Svet i mi

Konstantin Obradovic

Napustivsi smesta i bez oklevanja znamenitu zgradu 10, Dauning strit, u kojoj vec vise od sto godina stoluje britanski premijer, Dzon Mejdzor je, uputivsi se u Bakingemsku palatu kako bi kraljici podneo ostavku svog kabineta, dao izjavu za stampu koju su prenele i neke nase TV kuce. Dostojanstveno i prikrivajuci verovatno i izvesnu gorcinu zbog katastrofalnog poraza torijevaca, Mejdzor je rekao nekoliko poucnih stvari svakome ko zaista namerava da gradi demokratsko drustvo, zivi u njemu i ponasa se u skladu s njegovim pravilima. Kazao je, najpre, da je upravo cestitao laburistickom prvaku na sjajnoj pobedi i pozeleo mu mnogo uspeha na teskom zadatku koji ga ocekuje. U demokratskom drustvu to je normalno, kao sto je, takodje, normalno u takvom svetu sto nikakvom konzervativnom »Ivici Dacicu« nije ni na pamet palo da baci i najmanju senku na regularnost izbora, a da kogod iz odlazeceg establismenta bilo sta uopste pokusa da te rezultate dovede u pitanje, o tome da i ne govorimo. No, Mejdzor je rekao jos nesto sto, inace, ne mora biti bas uvek pravilo u demokratskom drustvu. Iako, verovatno, on sam, objektivno i nije licno kriv za tezak poraz svoje partije najavio je i da se povlaci sa mesta lidera konzervativaca. Buduci da je ocenio da vodji partije koja je pretrpela poraz nije vise mesto na celu stranke, vec da vodjstvo valja prepustiti nekome ko ce mozda biti sposobniji. Kad se spusti zavesa, kazao je na kraju, tada treba umeti i skloniti se sa scene.

Ako iz naseg ugla i saobrazno ovdasnjim shvatanjima demokratije (koja nisu drugo do »demokratija«) porazmislimo o ovoj smeni vlasti u Engleskoj, ljude koji zaista veruju u visestranacje, fer izbore i normalnu (eventualnu) smenu vlasti voljom glasackog tela, mora obuzeti osecaj nemocnog ocajanja. Otkako je pre skoro deceniju i kod nas uspostavljen nekakav parlamentarizam, partija na vlasti je tri puta pobedila na izborima, a jednom je, eto, izgubila lokalne izbore. To sto je SPS tokom skoro deset godina neprestano izborni pobednik i ne mora, u nacelu, biti nista neobicno - torijevci su sastavili skoro dve decenije na celu Britanije. Ono sto je zastrasujuce to je da se sef te partije koja ovde vlada nikada i ne obraca javnosti, pa, cak, ni da se uctivo zahvali svojim glasacima, sto razne Bidze i Rake samouvereno i arogantno izjavljuju da ce SPS vladati jos decenijama, sto se smatra normalnim da drzavna TV besramno podrzava vlast i jos besramnije ruzi opoziciju uz objasnjenje vladajuce stranke da je »normalno da tako bude jer imamo vecinu«.

I jos je strasnije iskustvo koje smo stekli posle novembarskih lokalnih izbora kada se ispostavilo da ta cuvena »volja naroda« ne vredi ni pet para. I onda se svako razuman moze zapitati sta ce se desiti bude li se, sutra, SPS nasao u danasnjem polozaju britanskih konzervativaca. Iako, buduci u opoziciji, prizeljkujem tu promenu, zaista me je strah i da pomislim na ono sto bi se u takvom slucaju moglo desiti.