Alternativa

Preda mnom clanak Ivice Bizetica »Feniks mediteranske kulture«, isecen iz Nase Borbe (oktobar 1996), o izgradnji nove aleksandrijske biblioteke na onom istom mestu (a lokacija se zna zahvaljujuci sacuvanim nacrtima slavnog Dinokrata), gde je njenu anticku prethodnicu, godine 295. pre nase ere podigao Ptolomej Filadelf, sin osnivaca dinastije Ptolomeja. Biblioteka se sastoji od dva dela - maticnog koji se nalazio u kraljevskoj palati, i manjeg, pri hramu boga Serapisa - Serapeionu. Pretpostavlja se da je imala 500-700 000 svitaka, sa delima iz oblasti poezije, retorike, filosofije, prirodnih i drustvenih nauka. Bila je to ne samo najveca, nego i prva javna biblioteka. U njoj je radio genijalni bibliotekar Kalimah (oko 310.-oko 240. pre n. e.), grcki pesnik i naucnik koji je iza sebe ostavio 800 knjiga. Kalimah je (u Muzeionu) sastavio cuveni Pinakes, popis kompletnog biblioteckog fonda (u 120 knjiga), sa biografskim i bibliografskim podacima o piscima - fantastican (klasifikacioni, strucni) katalog koji je, istovremeno, bio i kamen temeljac za istoriju grcke knjizevnosti.

Aleksandrijska je biblioteka bila veliki izazov takmicarskom duhu ambicioznog kralja Eumenesa II da u Pergamu, kulturnom centru Male Azije, stvori biblioteku, jos vecu i bogatiju od aleksandrijske.

Autenticnu pricu o tom dogadjaju »razabrao« je poznati srpski naucnik i pisac naucno-popularnih knjiga Milutin Milankovic »iz sapata« samih listica pergamenta, nekada belih belcatih jaganjaca iz ljupkog predela Mizije, koji sebe ulozise u osnivanje pergamske biblioteke. Njihova je koza posluzila za izradu finog pergamenta, na koji narocitim krasnopisom prepisase celokupno delo najcenjenijeg medju naucnicima, sirakuskog geometra i mehanicara Arhimeda. Arhimedovi spisi na listicima pergamenta dobise pocasno mesto u novosagradjenoj biblioteci u samom centru grada, pored bozanskog hrama i oltara Zevsovog i kraljevske palate.

Iako izgorela (47. g. pre n. e. u pozaru koji je izbio kada je Cezar zauzimao Aleksandriju), biblioteka je i dalje zracila. Da bi nadoknadio neprocenjivi gubitak, trijumvir rimski Antonije zapakova celokupnu pergamsku biblioteku i predade je na poklon egipatskoj kraljici Kleopatri. Arhimedovi spisi smestise se, sa ostalih 200 000 svezaka, u sacuvani deo aleksandrijske biblioteke - Serapeion.

Tako pergamentni listici nastavise svoj put kroz istoriju. Bilo im je lepo kad su ih voleli i proucavali, bivali su i zapostavljeni, a, desavalo se, da ih u vremenima pustosenja od vatre sacuva samo sopstvena otpornost.

Kada se hriscanstvo, krajem IV veka, »obrnulo« na pravo neprijateljstvo prema grckoj umetnosti i nauci, osvanu strasan dan 392. godine kad rulja nagrnu u hram Serapeion, podstaknuta fanatizovanim arhipastirom aleksandrijskim Teofilom i razrusi i »poslednje utociste jereticke vere i ucenja«. Teofilo se pozva na reci iz devetnaeste glave dela apostolskih: »A mnogi sabrase knjige i spalise ih pred svima; tako zdravo rastijase i nadvladjivase rijec Gospodnja«. I dade svoj blagoslov.

Arhimedove spise spasila je i donela svome domu ucena Hipatija, cerka filosofa i matematicara Teona. Iskorisceni za njihovo sopstveno znanje i korist, dobro prouceni i prevedeni, izgubise potom vrednost i postadose - hartija za pisanje. U vreme krstaskih ratova, dodjose u ruke nekog pismenog grckog kaludjera i on od njih nacini hriscanski molitvenik. Prica se ponavljala: i molitvenik prvo naidje na veliko odusevljenje, manastirska bratija nije ga ispustala iz ruke, a onda listice, nekadasnje bele jaganjce, odlozise u police manastira i crkava gde prespavase vise vekova. Kad naposletku stigose u Carigrad, tu se ubrzo otkri da su dva puta ispisivani. Jedan nadahnuti naucnik iz Danske upotrebi svu svoju vestinu, znanje i strpljenje, pa i sa ispranog mesta iscita pravu rec. Na kraju je glasno uzviknuo: »Arhimedovo delo Efodos koje pominju neki grcki i arapski spisatelji, ali od koga se, sem naslova njegovog, nije ocuvalo ni slovce, pronadjeno je i vaspostavljeno«.

»To je istorija naseg zivota.«

Nova biblioteka u Aleksandriji, koja ce »nastaviti istoriju« stare imace deset spratova, a po projektu skandinavskih arhitekata zauzimace povrsinu od 45 000 kvadratnih metara. Predvidja se da ce vec na otvaranju raspolagati sa cetiri miliona knjiga (na arapskom, francuskom i engleskom jeziku), a taj broj ce se kasnije udvostruciti. Iza celog projekta stao je UNESCO koji je svim zemljama sveta uputio apel za pomoc.

Iz sopstvenog pepela sada vaskrsava i aleksandrijska biblioteka.

Posebna paznja nove biblioteke, zamisljene da bude centar za proucavanje istorije pisane reci, bice posvecena restauraciji kulturne bastine. Na fasadi od granita iz Asuana moci ce da se procitaju poznate izreke, prevedene na sve jezike sveta.

Sa velikom sansom da »kao delici nereda« uspostave - red!

Marija Mesner