 4,3 smanjena na 3,8 odsto. Medjutim, vlada nije rekla koja je osnovica u pitanju. U Kragujevcu fizicki obim proizvodnje u ovom trenutku iznosi 6,9 odsto. Od cega cemo uzeti tih 3,8 odsto za zdravstvo?

Zdravstveno stanje gradjana je veoma zabrinjavajuce. Prema analizi Zavoda za zastitu zdravlja bilo je dva puta vise kurativnih nego preventivnih usluga. Kao ginekolog mogu da kazem da je ovaj podatak, mada zabrinjavajuci, neupotrebljiv. Dok sam radila u ambulanti imala sam priliku da radim sa zenama u plodnom dobu, koje treba da dolaze na sistematski pregled bar jedanput godisnje. Medjutim, one to godinama nisu cinile. Bilo je slucajeva da zene kod ginekologa dolaze posle 14 do 15 godina. U ovoj zemlji se sa nasim stanovnistvom nesto ozbiljno desava. Ako se to desava u Kragujevcu koji je univerzitetski centar, gde i visokoobrazovane zene dolaze ginekologu jedanput u 15 godina, moramo se ozbiljno zapitati sta je sa nama lekarima, sta je sa zdravstvenom sluzbom i sta je sa narodom koji je dosao u situaciju da ne zeli da se leci, jer i takva teza moze da se postavi, ili ne moze da se leci. Uocila sam, takodje, da mi vrlo ozbiljno bolesna pacijentkinja prizna da nije pocela na vreme da se leci jer nije imala novac. »A sto bih dolazila ako ne mogu da kupim lek.«

Ne funkcionise ni hitna pomoc

Odgovorno tvrdim da u Kragujevcu ne funkcionise hitna pomoc. Niti je kadrovski opremljena, niti je funkcionalna, niti ima lekove i vozila, niti su doktori sposobni da sacuvaju vitalne funkcije organizma dok eventualno ne prenesu bolesnika u klinicki centar, u kojem smo pre neki dan imali sporenje zbog doze anestetika u toku operacije i nemile dogadjaje ispred operacione sale. Da li je moguce da se univerzitetski profesori tuku ispred operacione sale? Kojim imenom to nazvati? Pri tom, Eticki komitet Srpskog lekarskog drustva do sada nije rekao ni rec. Ne znam da li je iko ikada za osamnaest godina koliko sam u medicini, pozvan pred Eticki komitet.

Dr Ivan Stefanovic: Izlaganje doktorke Pajevic je mera onoga sto treba reci za list kao sto je Republika. Medicina i zdravstvo su deo drustva i ona nije ni bolja ni gora od onoga sto se desava poslednjih godina u nasem drustvu. Pesimista sam u pogledu toga da li mozemo nesto da izmenimo ako se u celom drustvu ne dogode krupne promene. Dosli smo do dna, ne znam sta treba da se dogodi da bi o zdravstvu mogli da govorimo drugacije. Referat doktorke Pajevic me dotukao. Ali to se ne desava samo u Kragujevcu. Tako je svuda u zemlji. Ako pogledate kako se tretiraju zdravstveni radnici i kako su preziveli radni vek, bice vam jasno zasto su digli ruke. Ali i mi nismo ucinili koliko smo mogli. Trebalo je da bar dignemo glas protesta zbog toga sto radimo u ovakvim uslovima.

Od cigareta do droge

U sustini, istrazivanja su pokazala da su mladi podlozni promenama ako se sa njima radi. Ali, programi za mlade ne postoje, osim deklarativno, kao sto je, na primer, nacionalni program za borbu protiv side. Taj program postoji od 1995. godine ali nije zaziveo jer nedostaju sredstva, tako da je u tom pogledu situacija tragicna, kao i u svim ostalim sektorima drustva.

Sve je podredjeno materijalnim ciljevima

Kao lekari mnogo smo posrnuli pocev od nelojalne konkurencije privatnih lekara do otvorenog prepustanja bolesnika da umre ako nema novac da plati lecenje. Profesori i lekari u bolnicama borave samo zato da bi pacijente odveli u privatne ordinacije. Los odnos prema zdravstvu nije nova stvar, pocev od selekcije na studijama. Povlasceni su se domogli titula, a sada i vaznih mesta. Eticke ograde su pale i u zdravstvu je najvaznije pitanje kako stici do novca.

Zasto se Medicinski fakultet u Beogradu poslednji pridruzio gradjanskom i studentskom protestu, zasto Srpsko lekarsko drustvo nije reagovalo zbog stanja u zdravstvu? Medicina je eticki fenomen, a lekari su tu da kazu »ustati ili propasti«. Nema ih u Forumu slobodnih lekara Srbije, niti u Nezavisnom sindikatu, sve je podredjeno materijalnim ciljevima. Lekar je manji od makovog zrna. Mnogi lekari rade samo privremeno, na tri meseca. Nacija je u beznadeznom stanju, a od lekara su uspesnije vracare. U Skupstini Srbije bilo je 50 lekara u funkciji vlasti. Dr Strikovic je u vezi sa upotrebom policijskog nasilja protiv demonstranata rekao da je suzavac pozeljan zbog jacanja respiratornih organa. Ja licno cim sam se drznuo da se kandidujem za poslanika u Saveznoj skupstini dobio sam otkaz u opstini gde su glavne gazde bili Zika Mustikla i Nebojsa Covic. Zdravstvo moze da doceka bolju buducnost samo ako se vlast korenito izmeni.

Odlaze se odlazak lekaru

I gradjani Srbije dolaze u zapustenijem stanju nego ranije. Na primer, u konzilijarnoj sluzbi od 20 do 30 pacijenata koliko se dnevno pregleda, pet pacijenata se moze primarno leciti, sto je najefikasniji nacin lecenja. Ali i medju tih pet pacijenata, bar dva do tri ce morati da imaju dodatno lecenje. Ranije je bilo mnogo vise pacijenata cije se lecenje zavrsavalo hirurskom intervencijom. Sada, mada govorim o utisku, ima sve vise pacijenata kojima je potrebno dodatno lecenje. Ekonomske reperkusije toga su da je lecenje postalo veoma skupo, zbog primene citostatika i zracenja, lecenje je produzeno, a tu su i troskovi bolovanja, i najzad nastupanje invalidnosti. Sve redje medju bolesnicima srecete odgovor »nije me bolelo«, ili »nisam primecivao«, a sve cesci je odgovor »nisam mogao«, »bolestan mi je muz«, »imam egzistencijalne probleme«. U pozadini stoji cinjenica da je dolazak lekaru u stvari skup. Pitanje je da li ce pacijentu iz unutrasnjosti platiti putni trosak kao nekada, da li ce institucije u Beogradu usvojiti uput ili ce pacijent morati da plati pregled koji, to je cinjenica, nije mnogo skup, pitanje je da li ce raditi aparat u toj zdravstvenoj ustanovi i pitanje je da li ce ta ustanova u poslednje vreme uspeti da obezbedi lekove na koje pacijent bar po zakonu ima pravo. Zato pacijenti odlazu odlazak lekaru.

Mortalitet zena i odojcadi

Kao rezultat izvesne stabilizacije prilika koju je doneo Avramovicev program, nastalo je poboljsanje zdravstvenog stanja, a vec 1995. godine opet pocinje pogorsanje i to posebno pokazatelja mortaliteta. Izmedju 1990. i 1995. godine zapaza se pogorsanje, odnosno smanjivanje ocekivanog trajanja zivota na rodjenju za zene, sto je veoma znacajno jer su zene nosile teret krize i rata na ovim prostorima. Posebno zabrinjava pogorsanje zdravstvenog stanja najnemocnijih grupa, kao sto je mortalitet odojcadi i majki. Efekte ovoga sto nam se sada dogadja necemo osetiti sutra, nego ce se efekti oboljevanja manifestovati za dve, a smrtnosti tek za pet godina.

Mada je cilj zdravstvene politike jednakost u zdravlju, u Srbiji postoji veoma velika neravnopravnost, kako u etnickom, tako i u regionalnom smislu. Na primer, u zdravstvenom pogledu Kosovo zaostaje od 1 do 20 puta u odnosu na razvijene delove zemlje. Takodje postoji podela na ruralne i urbane sredine. Upozoravajuce je stanje u gradovima, koje je losije nego u seoskoj sredini.

Porast tuberkuloze

U porastu je stopa otkrivanja ranih slucajeva oboljenja od tuberkuloze u periodu 91-95. godine, i to kod muskaraca skoro dvostruko vise nego kod zena. Najnoviji podaci demantuju strucnjake koji tuberkulozu pripisuju starijoj dobi. Sada je tuberkuloza kod nas zastupljena medju adolescentima, a najvise od nje boluju ljudi u najproduktivnijem dobu izmedju 20 i 40 godina.

Postoji i podatak o tome da opada koriscenje zdravstvenih usluga narocito kod starijeg stanovnistva, sto je posebno bilo izrazeno 1993. i 1994. godine. Tada su i bolnice primale manje bolesnika. U bolnicama se povecala stopa umiranja za jedan odsto (sa 2 na 3 procenta), ali ohrabruje podatak da operativni mortalitet nije losiji u odnosu na neke ranije godine.

Invalidske penzije su takodje jedan od indikatora stanja. U 1995. godini vise od 36 odsto ljudi otislo je u invalidsku penziju zbog bolesti krvnih sudova, a 24 odsto zbog mentalnih oboljenja. Ova dva indikatora cine 60 odsto uzroka ranijeg odlaska u penziju, i to je dovoljno jasan podatak o stanju u kojem se nalaze nasi gradjani.

Krecemo se u patoloskom krugu

Iako statistike nisu pouzdane zbog rata i cenzure, decidirano tvrdim da se vek naseg coveka skratio bar za tri do cetiri godine, a da u odnosu na Evropu to skracenje ide i do 5-6 godina. Stanje se drasticno pogorsalo narocito u lecenju dece. Slucajeve koji nisu hitni odlazemo na neodredjeno vreme, a neke pokusavamo da zbrinemo ambulantno, sto je cesto i nedopustivo u medicini. I tako se nekako krpimo, sto je protiv svake lekarske etike.

Krecemo se u patoloskom krugu, a to potice od paranoje u vrhu vlasti. Ova se vlast koncentrise u zakonu i u osobi ministra zdravlja. Kada paranoidna vlast gubi tlo, pokazuje paradnu moc, i ta patologija izrazena je i u zakonu, a u krajnjoj liniji utice na zivot coveka. Lekari treba da naprave strategiju kako da se to izmeni da bi zastitili zivot.

Nebojsa Popov, Republika: Ako smo do sada javno cutali, i ako ovakav razgovor nikada nije javno vodjen, ovo je pocetak javne debate o stanju zdravlja nacije. U svemu tome, najinteresantnije je zasto cute lekari, a manje je zanimljivo zasto cuti ministarstvo. Prekid cutanja je prvi korak ka zdravlju, a cutanje je faktor rizika. Zdravlje kao vrednost palo je na lestvici, a popele su se vrednosti kao sto su teritorije i drzavne granice. Teritorije su indiferentne prema ljudima, kao sto je i tip vlasti indiferentan prema ljudima. Ako ne nastavimo razgovor i ako u to ne ukljucimo i druge, necemo doci do prave dijagnoze.